Свет

НЕМЦИ ВАГАЈУ ВЕЋЕ НАОРУЖАВАЊЕ: Став Америке да Европа мора сама да брине о својој безбедности тргнуо Берлин

Ивана Станојевић

04. 03. 2025. у 13:23

БЕРЛИН, како каже Клаудија Мајор из Фондације наука и политика, "мора да призна да се његов најважнији савезник претворио у безбедносни ризик за Европу". Док се најјача економија Старог континента труди да, после недавних преверемених избора, састави нову коалициону владу под демохришћанским канцеларом Фридрихом Мерцом, на њеном политичком паркету разбуктала се расправа о новом наоружавању државе.

НЕМЦИ ВАГАЈУ ВЕЋЕ НАОРУЖАВАЊЕ: Став Америке да Европа мора сама да брине о својој безбедности тргнуо Берлин

Америка је већ дуже време непоуздана, оцењује угледни политиколог Карло Масала и додаје да "САД у догледно време неће бити поуздан партнер Европи кад је реч о вредностима и интересима". У изјави за државни радио Дојчландфунк, он је, ипак, додао да ће "Сигурно у неким случајевима Вашингтон имати више заједничких интереса с Немачком, него с другим еуроземљама".

Пошто је Берлин, по Мерцовим речима, шокиран најпре ставом новог америчког председника Доналда Трампа да Европа сама треба да држи узде своје безбедности, а потом и његовим понашањем према украјинском председнику Владимиру Зеленском, које је недвосмислено показало да САД, бар привремено, пушта Кијев низ воду, домаћи политичари упозоравају да је дошло време да се уздају у се и у своје кљусе.

- Наредна немачка влада имаће велику одговорност у европској политици. Заједно са Пољском и Француском сачињаваће трио земаља који ће бити одлучујући за успостављање стабилности у Европи - поручио је Ларс Клингбајл, шеф немачких социјалдемократа (СПД) који улазе у будућу владу и за ког се шушка да ће бити шеф дипломатије.

Свађу у Овалној соби Беле куће, Клингбајл је назвао позивом на буђење. И заиста Немачка дискутује о, готово до јуче, незамисливој теми, огромном финансијском програму који би оспособио Бундесвер да, заједно с осталим европским савезницама, одбрани земљу без асистенције САД.

Тај програм би морао и да урачуна средства која би надокнадила потпуни или делимични изостанак америчке подршке Украјини. Помињу се суме од 400 милијарди евра, иако је недавно било речи о упола мањој суми. То Немачка не може да финансира из буџета, па би морала да се задужи преко границе прописане Уставом, одобрава Бундестаг, двотрећинском већином. Проблем је што у новом сазиву такве већине нема, јер 150 места припада десним суверенистима Алтернативе за Немачку (АфД), а ту је и Левица. Време истиче, јер нови Бундестаг мора да се окупи најкасније 24. марта.

Шолц и Мерц

СУТРА ће се бивши канцелар Олаф Шолц састати са наследником Фридрихом Мерцом, да би се договорили о наредним потезима. Међу главним питањима једно је од изразитог значаја - како да се Немачка сама побрине за своју безбедност, о којој су од 1945. претежно бринуле Сједињене Државе.