ФРАНЦУСКА КЊИГА СПАЛА НА МАРОКО: После протеривања париских снага из Сахела, затегнути односи и са Алжиром и Тунисом

Хоће ли, после Сахела, Француска, изгубити и велики део још једног свог традиционалног стратешког упоришта, Магреб?

Фото: Профимедиа/Илустрација

- Протерана из појаса Сахела, од Нигера до Сенегала, Француска се суочава са лошим ветром у Алжиру и Тунису – писао је недавно недељник "Поен".

Уз опаску да ће 2024. година у Паризу "оставити укусус пепела", познати магазин подсећа да су застава триколора и њени војници избачени из Нигера и Чада, као и да ће напустити Сенегал и Обалу Слоноваче, након што су претходно истерани из Малија и Буркине Фасо. Све се то, наглашава се, одвија се под утицајем Русије.

- У Сахари, у моди је московска сивомаслинаста боја – навео је овај лист.

Највећа француска војна операција од Алжирског рата, у Сахелу, с циљем да се домаћем становништву помогне у борби против исламиста, није у потпуности испунила очекивања. Од како се 2013. године ангажовала у Малију, Француска није успела овој држави да поврати суверенитет над сепаратистичким регионима на северу земље. Али, у Паризу наглашавају да су спречли стварање "Сахалистана" и да Бамако није постао Кабул. То се види и као акција која је знатно отупила оштрицу исламиста ка Европи, али становништво на терену није задовољно.

Власти у Паризу покушавају да минимизирају повлачење из Сахела, истицањем да се само мењају стратешки приоритети земље услед рата у Украјини, као и да се политика према Африци сада осмишљава на други начин. Истовремено, Французима се замера и то што је подржавала често непопуларне, мањинске и бруталне режиме затварајући очи пред лажираним изборима и угушеним побунама, као што је то био случај у Чаду.

На ред је, изгледа, дошао Магреб. Односи између званичног Париза и Алжира су поприлично натегнути. Алжир је повукао свог амбасадора у Француској, а ухапсио је и писца Буалема Сансала. Односи су нарочито затегнути од како је крајем прошле године, после тродневне посете председника Емануела Макрона Рабату, Француска признала Мароку суверенитет над Западном Сахаром, бивше шпанске колоније која се граничи с Мауританијом и Алжиром, богату природним налазиштима.

Аналитичари процењују да је Француска овим потезом одлучила да предност у својим односима да разноврснијој и динамичнијој мароканској привреди. Такође, осим фосфата и рибе у обалном појасу, Западна Сахара је искочила у први план због обновљиве соларне енергије.

Ни са Тунисом не цветају руже. Пример за то је хапшење, јесенас, француског докторанда Виктора Дипона, под неразјашњеним околностима, док је истраживао за своју тезу, о друштвено-професионалним кретањима младих учесника револуције 2011. године. Тунишанске власти оцениле су да је био претња за државну безбедност. Био је у затвору нешто више од три седмице и француске власти су се активно ангажовале на његовом ослобађању. Све то се догађа у клими серије политичких тензија и хапшења у Тунису које власти ове земље оправдавају као неопходне мере за очување националне стабилности, што наилази на оштре критике са запада. Медији ову аферу карактеришу као још једну потврду лоших односа између Француске и њених бивших колонија, док председник Каис Сајед редовно критикује западно мешање у унутрашње ствари Туниса.  

С друге стране, тунишанска штампа јавља да се спрема велики пројекат изградње војног аеродрома у Мароку, на екстремном југу Сахаре, у чему ће учествовати САД и Француска, с циљем да се настави борба против тероризма са и даље активном групама у Сахелу. Истиче се да xихадисти у овом региону представљају опасност за слабо наоружане војске што је приморало званични Рабат да преиспита политику у домену борбе против тероризма и упусти се у заједнички пројекат с Французима и Американцима. У будућој бази налазиће се платформа за оперативне акције дроновима и борбеним авионима. Одатле ће се водити борба против групација које нападају и Мали, Нигер, Буркину Фасо и Мауританију.

Алжир је оштро реаговао и против намере Француске и Марока да током ове године организују заједничку војну вежбу у близини мароканско-алжирске границе.

ГУБЕ БИТКУ С МОСКВОМ У АФРИЦИ

Са  Француском, битку за Африку истовремено губи и западна Европа, чији је званчни Париз био најистуренија антена на Црном континенту у коме доминира младост. Са еманципацијом овог дуго потлаченог дела света, Старом континенту измиче регион прегобат стратешким сировинама неопходних за енергетску транзицију и извор јефтине радне снаге на пословима коју су Европљанима мрски. Ову битку за Африку, процењује се овде, полако добија Русија.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације