АМЕРИЧКА НАДМОЋ У ВАЗДУХУ У ОПАСНОСТИ: Противничке ракете домета од 1600 км могле би осакатити УСАФ (ВИДЕО)

ВАЗДУХОПЛОВНИМ снагама Сједињених Држава (УСАФ) ће бити много теже да штите своје предње или удаљене ваздушне базе, управљају танкерима и успостављају надмоћ у ваздуху у будућим сукобима, наводи се у новом извештају америчког Министарства ваздухопловних снага.

Фото Танјуг/АП

Конгрес САД је 2023. године наредио израду извештаја, налажући Одељењу за ваздухопловство да поново размотри свој дизајн снага за 2050. Под називом „Одељење ваздухопловних снага у 2050.“, извештај говори о општем правцу којим би одељење требало да крене и препрекама које треба да савлада на путу.

Пододељак под називом „Ваздушни домен“ у делу „Карактер рата“ предвиђа да ће до 2050. године непријатељи Сједињених Држава поседовати противваздушне ракете супер-дугог домета до 1.000 миља (1.600 километара).

Ово ће бити огроман скок у противниковим способностима контролу приступа и одбијање упада у подручја (А2/АД anti-access/area denial), јер би домет био много већи од домета постојећих ракета за противваздушну одбрану.

У извештају се наводи да ће рат 2050. године бити веома другачији од начина на који су се до сада водили ратови из ваздуха. Објашњава да је амбиција да се стекне контрола над ваздухом, како офанзивно у ваздушном простору противника, тако и дефанзивно у сопственом, била у срцу сукоба ваздушних домена од његовог почетка.

Контрола ваздуха се до сада сматрала суштинском за извођење операција на копну и на мору. „Авиони са посадом — вишенаменски ловци и бомбардери који делују из релативно сигурних ваздушних база и способни су да преживе више летова када је успостављена надмоћ у ваздуху — ефикасно су проширили домет напада на читав низ копнених и морских циљева. Способност напада у великим размерама кроз кампање бомбардовања са прихватљивим стопама губитака такође је зависила од способности да се постигне контрола над ваздушним доменом, барем привремено.

Међутим, у извештају се упозорава да би то могло постати тешко постићи у рату који би се догодио 2050. године, подстичући да би сценарио морао да буде поново написан. У њему се наводи: „Контрола ваздуха ће и даље бити кључна за војни успех, али како, када и где ће се то постићи подложно је променама.

Она елаборира тако што се наводи: „Два фундаментална развоја чине ово неопходним. Први је рањивост истурених фиксних база (и, донекле, чак и удаљених ваздушних база) на нападе прецизним пројектилима. Други је проширење зона противваздушног дејства на домете без преседана, скоро неограничене.

Као прво, проширење противваздушног наоружања представља огроман ризик за УСАФ у потенцијалном сукобу са противницима попут Кине и Русије.

Конкретно, очекује се да противваздушне ракете „са дометом преко 1.000 миља и подржане свемирским сензорима“ могу представљати претњу операцијама Ваздухопловних снага. Такво оружје дугог домета угрозиће „ваздухоплове, као што су танкери, који традиционално раде ван зоне сукоба“.

Ограничење у раду танкера значило би ограничени број летова које борбени авиони и бомбардери могу извршити у сукобу без допуњавања горива. Ово може постати посебно забрињавајуће у случају сукоба у Индо-Пацифику, где САД не би имале домаћу предност. Што је још важније, ове противваздушне ракете би биле лансиране са било које платформе - копнене, морске или ваздушне.

Иако се у извештају, док се даје овакво предвиђање развоја ситуације, не наводи изричито ниједан противник, оно може бити повезано са брзим развојем војске Кине и распоређивањем оружја дугог домета у различитим доменима.

Ескалација тензија у најмање два значајна жаришта у Индо-Пацифику – Јужном кинеском мору и Тајванском мореузу – повећала је могућност сукоба између САД и Кине. Дакле, обе стране се спремају за потенцијалну битку или бар за обрачун са ограниченим наоружањем.
Тренутно, Кина има противваздушне системе попут С-400, који има домет од око 400 километара (248 миља), HQ-9, који има домет од око 300 километара (186 миља), и HQ-22, који има домет од око 170 километара (110 миља).

Фото: Pang Xinglei/Xinhua via AP

Такође је развијен нови систем противваздушне одбране HQ-19, који је генерално намењен за одбрану од балистичких пројектила и има спекулисани домет од 1.000 до 3.000 километара (621 миља до 1800 миља).

Друга фундаментална претња постизању супериорности у ваздуху која је наглашена у извештају је рањивост истурени база САД (УСАФ) за операције.

РАКЕТЕ ДУГОГ ДОМЕТА ПРЕТЕ АМЕРИЧКИМ ПРЕДЊИМ БАЗАМА

Извештај америчког Министарства ваздухопловних снага за 2050. наглашава рањивост истурених ваздушних база које користе УСАФ против прецизних пројектила.

-Кинески војни програм модернизације углавном се односио на улагања у прецизност великог домета, првобитно до неколико стотина миља, а сада на преко 1.000. У извештају се даље наводи да је кинески тест фракционог орбиталног хиперсоничног возила раније показао да конвенционалне способности могу постићи интерконтиненталну прецизност.

Штавише, Кина је већ постигла значајан успех у ваздушним, копненим и морским системима средњег домета који би могли да стигну до такозваног другог ланца острва (острва Јапана која се протежу до Гуама) и даље.

-Требало би очекивати да ћемо 2050. године бити под претњом прецизног оружја ултра дугог домета на било ком домету и лансирано из било ког домена, укључујући свемир. Од овог оружја неће бити уточишта. Ово ће у суштини знатно отежати САД да успоставе ваздушну супериорност. Непријатељ би могао да нападне истурене базе у Гуаму, Јапану и другим пацифичким територијама и уништи писте, ускративши тако ловцима или бомбардерима УСАФ-а могућност да делују из ових објеката.

Штавише, танкери за допуњавање горива који се крећу споро и лете ниско већ су у опасности од кинеских ракета ваздух-ваздух и земља-ваздух, али би били посебно рањиви када би функционисали редовним летовима са Гуама и неколико других пацифичких острва. Посебно, УСАФ ради на побољшању преживљавања ових танкера, као што је подвукао секретар ваздухопловних снага Френк Кендал у разговору 13. јануара.

Говорећи након објављивања извештаја Министарства ваздухопловних снага за 2050. годину, Кендал је рекао да ће оружје противника наставити да напредује у прецизности и домету. „Интерконтинентални ефекти ће бити конвенционални“, каже Кендал, што представља „заиста велики проблем“.

Међутим, Кендал је додао да ће истурено распоређивање авиона увек бити потребно, без обзира на све веће потешкоће у борби у спорном ваздушном простору. Уз то, рањивост истурених база посебно је наглашена новим акционим планом инсталацијске инфраструктуре америчког ратног ваздухопловства, који је објављен у децембру 2024.
Поред овога, извештај Центра Стимсон, „Ефекти кратера: претње кинеским ракетама америчким ваздушним базама у Индо-Пацифику“, такође је истакао исти изазов и упозорио да ниједна противмера, па чак ни сет противмера, неће бити довољни да спречи ракетне снаге Народноослободилачке армије да нападну писте. Уместо тога, апеловао је на УСАФ да усвоји концепт агилног борбеног рада (Agile Combat Employment), који позива на ширу дисперзију операција на мноштво различитих локација.

Да ствар буде још гора, у другом недавно објављеном извештају Института Хадсон наводи се да многим америчким ваздушним базама недостаје појачана заштита коју имају кинески објекти, што их чини подложним ракетним ударима. На пример, Кина би могла да неутралише америчке војне авионе и складишта горива у Ивакуни (Iwakuni), бази која се налази на главном јапанском острву Хоншу, са само 10 пројектила.

Док су америчке снаге историјски имале предност у размештању на аеродроме без већег отпора у прошлим сукобима на Блиском истоку, стручњаци верују да би сукоб са Кином представљао веома другачије и далеко изазовније окружење. У таквој атмосфери успостављање надмоћи у ваздуху било би далеко теже него што се раније замишљало.
У извештају се наводи да ће до 2050. године „постојати општа потреба за дистрибуцијом и прикривањем војне опреме како би била мање подложна нападима. Ово ће важити у свим доменима и на свим висинама: свемиру, ваздуху, земљи, мору и подморју. Тенденција Сједињених Држава да се у малом броју ослањају на све скупље изузетне системе мораће да се преокрене.

„Тенденција да се главне платформе за ратовање учине самодовољним и смртоносним и независним за преживљавање биће замењена потребом да се раздвоје и умреже капацитети у више система, што ће, заузврат, покренути развој противничког система и оружја дизајнираног да негира, уништава или супротставити разврстане способности.”

(eurasiantimes.com/Саксхи Тивари)

БОНУС ВИДЕО - ПИЈАН ВОЗИО 200 НА САТ ПО СУРЧИНУ: Пресретачи зауставили џип канадских таблица

Препоручујемо

Свет

0 2

АМЕРИЧКА МОЋ НЕСТАЈЕ НА ПАЦИФИКУ: Генерал Викерт - Кина ће надмашити америчке авионе 12:1 (ВИДЕО)

14. 01. 2025. у 20:11

Свет

0 8

РУСКИ ИНСТИТУТ ЗА ЕКОНОМИЈУ И МЕЂУНАРОДНЕ ОДНОСЕ: “Кина и САД ће започети сукоб до краја 2025. године”

13. 01. 2025. у 20:14

Свет

0 4

ТРАМПОВ КАНДИДАТ ЗА ШЕФА ПЕНТАГОНА ЗАБРИНУТ: Раст нуклеарног арсенала Русије – претња за САД

14. 01. 2025. у 18:45

Свет

0 0

БИВШИ ЗВАНИЧНИК САД: Америка у опасности од ракетног напада из Русије, Кине и Северне Кореје

04. 01. 2025. у 21:01

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације