АПЕЛАЦИЈА ВРАЋА НАДУ? У странци уз Марин 10.000 нових чланова, наставља се борба лидерке француске националне деснице

Донела је историјску одлуку и сада живи уз полицијску заштиту.

Фото: AP Photo/Francois Mori

Бенедикт де Пертијус (63), председница судског већа која је прочитала пресуду којом се лидерка француске националне деснице Марин Ле Пен између осталог онемогућује да буде бирана на пет година чиме је практично већ у првостепеном поступку остала без кандидатуре за следеће председничке изборе, добила је од тада серију смртних претњи преко друштвених мрежа.

Претходно је почетком године отворена истрага због претњи смрћу које су током процеса добили троје чланова судског већа у оквиру овог истог предмета. Међу онима којима је и тада прећено, такође је била Петријус. Све то изазвало је индигнацију у француској јавности. Ове претње осудили су и сама Марин Ле Пен, као и највиши званичници.

Председник државе Емануел Макрон, који се до сада није изјашњавао око пресуде фавориткињи у сондажама да га замени у Јелисеју, јуче је на редовном Савету министара, према речима портпарола француске владе Софи Прима, истакао три чињенице, нагласивши да је правосуђе независно, осудивши претње суткињи као "апсолутно неподношљиве", на крају подсетивши да је свако једнак пред судом јер је право исто за све.

Пре тога је у власти изазвала нелагоду изјава премијера Франсоа Бајруа у скупштини да, истина, нема право да реагује на судску пресуду, али и да је "као грађанин" узнемирен пресудом против Марин Ле Пен.

Министар правосуђа Жералд Дарманен жели "згуснути календар" у апелационом поступку који би био компатибилан с могућношћу евентуалног кандидовања за председничке изборе средином 2027. године. Медији преносе да је Макрон на истој позицији и да из његовог окружења стижу незваничне информације да би, у случају да другостепена пресуда не стигне на време, то ризиковало да од Марин Ле Пен створи "жртву система", што се процењује чак као ветар у леђа за њу или било кога другог који би у име странке "Национално окупљање" наступио на изборима.

Порука која је у међувремену стигла из Апелационог суда у Паризу донекле је умирила јавност и оставила простор за дашак наде Ле Пеновој. Из другостепене судске инстанце су поручили да ће жалбени поступак водити тако да би пресуда могла да се очекује током лета следеће године.

То практично значи да би апелациони поступак, у коме се процес практично води испочетка, могао да започне најкасније првих дана 2006. године. Рачуна се да би могао да потраје око два месеца, као и да је потребно око четири месеца за одлуку. То би оставило довољно времена Ле Пеновој да, у случају повољног исхода, припреми кандидтуру за председничке изборе, или странци да спреми замену. То је сценарио који су заговарали чак и политички противници Марин Ле Пен, у име кредибилности изборног процеса.

Главна протагонисткиња актуелне судско-политичке кризе наставила је у међувремену да се бори у простору који јој је остављен. Истиче да је и даље кандидат. Преко страница "Паризјена" Марин Ле Пен је поручила да ће се жалити Уставном савету и Европском суду за људског права.

- Искористићу сва могућа правна средства на располагању. Нећу дозволити да будем надиграна – истакла је. 

Истовремено, утицајни политичар Ерик Сјоти, који се отцепио од класичне десничарске формације и као коалициони партнер придружио странци Ле Пенове, затражио је промену закона, да се убудуће не би дешавале сличне ситуације.

- Привремена забрана кандидовања после првостепене пресуде представља политичку смртну казну – рекао је Сјоти, истакавши да би, уколико Ле Пенова не би могла да учествује на изборима, "штета била неповратна, и за њу, али и за француску демократију".   

У ишчекивању даљег развоја ситуације, чланство "Националног окупљања" се мобилше. Из странке поручују да су од тренутка пресуде добили нових десет хиљада чланова. Петиција подршке Ле Пеновој сакупила је више од 300.000 потписа. Такође, у центру Париза се у недељу организује велики протесни митинг где се очекује долазак присталица из целе Француске. Председник странке Жордан Бардела позвао је чланство да окупљање протекне у реду и миру. Од одзива зависи и колику ће снагу из јавности у својој даљој борби добити Марин Ле Пен.

Пред њом су сада четири сценарија. Први је да јој успе жалба и од лета следеће године крене у предизборну кампању. Други, да јој буде потврђена забрана али без аутоматског ступања на снагу пре жалбе трећој инстанци на Касационом суду, што би јој такође дозволило да се кандидује али с теретом пресуде који јој умањује изгледе. Трећа, да јој казна буде смањена па да је у међувремену одслужи, јер је већ ступила на снагу. Коначно, и четврта, да првостепена пресуда буде потврђена, што би значио и крај надања да би могла да учествује у трци за шефа државе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације