ЂОРЂЕСКУ СЕ ЖАЛИ УСТАВНОМ СУДУ: У Румунији хаос пошто је десно оријентисаном кандидату забрањено учешће на изборима

ПРАВИ хаос настао је у Румунији пошто је независном, десно оријентисаном, кандидату Калину Ђорђескуу (62) забрањено да учествује на поновљеним председничким изборима. Овај политичар, ког Запад оптужује да је проруски популиста, победио је на у првом кругу прошлогодишњег изјашњавања, које је, потом, поништено, само неколико дана уочи другог круга, а кад је покушао да се кандидује за мајске изборе, Ђорђеску је ухапшен. Сада му је и званично одбачена кандидатура, уз образложење да "не задовољава услове легалности, јер је прекршио обавезу одбране демократије". Његове огорчене присталице, масовно су изашле су на улице да га подрже.

Фото: Јутјуб принтскрин/Recorder/Ștefan Mandachi, Shutterstock

Ђорђеску сад има рок од 24 сата да уложи формалну жалбу Уставном суду, који, затим, има 48 сати да донесе коначно решење. Си-Ен-Ен наводи да је, упркос притиску Вашингтона на званични Букурешт да "слуша" захтеве бирача, донета одлука која је створила огроман талас незадовољства. Пошто је са десет према четири, Изборна комисија, поништио кандидатуру Ђорђескуа због, како се наводи "непоштовања изборних прописа", у Румунији се отворила још једна фаза политичке кризе.

Европска комисија не жели да коментарише забрану, наводи Еурактив. "Будимо врло јасни: избори су у националној надлежности и Комисија не коментарише румунски изборни процес, што је ствар румунских власти и, на крају, румунског народа", поручују из ЕК.

Џорџ Симион, председник десничарске странке Алијанса за Румунију (АУР), рекао је у видео снимку на друштвеним мрежама да би чланови изборне комисије, који су гласали против Џорђескуове кандидатуре, требало да буду "одрани на јавном тргу", наводи Антена 3.

Само недељу раније, румунски тужиоци покренули су истрагу против Ђорђескуа, оптужујући га за злочине подривање уставног поретка и оснивања фашистичке организације. Објављена су, по наводима румунских медија и документа у којима се тврди да "је изборни процес био под утицајем снажне руске кампање". Када је Ђорђеску напустио судницу у којој је саслушан прошлог месеца, упутио је, како су многи протумачили, нацистички поздрав својим присталицама напољу, што му се, такође, замера, али он све то негира.

- Румунија је под тиранијом, а у Европи влада диктатура - оценио је Ђорђеску. - Ово је директан удрац у срце демократије широм света, не ради се овде само о Румунији.

ЦИК је поред Ђорђескуове, одбацио и кандидатуре још два независна кандидата, Марије Марка и Јона Попе.

Кључ његове изненадне популарности било је обећање да ће "Румунији вратити достојанство и окончати њену покорност међународним организацијама, укључујући НАТО и ЕУ". У фебруару, амерички потпредседник Џеј Ди Венс рекао је на Минхенској безбедносној конференцији да је одлука Румуније да откаже изборе "на основу слабих сумњи обавештајне агенције доказ претње Европе изнутра".

- Ако се ваша демократија може уништити са неколико стотина хиљада долара дигиталног оглашавања из стране земље, онда то није било јако за почетак - казао је Венс.

Односе Букурешта и ЕУ са Америком, усложњава и чињеница да у Румунији ниче највећа европска НАТО база. Надомак једног села на истоку земље, у току је трансформација аеродрома из комунистичког доба у највећу "тврђаву" Алијансе на Старом контитенту. Проширење румунске ваздушне базе "Михаил Когалничану" (МК), мање од ститину километара од границе са Украјином, Русија је осудила као еклатантан пример НАТО агресије.

- Што је ближе руским границама, већа је вероватноћа да ће бити међу првим метама за узвратне ударе -, упозорио је Андреј Климов, руски сенатор и потпредседник руског Комитета за спољне послове.

Бен Хоџис, пензионисани амерички генерал и један од кључних људи на пројекту, рекао је да је постојала нервоза око успостављања велике НАТО инсталације на мање од 400 километара од Крима кад се о бази расправљало пре деценију. "Сада се, међутим, проактивни приступ чини оправданим", сматра он.

У наредних 20 година, ваздушна база у источној Румунији "прогутаће" 2.800 хектара пољопривредног земљишта. Стратешки лоцирана изван Констанце, главне румунске луке, ваздушна база МК, већ служи као штаб за мисије ваздушне полиције НАТО изнад Црног мора.

Сукоб демонстраната и полиције

ДЕМОНСТРАНТИ су се у центру Букурешта сукобили с полицијом коју су гађали молотовљевим коктелима, каменицама, петардама и флашама, а полиција је користила и сузавац. Повређено је најмање 13 припадника жандармерије, у чијем се саопштењу наводи да су неки од демонстраната испред седишта Централне изборне комисије, разбили камен којим је поплочана улица и бацали га на полицајце, као и да су преврнули један аутомобил. На фотографијама са лица места, види се како у центру града гори велика ватра.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације