УДАР НА ТРЕЋИНУ СВЕТСКЕ ПРИВРЕДЕ: Рат тарифама Вашингтона и Брисела води у рецесију, министри ЕУ у Бриселу спремали одговор

Одговорити и преговарати. У ове две речи сажет је мото европске администрације којим ће се поводити према "царинском рату" са САД.

Фото АП

У седишту ЕУ јуче је организован министарски савет за спољне послове у комерцијалном домену који се бавио "разменом мишљења" око трговинских веза са Вашингтоном. Циљ овог окупљања је био да се благовремено и промптно одговори на тарифе које је увела администрација Доналда Трампа.

Као знак добре воље и конструктивног приступа Брисела, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је направила први конкретан корак и јуче предложила поптуно и реципрочно укидање царина на индустријске производе.

- Спремни смо да одговоримо – поручила је Фон дер Лајенова, али истовремено оставила врата отвореним, наглашавајући да су у Бриселу спремни и да преговарају. Управо је степеновани одговор, у две етапе, осмишљен да се у међувремену остави простор за дијалог. Реципрочни одговор на први тарифни талас се очекује средином овог месеца, а следећи већ крајем априла. У међувремену, стоји узак процеп могућности за евентуални договор с Вашингтоном.

ЕУ је додатно оцарињена са 20 одсто, док су у првом таласу уведене тарифе од 25 процената на алуминијум и челик. Сличан одговор, али са другачијом врстом робе, следи сада из Брисела према Вашингтону. Не треба бити експерт за еконимију па закључити да та спирала може само да доведе до потреса на берзама (што управо чини), повећања инфлације и рецесије, гурајући читав свет у кризу неслућених размера.

Комерцијални односи између ЕУ и САД представљају суштинску размену на светском нивоу. Између ове две силе оствари се 30 одсто планетарне размене роба и 43 одсто услуга. Размена је у 2023. години досегла рекордних 1.600 милијарди евра, што је више од, рецимо, БДП целе Шпаније. Десет година раније износила је само 670 милијарди, што показује значајну скалу успона. Из Европског савета поручују да свакога дана Атлантик пређу роба и услуге у висини од 4,4 милијарде евра. Све је то сада доведено у велике тешкоће.

На основу података којима располажу у Бриселу, ЕУ је имала трговински дефицит у односу на САД од 48 милијарди евра, када се саберу сви аспекти економских односа. Према подацима "Јуростата", ЕУ је ка САД извезла робе за 532 милијарде евра, а увезла 334. Американци имају сасвим другачију рачуницу, па Трамп тако говори о "триста милијарди долара дефицита".

САД су први комерцијални партнер ЕУ за извоз са преко 20 одсто, а други за увоз, са близу 14, после Кине с 21. У Америку се из Европе највише извозе медицински и фармацеутски производи, аутомобили и индустријске машине. Увозе се у великим количинама нафтни производи, лекови и опрема за производњу струје. Када је реч о добрима, укупна размена износи 746 милијарди. Од тога, ЕУ увози из САД у вредности од 427 милијарди, док извози 319. На првом месту извоза су научне и техничке услуге, телекомуникационе и информатичке активности и саобраћај, док су на врху увоза надокнада за интелектуалну својину, научне и техничке услуге, као и телекомуникационе и информатичке делатности.

Такође, у 2022. директне инвестиције у оба правца премашиле су 5.300 милијарди евра, што, како подсећају у Бриселу, у поређењу представља збир француске и италијанске привреде. Око трећине инвестиционих пројеката из ЕУ налази се у САД или одатле долази. То је четири пута више него што се, рецимо, оствари са азијско-пацифичким регионом. Директна инвестициона улагања ЕУ у САД су десет пута већа од оних у Индију и Кину заједно.

У Бриселу истичу да од тога зависе и многобројна радна места. Израчунато је да амерички извоз ка ЕУ одржава 2,3 милиона радних места у САД, а да европске инвестиције запошљавају још 3,4 милиона. Смањењем трговине део ових запослења био би озбиљно угрожен.

ТЕЧНИ ГАС

Комерцијални рат имао би утицај и на тесну трансатлантску енергетску сарадњу, имајући виду да је због рата у Украјини, ЕУ део увоза руског гаса заменила за амерички течни гас. Прошле године, ЕУ је тако увезла више од 45 милијарди кубних метара из САД. То представља преко 16 одсто укупног европског увоза гаса и 45 одсто увоза течног гаса. На то, у преговорима, као на елеменат притиска, свакако рачуна Трампова администрација. Али, ни Вашингтону се не исплати да угрози овако велико тржиште.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације