АТОМСКА БОМБА И СА ЖИГОМ БУНДЕСВЕРА: После промене става САД о безбедности Европе, Немачка разматра сопствено нуклеаро оружје

ВОЈНО окретање Америке од Европе посејало је страх у земљама Старог континента, па неке од њих сада ужурбано разматрају да ли ће успети да одговоре на евенуталне одбрамбене изазове. Изјаве шефа Беле куће Доналда Трампа створиле су сумњу да нуклеарни кишобран, који су Американци обезбеђивали деценијама, убудуће неће покривати и ЕУ. У Немачкој се разбуктала дебата, деценијама незамислива, да ли је Берлину потребна сопствена атомска бомба.

Foto: Profimedia

У Европи само Велика Британија и Француска имају своје нуклеарно оружје. Увелико се најављује сарадња европских земаља на том плану, а стручњаци кажу да је она могућа, али постоје ограничења. Британске нуклеарне снаге блиско су повезане са САД и у случају сукоба биле би доступне НАТО, док Париз придаје велики значај независности својих нуклеарних снага и није подређен заједничким командним структурама НАТО.

Будући немачки канцелар Фридрих Мерц рекао је недавно за "Франкфуртер алгемајне цајтунг" да жели са партнерима Немачке у Европи, ЕУ и НАТО да разговара о томе да ли би могло да дође до нуклеарне размене са Француском и Великом Британијом, да би се обезбедило заједничко одвраћање. Његов партијски колега из Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Јенс Шпан био је још експлицитнији: "Морамо да разговарамо о европском нуклеарном кишобрану!"

Француски председник Емануел Макрон оценио је почетком месеца да је Русија наводно постала претња Француској и Европи и позвао на дискусију о употреби француског нуклеарног оружја за заштиту целе ЕУ.

- Ова изјава директна је претња целој светској заједници, а Русија то схвата веома озбиљно - прокоментарисао је Сергеј Шојгу, секретар Савета безбедности Русије. - Макрон, позивајући се на неке договоре са другим европским лидерима, лично себе проглашава главним браниоцем Европе од руске агресије коју је измислио. Он заборавља да је Русија у више наврата спасила Француску од потпуног краха. Управо је захваљујући чврстој позицији руководства СССР, Француска успела да добије статус земље победнице у Другом светском рату, а касније и да постане стална чланица Савета безбедности УН.

Ипак, мало је вероватно да би француско и британско нуклеарно оружје било довољно да Европа формира стратешку противтежу Русији, сматрају аналитичари, који истичу да Русија има више од 5.500 нуклеарних бојевих глава, а Француска и Британија заједно - тек око десетину.

У оквиру НАТО "нуклеарног дељења" у Европи, америчко атомско оружје налази се у Немачкој, Белгији, Холандији, Италији и Турској. Атомска бомба Б61 била је више деценија најчешће коришћено нуклеарно оружје САД. Велики број их је био стациониран у Европи од 1968. године. Крајем прве декаде овог века, атомско наоружање повучено је из ваздушних база Лакенхит у Великој Британији и Рамштајн, Норвених и Меминген у Немачкој, али је на Старом континенту још 180 нуклеарних бомби.

Иако Немачку обавезује Споразум о неширењу нуклеарног оружја, САД су током Хладног рата привремено ускладиштиле више од 5.000 комада на 150 локација у Немачкој. Од 1990, у ваздухопловној бази Бухел има 20 америчких хидрогенских бомби. Нуклеарна бојева глава сама по себи, међутим, не чини оружје, те би Немачка морала да развије или купи системе за испоруку, ракете средњег и дугог домета, које се налазе на копну и на подморницама. Били би потребни и сателити да воде ово оружје до циља, што је веома скупо.

Стручњаци за безбедност, упркос оштрим тоновима из Беле куће, не очекују да ће САД у блиској будућности повући своје нуклеарно оружје из Европе.

- Не мислим да ће ово бити скори сценарио, јер су НАТО и нуклеарно учешће од великог стратешког значаја за САД из различитих разлога - каже Саша Хак, стручњак за европску безбедност и контролу наоружања из Института за истраживање мира у Франкфурту (ПРИФ). - Али, то се не може искључити.

Немачка, која се увек у великој мери ослањала на САД, сада намерава да промени своју безбедносну политику. Швајцарски лист "Ноје цирше цајтунг" подсећа да Француска своје атомске бомбе може да испоручује било преко пројектила лансираних са подморница, или са ловачких бомбардера. За разлику од САД, Французи не поседују интерконтиненталне балистичке ракете које би могле да буду снабдевене нуклеарним оружјем, што ограничава њихову способност одвраћања на веће удаљености.

У Берлину су до сада радије остајали при сарадњи са САД. Зацртали су и курс за нове набавке у оквиру нуклеарне размене са Пентагоном. Ово се посебно односи на наруџбину 35 борбених авиона Ф-35 у САД 2022, намењених да замене Торнадо, деценијама значајан немачки допринос нуклеарном учешћу у НАТО. У случају рата, Торнадо и ускоро Ф-35, биће коришћени за испоруку америчких атомских бомби ускладиштених у Бухелу у Рајни-Палатинат, до њиховог циља. Одлука о употреби ових бомби остаје на САД, али одлука о Торнадима и, у будућности, Ф-35 лежи на Немачкој. НАТО то назива "системом два кључа".

Сада постоји идеја да Немачка набави хиљаду комада нуклеарног оружја затвореног у САД и да их постави у европским земљама, али то стручњаци за безбедност сматрају нереалним, јер носи много неизвесности, укључујући и то да ли би Вашингтон уопште пристао на продају. Друга могућност је да Берлин сам прави нуклеарно оружје што је, веле стручњаци, технички изводљиво. Фабрика за обогаћивање уранијума још постоји у Гронауу у Северној Рајни-Вестфалији. Али, не само да је нејасно колико би времена бити потребно да бомба буде спремна, него остаје кључна чињеница да Немачкој од Другог светског рата није дозвољено да поседује атомско наоружање.

И поред свих несугласица, САД ипак нису срушиле свој нуклеарни кишобран за Европљане у НАТО. Напротив, набавком Ф-35 и планираном интеграцијом америчких нуклеарних бомби у авионе, продубљује се сарадња Немачке и САД у овој области. Велики адут је пројектил број Б61-12 који се конструише од 2022, као наследник америчке нуклеарне бомбе Б61. Ти пројектили биће депоновани у Италији, Немачкој, Белгији и Холандији.

Политичар ЦДУ Родерих Кизеветер, пензионисани пуковник Бундесвера и експерт за безбедност, потврђује за магазин Фокус да Немачка може да партиципира у америчком нуклеарном арсеналу, стационираном на тлу Немачке. Тринационалне летелице Торнадо раније су коришћене у ове сврхе, али се сматрају технички застарелим. Од 2022. замењене су борбеним авионима Ф-35 америчке одбрамбене компаније Локид Мартин.

- Нуклеарно оружје у поседу САД и под њиховом је врховном командом. У хитним случајевима немачки пилоти бомбардовали би непријатељске циљеве америчким нуклеарним оружјем, користећи борбене авионе Бундесвера. САД стога остају европска сила, а европска безбедност остаје америчка. Али, нуклеарна одбрана Европе није ствар о којој се и убудуће може мислити само у Алијанси - сматра Кизеветер.

Тријада балистичких ракета

ФРАНЦУСКО и британско нуклеарно оружје имало је до сада значајне недостатке у односу на америчко. САД поседују трокраки систем (тријаду) интерконтиненталних балистичких ракета, пројектила лансираних са подморница и бомбардера дугог домета. Могу се користити глобално и њихов домет није регионално ограничен. Амерички заштитни кишобран нуди и могућност да се реагује у фазама. Као и Русија, али за разлику од Француске и Велике Британије, Американци имају не само стратешко, већ и тактичко нуклеарно оружје.

Забрана остаје у прошлости?

У ПРОШЛОСТИ Немачка је увек искључивала поседовање нуклеарног оружја. То јој је забрањено Уговором о неширењу нуклеарног оружја, који је потписала 1969. године. И такозвани Уговор 2+4, који је регулисао поновно уједињење 1990. године, забрањује Немачкој да има сопствено нуклеарно оружје. Споразум је склопљен између тадашње СРН и НДР, с једне стране, и сила победница у Другом светском рату, с друге стране. Немачке владе су увек заговарале нуклеарно разоружање да би смањиле ризик од нуклеарног рата. Све више земаља широм света се, међутим, наоружало нуклеарним оружјем, уз образложење да, свако ко има нуклеарно оружје, неће бити нападнут конвенционалним средствима тако брзо.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације