ПУТИН НИЈЕ ДОБИО САМО ЈЕДАН РАТ: У 25 година, Русија од земље на ивици распада до снажне развијене савремене државе

МИНУЛЕ недеље се испунило 25 година владавине руског председника Владимира Путина. На изборима који су одржани 26. марта 2000. је први пут победио. Помпезног обележавања тог јубилеја није било, јер то Путин не воли, а сада док траје рат и гину људи никоме није до таквог славља. Портпарол Кремља Дмитриј Песков је оценио да је у том периоду Путинове владавине Русија прошла пут од земље на ивици од пропасти до снажне развијене савремене државе.

ПУТИН НИЈЕ ДОБИО САМО ЈЕДАН РАТ: У 25 година, Русија од земље на ивици распада до снажне развијене савремене државе

Фото: ЕПА

Кад је Путин преузео државу од Бориса Јељцина Русија је заиста била у тешкој, не само економској, него и политичкој ситуацији. Претила јој је реална опасност да остане без дела територије на Кавказу, а захваљујући мудрој политици Путина је у правом смислу постала економски и политички моћна суверена држава.

Годину дана пре него што је Путин постао премијер, у августу 1998, Русија је доживела економски бродолом. Догодио се банкрот, јер није могла више да извршава своје финансијске обавезе. Рубља је силно девалвирала и велики број грађана Русије изгубио је уштеђевину. Тако је према службеној статистици 1999. чак 41 одсто грађана имало примања мања од животног минимума. Уз то је рапидно порасла незапосленост.

У првих осам година владавине Путин и његови сарадници су морали да уложе много труда да успоставе стабилност у земљи. У том периоду је Русија била економски слаба и тешко је излазила из постсовјетске кризе. Да невоља буде већа, ниво корупције је био врло висок. Ауторитет Русије на политичкој арени због њене економске слабости био је објективно низак.

Али како народ каже, срећа прати храбре, па је Путину и његовим сарадницима ишло наруку то што је цена нафте почела да расте, а то је помогло да државни буџет брже пуни и успоставља економска стабилност. Барел нафте је 1998, коштао 12 долара, да би 2003, био 27,3 долара. После тога је цена "црног злата" стално расла годишње најмање од 12 до 15 одсто. Осим тога што је цена нафте скочила, Путин је направио велику промену у начину њене продаје. Он је стао на крај лоповлуку богатих извозника. Олигарси су се користили јефтиним триком. Оснивали су своје фирме у Лондону или некој офшор зони и по знатно нижим ценама од тржишних себи из Русије продавали нафту. Наравно, касније су њихове компаније продавале ту исту сирову нафту по тржишним ценама и разлику су себи стављали у џеп.

Популарност прелази 80 одсто

СВА социолошка истраживања у Русији показују да народ подржава Путина. Његова популарност прелази 80 одсто. Анкетирани грађани сматрају да он добро ради свој посао. Руска државна статистика показује да стандард грађана расте, а 2023. ниво сиромаштва је достигао у Русији историјски минимум од 8,5 одсто. Путин је поставио задатак да се до 2030. смањи на седам одсто.

Шта је направио Путин? Он је од извозника нафте из Русије тражио да морају да плаћају извозну царину на светској цени нафте, а не на оној умањеној по којој су је раније продавали својим компанијама у иностранству. Захваљујући тој Путиновој одлуци државни буџет је знатно брже и више почео да се пуни. Стао је на крај не само махинацијама са ценама, него је инсистирао да Русија инвестира и зарађује на финалним производима, а не само на сировинама. Сада много хваљени Жириновски је тада причао како Русија и не треба да развија своју производњу, јер јој је довољно да продаје сировине које има а затим са пуним државним буџетом купује на страни оно што јој треба. То је типични колонијални принцип трговине и не треба бити превелики економски стручњак да би се знало да је знатно већа зарада на финалним производима него на продаји сировина. Због тога је Путин инсистирао да се повећа производња финалних производа.

Foto AP

После престанка ратовања на Кавказу Путин се на међународном плану сконцентрисао на повратак и јачање статуса Русије на међународној арени и побољшању односа са Европом, Америком и Азијом. У периоду од 2008. до 2012. је обављао функцију премијера, а на његово председничко место био је изабран Дмитриј Медведев.
Све до рата у Грузији у лето 2008, стицао се утисак да су односи Русије са Западом јако добри. Од 2010. Путинова Русија се много бавила "енегретском дипломатијом". Богата нафтом и гасом Русија је била привлачна као партнер Кини и Индији, као и многим другим земљама.

Путина оптужују да је отео Украјини Крим 2014, мада су украјински националлисти на Мајдану испровоцирали референдум о припајању кримског полуострва Русији. После смене легално изабраног председника Виктора Јануковича у националистичкој еуфорији и дивљању у парламенту су донели указ којим је руски језик изгубио статус равноправног са украјинским у областима где су Руси били већина. Са тиме се на Криму нису могли помирити, јер је тамо живело 63 одсто Руса.

Запад који је активно помагао украјинске националисте одмах је стао на страну Кијева и почео да уводи санкције Русији. У Вашингтону и Бриселу су очекивали да ће успети да испразне руске продавнице да ће привреда доживети колапс и да ће то изазвати буру незадовољства грађана Русије. Показало се да су те прогнозе биле погрешне. Русија је постала један од највећих произвођача и извозника житарица на свету. За време Путинове владавине Русија је успела да задовољава своје потребе у храни и да извози. Русија данас увози само говедину из јужне Америке, а све остало месо и риба које се нуде својим грађанима је домаће.

Што се тиче извоза Руси су изгубили ранијег великог купца енергената, а то су биле Немачка и друге европске земље. Због тога су преусмерили своју понуду на исток. Сада су највећи купци руског гаса и нафте Кина и Индија.

Путин је у току 25-годишње владавине иницирао више реформи у друштву којима је био циљ побољшати ефикасност државних структура и појачати борбу против корупције. Много тога је направљено и побољшано, али један рат он није успео да добије до краја. Корупција је један од најозбиљнијих проблема руског друштва и о томе Путин стално говори. Дакле, он не скрива проблеме који деценијама постоје.

Да нема повлашћених и заштићених, најбољи је доказ да је у току СВО ухапшено пет генерала који су били на високим фунцијама у Министарству одбране. За време владавине Путина хапшени су и савезни министри који су узимали мито. Истине ради, мора се рећи да се Путин не теши тиме да је корупција болест која се раширила у многим државама, а да чиновнички лоповлук има традицију још из царевине.

Фото: Танјуг АП

У време СССР-а корупција је такође постојала, али су суме у односу на садашње биле симболичне. Највише се крало у Јељциново време. Те некадашње олигархе, на челу са Борисом Березовским и Михаилом Ходорковским, једним од власника нафтне компаније "Јукос", Путин је успео да потпуно удаљи од утицаја на власт. У данашњој Русији олигарха заиста више нема. Дакле, богаташи немају више политичку моћ. Али, упркос хапшењима и смењивањима са функција корупција и даље постоји, јер је очигледно да није мало оних који не могу да одоле да се на брзину обогате, иако су свесни да ако их ухвате неће бити милости.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРОЦУРИО ПОВЕРЉИВИ ДОКУМЕНТ ИЗ ПЕНТАГОНА: Европа нек се брани сама у случају руског напада, друга држава је главна претња

ПРОЦУРИО ПОВЕРЉИВИ ДОКУМЕНТ ИЗ ПЕНТАГОНА: Европа нек се брани сама у случају руског напада, друга држава је главна претња

СУПРОСТАВЉАЊЕ руској агресији, некада једна од кључних тачака Националне одбрамбене стратегије из 2022. године током администрације Џозефа Бајдена, три године касније више није међу најважнијим приоритетима Сједињених Америчких Држава.

01. 04. 2025. у 12:17

Коментари (0)

ЈЕДВА ЧЕКАМ ДА УЂЕМ У РИНГ: Сара Ћирковић започела припреме за меч за светску професионалну титулу