ИЗБОРИ У НЕМАЧКОЈ: Више од 59 милиона Немаца данас бира нови сазив парламента

ДАНАШЊЕ парламентарне изборе, немачка нација дочекује подељена и дан данас географски, идеолошки, али и генерацијски. Овај трећи јаз доминира и када би међу бирачима бројчано претегли они између 18 и 29 година старости, највише посланика у Бундестагу, добила би Левица, као и Зелени. Будући да није тако, аналитичари истичу да ће одлучити старији, па се очекује тријумф демохришћана (ЦДУ) и десних суверениста, Алтернативе за Немачку (АфД).

Фото: Профимедиа

Карактеристично је и да међу младима, упркос њиховом значајном политичком одступању од старијих сународника, АфД тек незнатно заостаје за својим рејтингом у укупној немачкој популацији. Левица се хвали рекордним бројем чланова, од око 81.200, што је више него икада раније, од њеног оснивања 2007. Као разлог за то, врх странке види мобилизацију партије у предизборној кампањи, али још више страх широм Немачке од померања удесно. "Левица расте и привлачи све више људи који желе поштену политику", сматра лидер, Јан ван Акен. Најновије истраживање показује да људи верују да се на Левицу могу ослонити, па ће, иако су је многи унапред отписали, по свему судећи, поново ући у Бундестаг.

Превремени избори расписани су уместо редовних на јесен, после, додуше очекиваног, распада владајуће "семафор коалиције" одлазећег канцелара Олафа Шолца. Његова Социјалдемократска партија (СПД), постигла је знатно лошији резултат међу гласачима свих старосних група, па је у најновијим анкетама инкасирала тек 15 одсто! Следе либерали (ФДП), који се "клацкају" између четири и пет процената у борби за улазак у Бундестаг и најмлађа немачка странка Савез Саре Вагенкнехт (БСВ) са четири, што ће је, ако на томе остане, оставити пред скупштинским вратима.

Изразито јак продор Левице међу младе бираче, евидентан је кад се упореде постизборне анкете за прошле савезне изборе, 2021. Узлазни тренд у овој старосној групи бележи и АфД, док либерали у очима младих губе на значају. На прошлим изборима, најјача снага и међу младима, били су конзервативни чланови ЦДУ и сестринске ЦСУ, која постоји само у Баварској, док је СПД био на другој позицији.

Светски медији истичу да међу Немцима и те како постоји страх од сутрашњице и да су се, у одлуци за кога да гласају, бирачи руководили страначким ставовима у кључним питањима, од имиграције до економског шлајфовања, оличеног у недостатку инвестиција у посрнули транспорт, енергетику, становање, образовање и здравствену инфраструктуру...

Аналитичари оцењују да су се током деценију и по владавине бивше канцеларке Ангеле Меркел, дакле у периоду који се сматра синонимом за економски успех, безбедност и политичку стабилност у највећем делу државе, улево померили крупни сегменти немачког друштва. Разлог томе лежи у чињеници да је Меркелова све више прихватала идеје левог центра и доносила одлуке да напусти нуклеарну енергију, прошири државу благостања и отвори државне границе за избеглице, током мигрантске кризе без преседана у Европи, 2015. године. Сада, кад је јефтин гас из Русије пресушио, због чега су на мукама подједнако и индустрија и домаћинства, држава се суочава са трећом узастопном годином рецесије. Све то умногоме је променило расположење бирача. СПД, традиционална снага левог центра, претрпела је највећи пад популарности. Алијанса десног центра ЦДУ/ЦСУ, убедљиво води са 32 одсто, док је антиимиграциона и евроскептична Алтернатива порасла на више од петину, што је чини другом најјачом странком.

Нешто више од две трећине бирача (69 одсто) зна за кога ће да гласа, а готово сваки пети (18 одсто) размишља о томе да уопште не изађе на изборе, или се још није одлучио кога ће да заокружи. Кандидата демохришћана за канцелара, Фридриха Мерца, подржава 34 одсто бирача. Сваки четврти испитаник сматра Шолца добрим избором за канцеларску позицију. Пре но што је 2021. преузео дужност, двоструко више, 51 одсто бирача, веровало је да ће бити добар канцелар. Кандидата Зелених Роберта Хабека, такође, подржава четвртина анкетираних, док сваки пети бирач (19 одсто), даје подршку Алис Вајдел, кандидаткињи АфД. Међутим, већина испитаника за сва четири кандидата изјављује да не би били добри канцелари, што је својеврсни преседан, пример какав није забележен ни на једним изборима за Бундестаг. 

Препоручујемо

Свет

0 3

"ЕВРОПЉАНИ СУ САМИ КРИВИ ЗА ОДНОСЕ СА САД" Путин: Ми се ту не мешамо

19. 02. 2025. у 15:39

Свет

0 15

ИЛОН МАСК БЕЗ МИЛОСТИ ДЕМОЛИРАО ЗЕЛЕНСКОГ "Председник" Украјине се од овога неће опоравити

22. 02. 2025. у 20:36

Економија

0 12

ГАСТАРБАЈТЕРИМА ДАЈУ 7.000 ЕВРА ДА ДОЂУ У СРБИЈУ И ПОКРЕНУ БИЗНИС: Новац чак не морају ни да врате, а ево до кад је рок за пријаве

22. 02. 2025. у 19:47 >> 20:22

Свет

0 2

ОД ПИЛОТА Ф-16 ДО ГЛАВНОГ "ТРАМПОВОГ" ГЕНЕРАЛА: Ко је Ден Кејн за кога председник САД лично гарантује?

22. 02. 2025. у 21:38 >> 21:38

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације