ВОЈСКО, ПО ЗЕМЉАМА РАЗБРОЈС'! Европска унија решена да настави са пружањем подршке Украјини, док муку мучи с одбраном

Водеће земље ЕУ и бриселска администрација настављају да пружају подршку Украјини, и поред тога што крај рата заговарају и Вашингтон, и Москва.

Фото: Танјуг/АП

У ту сврху најављују даљу помоћ која ће се кројити на данашњем ванредном самиту на програму у европској престоници.

Паралелно са скупљањем финансијског прилога са много нула за Кијев и, пре свега, за опремање европске војске, Париз, Берлин, Хаг, али и Лондон, потпомогнути још неким европским земљама желе да пошаљу сопствене трупе у Украјину да би, како кажу, обезбедили мир и спречили Москву да се даље "шири".

Један од главних инцијатора, француски председник Емануел Макрон поручио је да ће трупе бити послате, али да ће се то догодити тек када буде склопљен мир, а сви прогатонисти буду прихватили присуство европских солдата.

Истовремено, у европским престоницама се пребројавају и размишљају с колико снага у људству располажу. То се тиче и слања војних снага у Украјину, али и, генерално, прегруписавања које ће уследити због окретања Американаца самима себи, с обзиром на то да ће, највероватније, морати да се убудуће бране сами.

Тако се појавила статистика којом се пореде ефективи на Старом континенту и међу највећим светским силама. Сајт "Тутеропе" преноси податке референтне асоцијације "Глобал Фајер Пауер" према којима Кина тренутно поседује више од два милиона војника, а Индија 1,45, уз податак да обе земље тренутно имају по 1,4 милијарде становника.

Фото: ЕПА

Занимљиво је да се у овој студији не износи податак за Русију, земљу са 144 милиона становника. Референтни француски Институт за међународне односе (ИФРИ) навео је недавно податак да су Руси подигли број војника за 350.000 људи и да сада износи око 1,5 милиона. "Глобал Фајер Пауре" истиче да САД имају 1,3 милиона војника, на 342 милиона становника.

ЕУ би, у збиру свих својих земаља, теоретски, ако се урачуна и резервни састав, могла да буде раме уз раме с Русима и пре САД, с око милион и по солдата, али "војске нису само бројке у људству". Европа нема јединствену команду, поседује различито наоружање и није ни избилза војно уиграна као њени конкуренти. То сада покушавају да промене, због чега је и организаван предстојећи самит у четвртак. Али, за достизање нивоа конкурентности, биће потребно да протекне много воде Сеном и Рајном.

Тек неколико земаља имају постојећи активни војни рок, попут Грчке, Аустрије, Данске или Финске. Неке земље, као што је Француска, упражњавају "националну службу" која се свела на увођење у евиденцију и неколико часова о важности одбране отаџбине. Такође, многе, војно мање развијене европске земље, далеко заостају по броју официра за другим геополитичким такмацима. Не треба занемарити ни чињеницу да неке државе, попут Аустрије, извајају свега 1 одсто свог БДП за наоружање или Ирске са само 0,2!

Највише активних војника у ЕУ према овим подацима има Пољска, са 202.100 војника у редовном саставу, на 37 милиона становника. На другом месту је Француска са 200.000 редова и 41.000 резервиста, с укупном популацијом од 68 милиона. Трећа је Немачка, која, као најмогољуднија, са 83 милиона житеља, броји 181.600 активних војника и 33.000 резервиста.

Четврта је Италија, са становништвом од 58 милиона, која има 165.500 активних снага и 18.000 резервних. Међу земљама ЕУ с више од сто хиљада ефектива, налазе се Грчка, са 142.700 и Шпанија са 133.282. Румунија, као 51. војна сила на свету, броји 81.300 активних и 55 војника резервног састава.

Војске средње величине имају Мађарска (41.600) Холандија (41.380), Бугарска (37.000), Чешка (28.000), Белгија (25.000), Шведска (24.400)… Мање су Словачка са 19.500, Летонија са 17.250, Аустрија са 16.000, Хрватска са 14.325, Кипар са 12.000, Ирска са 7.765, Естонија са 7.700, Словенија са 7.300, Малта са две хиљаде војника, Луксембург са хиљаду…

Foto: Profimedia

Истиче се, међутим, да се војна снага не мери само бројем људства у саставу, већ да је заснована на трима критеријумима, међу којима су јачина привреде, технологије и распложива војна средства, укључујући и поседовање нуклеарног наоружања.

Тако у ЕУ најјачу војску има Француска, која се налази на 7. месту у свету, одмах иза Велике Британије. Италија је на 10. месту, Немачка на 14, а Шпанија на 17. Наводи се, поређења ради, и да Украјина заузима 20. позицију.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације