ФАЈНЕНШАЛ ТАЈМС: „Зашто не бисмо напали Русију сада, уместо да седимо и чекамо да она нападне нас?”

ИСТОЧНОЕВРОПСКИ политичари подржавају повећање издвајања ЕУ за одбрану и постављају питање – зашто они први не би напали Русију? О томе пише колумниста The Financial Times-a Сајмон Купер, позивајући се на разговор с неименованим званичником.

Војска Летоније, Фото Профимедиа

-Рекао сам једном високом источноевропском политичару да западноевропске државе не маре превише за ратове у Источној Европи. Он ми је одговорио: “Знамо. Зато се неке од наших земаља питају: „Зашто не бисмо напали Русију сада, уместо да седимо и чекамо да она нападне нас?“, наводи се у тексту посвећеном повратку Хладног рата.

Истраживање које су спровели Кетрин де Врис са Универзитета Бокони и Стефани Хофман из Европског универзитетског института показује да што су земље ближе Москви, то више подржавају тврдњу да би „расходи ЕУ за одбрану требало да буду повећани“.

Међутим, према мишљењу Купера, ово је бесмислено клише, јер је „Европа“ састављена од земаља с потпуно различитим интересима, зависно од њихове удаљености од Русије.

Померање Доналда Трампа ка Москви поново успоставља географију Хладног рата. Видимо поновно формирање подела на „Источну Европу“ и „Западну Европу“, констатује аутор.

Председник САД Доналд Трамп „распустио је Запад“ покренувши питање повлачења из НАТО-а, подсећа новинар. Он цитира директора Института за безбедносне студије Европске уније, Стивена Евертса, који оцењује да ситуација почиње да изгледа као „крај НАТО-а“.

Члан 5 НАТО-а обавезује чланице да бране било коју земљу која буде нападнута. Највероватније место потенцијалног напада је Балтик, претпоставља колумниста.

Одговарајући на питање о источном крилу НАТО-а, Трамп је рекао: „Веома сам посвећен Пољској“. Међутим, када је упитан о Балтику, избегао је давање било каквих обавеза, подсећа Купер.

Аутор закључује да ни Француска ни Немачка не намеравају да ризикују нуклеарни рат с Русијом због Литваније. Ако би европске трупе икада биле послате у Вилњус, „проруске ултрадесничарске партије“ би одмах захтевале „мир“ – што би у преводу значило капитулацију.

Западноевропљани су живели добро док је Совјетски Савез владао Источном Европом, и они би могли наставити да живе добро ако би Путин преузео контролу. То значи да је концепт „европске одбране“ налик осигуравајућем плану против урагана, у којем највећи допринос треба да плате они који не живе у ризичној зони, закључује Купер.

БЛУМБЕРГ: ЕВРОПСКА ОДБРАНА БЕЗ ПОДРШКЕ САД ИЗДРЖАЛА БИ ДВЕ НЕДЕЉЕ

Са друге стране, Блумберг има другачији приступ истој анализи. Европске војске би без америчке подршке могле би да издрже само неколико недеља, јер би у случају сукоба залихе муниције и војне опреме у ЕУ биле исцрпљене за свега неколико дана, наводи се у њиховом извештају.

-Преоружавање Европе на дуже стазе захтеваће стотине милијарди евра и године улагања. НАТО структура у Европи зависи од САД у погледу комуникација, обавештајних података, логистике, стратешког војног руковођења и ватрене моћи, истиче се у анализи.

Након деценија ослањања на САД и дугогодишњег недовољног улагања у војну индустрију, Европи није довољан само новац да би ојачала своју безбедност. Према мишљењу војних експерата које је консултовао Блумберг, потпуна замена америчке подршке у кључним секторима могла би да потраје више од пет година.

У овом тренутку, европски лидери разматрају планове за мало вероватан сценарио у којем би се САД потпуно повукле из НАТО-а и повукле своје трупе из Европе.

У војним круговима постоји забринутост да би, у екстремним сценаријима, европске залихе авионских ракета биле брзо исцрпљене без америчке подршке. Према неким проценама, муниција би могла нестати у року од неколико дана, док системи противваздушне одбране не би били у стању да пруже адекватну заштиту копненим операцијама.

ВОЈНИЦИ ДРЖЕ ЗАСТАВУ ЕУ

Европа и даље нема ни основне капацитете за производњу кључних компоненти попут барута, што значи да би оружје за сопствену одбрану морала да набавља из Сједињених Држава. Блоомберг истиче да би, у случају руског „инвазионог сценарија“, најнапреднији европски одбрамбени системи без америчких трупа, ПВО система и муниције могли да издрже само неколико недеља пре него што би одбрана била пробијена.

Иако се потпуни излазак САД из НАТО-а сматра изузетно мало вероватним, чак и смањење америчког војног присуства имало би озбиљне последице по европску безбедност, упозоравају неименовани представници одбрамбених структура у изјави за Блоомберг.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПИЈАН ВОЗИО 200 НА САТ ПО СУРЧИНУ: Пресретачи зауставили џип канадских таблица

Препоручујемо

Свет

0 11

МОГУ ЛИ БРИТАНИЈА И ЕУ ВОДИТИ РАТ ПРОТИВ РУСИЈЕ БЕЗ САД? Ево шта кажу бројке (ВИДЕО)

07. 03. 2025. у 17:11

Свет

0 9

ПОМОЋ УКРАЈИНИ ЈЕ ГРЕШКА ЕПСКИХ РАЗМЕРА Амерички адмирал: НАТО би могао да престане да постоји због раскола између САД и Европе

02. 03. 2025. у 16:22

Свет

0 7

ИСКАНДЕРИ ХАРАЈУ УКРАЈИНОМ, СРАВЊЕН ОБЈЕКАТ СА ПЛАЋЕНИЦИМА: Да ли се преговора о замени Зеленског? (ВИДЕО)

07. 03. 2025. у 18:11

Свет

1 14

ТРАМП ПРЕТИ МОСКВИ: Русија буквално разбија украјинске снаге на бојном пољу

07. 03. 2025. у 15:43

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације