МИГРАНТЕ ШАЉУ У ХАБОВЕ ИЗВАН ЕУ: "Новости" истражују - Промене у политици Брисела према илегалним "станарима"

Мигрантска криза која већ деценију дубоко потреса Европу, која је проузроковала пад више влада у различитим земљама и постојано мењала, и још мења, традиционалне вредности и демографску слику Старог континента, наставља да поставља велики проблем за бриселску администрацију и европско јединство. У ЕУ сада настоје да пооштре азилантске мере.

Foto: Profimedia

Много пута су то до сада покушали, али су сви ови напори практично ударали у зид. Неке државе су одбијале да уопште приме избеглице, попут Мађарске, Пољске, Чешке или Словачке, друге су трпеле највећи удар, као што су то Грчка, Италија или Шпанија, док су треће покушавале да из целе ове приче извуку највећу корист, прихватајући само ону радну снагу која им највише недостаје на тржишту, попут Немачке.

Различити фондови који су у ту сврху стварани у Берламону нису превише опуштали тензије. Европска комисија сада је одлучила да појача законодавство, а једна од најновијих предложених мера претходне седмице је стварање "хабова", односно прихватних центара ван граница ЕУ за одбијене подносиоце захтева за азил. Сличних покушаја било је и раније, а они којима је западни елдорадо остао недосањани сан, само су изнова покушавали исту авантуру, неки и по више пута, и по цену умора, глади, страдања, плаћања, тумарања по међуграничним беспућима и вишемесечне неизвесности.

Предложене "хабове" Брисел неће сам отварати, већ ће омогућити законски оквир за земље чланице да спроводе овакве инцијативе, уз истовремено обавезно поштовање међународног законодаства. Заоштрава се и папирологија за одбијене азиланте. Њима је новим мерама запрећено да ће им се, уколико одбију да изврше законску обавезу да напусте земљу у којој су нежељени гост, бити конфискована документа, ускраћена социјална помоћ, биће смештани у притвор, а изадаваће им се и продужена забрана за поновни легални улазак у дотичну државу, па чак и на територију целе ЕУ.

Оне који не испоштују налог за напуштање територије, власти би у притвору могле да задрже чак две године. Максимални рок за забрану поновног уласка подигао би се са 5 на 10 година, односно чак 20 за особе високог ризика. Рок за напуштање земље износио би између 7 и 30 дана, зависно од тога како одлучи земља чланица.  

Новост у предложеним мерама, после вишемесечне дискусије, јесте и међусобно признавање судских аката у овом домену међу чланицама, па ће тако одлука донета, на пример, у Румунији, на добровољном принципу националне администрације, важити и у Шведској. То је учињено с намером да се избалансира диспаритет и хармонизује регулатива међу чланицама у овом домену. Истовремено, на тај начин ће се много теже избегавати одлуке за напуштањем територија, јер се данас одбијени азиланти у Белгији, склоне, на пример у Немачкој. Тако би се створила својеврсна правна институција "еворпске забране боравка". Умрежени "шенгенски систем" би се користио и у те сврхе.

Циљ европских власти је да све забринутијим грађанима ЕУ на овај начин покажу да "контролишу ситуацију".

- Ове мере ће људима повратити осећај да имамо контролу над оним што се дешава у Европи – изјавио је Магнус Брунер, комесар за унутрашње послове и миграције који је са својим тимом сачино предлог мера.

Статистика је показала да земље чланице до сада у просеку напушта само двадесетак одсто одбијених тражилаца азила, док остали остају да се илегално боре за боље сутра.

Ова "магловита" идеја "хабова", међутим, већ сада наилази на мноштво питања без одговора. Неизвесно је ко би чувао ред у тим прихватним центрима, да ли би за то били обучени специјални европски службеници, као ни да ли ће се ти центри умножавати без реда, као печурке после кише.

Као пример лошег одвијања сличних пројеката, наводи се ранија идеја власти Велике Британије да прихватне центре отвори у Руанди, што на крају није реализовано, или намера званичног Рима да нешто слично уради у Албанији, што тек чека на оцену Европског суда правде.

Не зна се ни у којим земљама би "хабови" могли да буду изграђени, ни ко би ту изградњу могао да финансира, као ни ко би плаћао боравак избеглица у њима, све док их не прихвате домаће власти.

Постоје државе које не желе да приме неке своје грађане избачене из других земаља, попут, на пример, Алжира који упорно одбија да им изда "пасаване", односно привремене путне исправе за једно путовање, када их протерају из Француске, што је створило и велику дипломатску затегнутост између две земље. Они би, теоретски, сада могли да буду смештени у таквим будућим центрима.

Европска извршна власт је у предлогу прецизирала да би "хабови" могли да буду отворени само у оним државама које "поштују владавину права". У том смислу, до јуна би требало да се направи листа сигурних земаља. Такође, у прихватне центре не би могли да буду послати малолетници, ни породице с малолтеном децом.

Невладине организације су се побуниле против предложених мера, прибојавајући се да би на оваквим местима могло да дође до неконтролисаног насиља и да би она могла да представљају својеврсне зоне безакоња, а да би све то значајно угрозило поштовање људских права.

Пооштрене мере у мигрантској политици, у тренутку када многе чланице ЕУ не знају шта ће с азилантима, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је средином прошле године представила као један од приоритета у политичкој оријентацији током свог другог мандата. Сада се креће у реализацију.

Да би нове мере, које би требало да замене постојећу регулативу из 2008. године, заживеле, с њима би, после предлога Европске комисије, требало да се сложе Европски парламент и Европски савет који окупља земље чланице, што није нимало једноставно. Комесар Брунер се нада да ће то бити што пре. На овај начин комплетирао би се и Европски пакт о азилу усвојен прошле године, којим се ојачавају заједничке границе, и који би требало да ступи на снагу средином 2026. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације