ЈЕДНОМЕСЕЧНО ПРИМИРЈЕ ВИСИ У ВАЗДУХУ: Запело око француско-британског предлога за прекид ватре у Украјини

Европски савезници покушавају да подрже Украјину у стицању "јаче позиције" у преговарачком процесу, а један од потеза у овом правцу је и предлог једномесечног примирја на коме заједничким снагама раде Париз и Лондон и који још није добио званичне обрисе.

Фото Танјуг/АП/Justin Tallis

Француски председник Емануел Макрон је преко страница "Фигароа" образложио детаље. Истакао је да се предлог односи на месец дана примирја у ваздуху, на мору и енергетској инфраструктури. Предност таквог прагматичног примирја ограниченог на воду и ваздух по Макрону је што би то било мерљиво, за разлику од борби на тлу које је много теже контролисати.

- Треба бити свестан да је фронт данас дугачак колико и растојање између Париза и Будимпеште. У случају примирја, било би тешко проверити да се ситуација на фронту поштује – казао је француски шеф државе.

Званични Лондон је, међутим, поручио да у овом тренутку још нема договора с Паризом око овог примирја.

- Нема споразума око нечега што би личило на обуставу ватре. Али, радимо заједно с Француском и нашим европским савезницима да бисмо утврдили путеве које ћемо следити да у циљу добијања трајног мира у Украјини – истакао је британски подсекретар за оружане снаге Лук Полард.

Француски медији истичу да се због тога овај француско-британски план полако претвара у искључиво француски предлог. Они оптимистичнији кажу да између Париза и Лоднона постоји размимиолажење у домену комуницирања према јавности, али да разговори између две престонице на ту тему даље трају и да се налазе у радној фази.

Украјиници су подељени око овог предлога, а скептицизам провејава пре свега због тога што би са таквом идејом морали најпре да се сложе Руси. Другим речима, мисле да се прави "рачун без крчмара".

Макрон је такође поручио да планира размештање трупа на украјинском тлу "када мир буде потписан". Европљани, али и Украјинци, инсистирају на овој ставки, зарад безбедносних гаранција, да би се, из њиховог угла, Русија спречила за евентуалне даље сличне акције на Старом континенту.

Из Русије су најпре стизале информације да се противе било каквом размштању снага земаља које припадају НАТО, али је амерички председник Доналд Трамп касније, после разговора с руским председником Владимиром Путином, рекао да би Москва могла да прихвати улазак мировних контигената у Украјину с војницима из држава чланица ЕУ.

- Хоћемо мир. Не желимо га по сваку цену, без гаранција – казао је Макрон и поручио да неће бити европских трупа на украјинском тлу у седмицама које следе.

Шеф француске државе је истовремено позвао чланице ЕУ да додатно инвестирају у европску одбрану, до висине од, како је истакао, три до три и по одсто БДП. Остављен од Трампа на цедилу, остатак НАТО мора да се брине сам за себе, а сви су свесни да ће то морати да иде кроз много већа улагања него до сада.   

- У последње три године Руси издвајају десет одсто за обрану. Треба, дакле, да се припремимо – истакао је француски шеф државе.

Финансирање наоружавања европских земља биће, по Макроновим речима, кључна тема предстојећег ванредног еврпског самита у четвртак у Бриселу. Став француског председника је да би Европска комисија требало да одобри средства кроз кохезиони фонд и друге фондове који су остали неискоришћени, као и да се средстава озбезбеде или кроз заједничко задуживање или кроз европски механизам стабилности којим се прискаче у помоћ земљи с финансијским проблемима, проценивши да би у те сврхе у првом тренутку требало инвестирати 200 милијарди евра у наоружавање.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације