МУТНО ПРАЖЊЕЊЕ ЕВРОПСКИХ ФОНДОВА: Извештај Европског ревизорског суда о нетранспаретности у финасирању невладиних организација у Унији

Ревизори ЕУ критиковали су финансирање невладиног сектора унутар ове заједнице држава.

МУТНО ПРАЖЊЕЊЕ ЕВРОПСКИХ ФОНДОВА: Извештај Европског ревизорског суда о нетранспаретности у финасирању невладиних организација у Унији

Фото: Горан Чворовић

Истакнуто је да нема довољно транспарентности о томе како се троши новац који ЕУ уплаћује НВО. Извештај, који је поднела чланица Ревизорске комисије литванска конзервативна политичарка Лајма Андрикјене, изазвао је поделе међу европским политичким партијама.

Док суверенистичка десница хвали закључке истичући да су НВО подржавале протестне акције у различитим државама против власти и националних интереса, левица с друге стране сматра да извештај иде наруку конзервативним снагама и изражава бојазан да би сада то могло да утиче на рад ових организација по важним питањима, као што су одбрана слобода угрожених активиста или заштита климе.

У извештају Европске ревизорског суда се наводи да у финсирању НВО унутар 27 чланица од стране ЕУ недостаје транспарентност и наглашава да има побољшања, али да информације остају непрецизне и непотпуне. 

Додаје се и да Европска комисија није успела да на прави начин открије одређене финансиране активности на терену, као што је лобирање. Штавише, наглашено је да недостатак активне провере поштовања европских вредности од стране НВО ризикује да наруши углед ЕУ.

ПОД ЛУПОМ ОД "КАТАРГЕЈТА"

Истиче се да невладине организације и друге организације цивилног друштва омогуц́авају грађанима да учествују у демократском развоју европских политика кроз стални дијалог, који мора бити транспарентан. Доносиоци јавних одлука су дужни да полажу рачуне, а грађани морају да знају коме и за које сврхе се додељују средства ЕУ, како се користе и да ли примаоци поштују вредности Уније, каже се између осталог у извештају и наводи да је интерес јавности за јачање захтева о транспарентности за невладине организације порастао од скандала „Катаргејт” 2022. године.

- Транспарентност је неопходна за кредибилно учешц́е невладиних организација у креирању политике ЕУ. Иако се ситуација донекле побољшала од наше последње ревизије, и даље је нејасна, при чему информације о финансирању које је ЕУ додељивала невладиним организацијама, посебно за лобирање, нису ни поуздане ни транспарентне – истакла је Лајма Андрикијене.

Наводи се да су од 2021. до 2023. године НВО добиле 7,4 милијарде евра, од чега 4,8 милијарди евра од ЕК и 2,6 милијарди од држава чланица, у оквиру кључних унутрашњих политика ЕУ, укључујуц́и кохезију, истраживање, миграцију и политику заштите животне средине. Међутим, ревизори скрећу пажњу да ове бројке не треба узимати као потпуне, јер не постоји поуздан преглед европске потрошње на НВО. Извештај подвлачи да се нформације објављују фрагментирано, што нарушава транспарентност и отежава анализу да ли су средства ЕУ претерано концентрисана у малом броју НВО, а угрожава и правилно разумевање улоге коју ове организације имају у политикама ЕУ.

Истакнуто је и да ЕК прикупља више информација о финансирању невладиних организација од стране ЕУ, али да њихово објављивање још увек није оптимално. Штавише, државе чланице не прате о овом финансирање и не извештавају о њему, а очекивана регулаторна побољшања не захтевају од њих да пријаве плац́ања. Извештај се бавио и дефиницијом појма НВО који, како је наглашено, варира од земље до земље ЕУ и ретко је садржан у националном законодавству. ЕУ је 2024. године у суштини дефинисала НВО као непрофитну организацију независну од јавних власти.

- Ова дефиниција означава корак напред, али сама по себи не може да осигура исправну класификацију НВО у систему финансијске транспарентности Уније – стоји у извештају.

У документу се још каже да се организације саме изјашњавају да ли су НВО, а ЕК не проверава важне аспекте њиховог статуса, као што су, на пример, да ли јавни органи врше значајан утицај на њихова управљачка тела или се служе комерцијалним интересима својих сарадника. Наводи се тако пример једног великог истраживачког института који је регистрован као невладина организација иако је његово управно тело било састављено искључиво од представника јавних власти.

ЕК такође није јасно објавила информације о активностима подизања свести које спроводе НВО и које се финансирају из грантова ЕУ. Речено је да је тек током ове ревизије Европског ревизорског суда ЕК издала смернице у којима се наводи да споразуми о субвенијама не би требало да захтевају од прималаца да се не ангажују у активностима лобирања код европских институција. Такође, управљачи фондовима ЕУ не истражују проактивно потенцијално кршење вредности ЕУ од стране НВО као што су владавина права и људска права, вец́ се углавном ослањају на изјаве под заклетвом. Постоји и недостатак провере извора финансирања, који би могли да пруже корисне информације о људима који стоје иза НВО.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ФЕДЕРЕР ЈЕ ОСТАВИО НАЈДУБЉИ ТРАГ, АЛИ...: Познати тениски тренер открио ко је највећи свих времена