"КУПУЈМО ДОМАЋЕ ОРУЖЈЕ" ДЕЛИ ЕУ: Размимоилажење између Немачке и Француске око новог фонда за наоружавање

Француска и Немачка се размимиолазе око финансирања из новог европског фонда за наоружање од 150 милијарди евра.

Фото: Танјуг/AP Photo/Manuel Balce Ceneta

"Осовина ЕУ" се не слаже се око тога да ли у овај програм могу да буду укључене државе које нису чланице ЕУ, а разлика у том смислу је и у схватањима чије оружје за овај новац може да се купује.

Председница Европске Комисије Урсула фон дер Лајен је недавно предложила план за наоружавање ЕУ у актуелним турбулентним временима, у висини од 800 милијарди евра, од чега би 650 милијарди “покриле” чланице додатним улагањима која не би улазиле у званична задуживања у висини од 3 одсто БДП, док би 150 милијарди било обезбеђено кроз нови кредитни фонд ЕУ.

Око тога се сада споре Берлин и Париз. На недавном ванредном самиту европски лидери, њих 26, сложили су се са планом, с тим што је Мађарска била против, али без улагања вета. Овај новац треба да служи за улагања у европску одбрану и помоћ Украјини у тренутку када Вашингтон ускраћује средства.

Главни камен спотицања сада је око тога да ли за овај новац може да се купи оружје које није из производних погона чланица ЕУ. Француска одавно заговара максиму "купујмо европско" да би се достигао потребан ниво компатибилности и оперативности, док Берлин не мисли тако.

"Финеншејл тајмс" подсећа да су се европске земље, уплашене претњом председника САД Доналда Трампа да ће да стави тачку на протекционистичку политику Америке према Европи, ангажовале да значајно повећају потрошњу за одбрану и да ојачају националне капацитете који су ослабили од времена Хладног рата.

У том смислу, настао је нови план који је прихваћен, додуше не јединствено, али огромном већином крајем протекле седмице, а чији детаљи се још разрађују. "Финеншејл тајмс" истиче да тренутно трају интезивна лобирања око тога да ли обезбеђни новац може да се троши и на наоружање које није произведено у ЕУ.

Подсећа се да је током самита више лидера, међу којима и одлазећи немачки канцелар Олаф Шолц, изашло с предлогом да ова иницијатива треба да буде отворена и за неевропске партнере "који деле исте идеје".

- Веома је важно да овај наш пројекат буде отворен и за државе које нису чланице ЕУ, али с којима радимо у блиској сарадњи, као што су Велика Британија, Норвешка, Швајцарска или Турска – казао је том приликом Шолц.

Француски председник Емануел Макрон се, међутим, противи тој идеји. Станар Јелисеја инсистира на аутономности ЕУ и стимулисању националних индустрија унутар ЕУ.

- Средства не треба још једном да буду потрошена на ново наоружање које опет није европско – Макронов је став.

"Финеншејл тајмс" преноси речи француског председника да треба да се идентификују најбоље европске фирме нарочито у критичним доменима као што су противваздушна одбрана, мисили дугог домета и обавештајне активности. Наводи се и да се Макрон у том смислу залаже да свака чланица ЕУ преиспита и досадашње наруxбине да би видела могу ли оне европског карактера да буду приоритетне.

Лист наводи стрепњу неименованих бриселских дипломата да иницијатива за стварање фонда од 150 милијарди евра не доживи исту судбину као и претходни европски индустријски програм за одбрану "тежак" сто пута мање. Напори су се изјаловили претходних месеци јер је званични Париз захтевао да се утврди максималан износ у оквиру ових 1,5 милијарди евра до кога би могла да се купују "неевропска" оружја. Када је реч о новом фонду, Француска је још захтевнија и инсистира да набавка буде стопроцентно домаћа.

Истиче се да високи функционери Европске комисије који су задужени да у следећих десетак дана разраде детаље, тесно сарађују с Паризом, Берлином и осталим европским простоницама, у покушају да приведу крају ове тешке преговоре.

Што се тиче председнице ЕК Урсуле фон дер Лајен, она је поручила да ће ЕУ помоћи да обједини куповину кроз заједничку набавку, што подразумева и даље слање помоћи Украјини, али није излазила с детаљима чије ће то оружје бити.

"Финеншејл тајмс" подсећа да договор може да буде постигнут и већином чланица, али и истиче да се сагласност Француске сматра суштинском.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације