ТРЕЗВЕЊАЦИ ДИКТИРАЈУ ТЕМПО: Производња и продаја вина у Европи на најнижим гранама у последњих шест деценија

ДАНАШЊЕ генерације пију мање од својих родитеља.

Фото: Горан Чворовић

Ако је судити по најновијим истраживањима, чине то ређе, али квалитетније. Вино је један од меродавних критеријума у том домену. Божанствени нектар конзумира се у смањеним количинама, чак и у земљи овог пића, Француској.

Према подацима Међународне организације за винову лозу и вино (ОИВ) са стогодишњом традицијом истраживања, конзумирање вина у прошлој години у свету је опало за 3,3 одсто. Износило је 214,2 милиона хектолиртара, што је историјски минимум још од далеке 1961. године, када се попило 213,6. И то ће, по свој прилици, брзо бити достигнуто.

У Европи, која представља близу половине светске продаје вина (48 одсто), потрошња је смањена за 2,8. А у Француској, у којој је ово пиће један од националних симбола, источено је чак 3,6 одсто мање.

Давно је прошао период далеких педесетих, када су чак и основци у појединим руралним крајевима у Француској са собом на велики одмор у термосу носили два децилитара вина, да се загреју у хладним зимским данима. Испијање алкохолних пића, као и пушење, постаје све лошије виђено у модерном свету.

Фото: Горан Чворовић

Мањем конзумирању доприносе и све строжи закони у саобраћају, повећана свест о чувању здравља, већи просечни степен образовања, али и цене. У САД, где се такође мање пије, због смањене понуде услед слабијих берби, али и инфлације, цене су порасле у просеку за тридесет одсто у односу на пре пет година. То је један од битних разлога што је потрошња опала за чак 5,8 одсто, на 33,3 милиона хектолитара.

Дегустирање вина у свету је у сталном паду од 2018. године. Од тада, смањено је за целих 12 одсто, а успон није уследио чак ни после пандемије ковида. Истиче се да се данас пије углавном на забавама, и то умереније, а не свакодневно и редовно уз оброке. За трпезом вино све чешће замени боца воде, међу популацијом која жели да што дуже остави утисак лепог и здравог тела у друштву.

Данашње генерације су и пробирљивије. Социјално раслојавање је све веће, па док једни кубуре с новцем за преживљавање, други га све више имају на претек, и у могућности су да пажњу обрате на посебне и скупе бербе које испијају умерено, о специјалним приликама, често вадећи боце из сопствених брижљиво сортираних подрума.

Међу реткима који су лани успели да повећају конзумирање вина, и то благо, налазе се Шпанци и Португалци. Имајући у виду да потрошња генерално опада, мање се и производи. Прошле године тако је у бурад у свету смештено 225,8 милиона хетколитара, близу 5 одсто мање него годину пре. То такође руши рекорде старе шест деценија.

Фото Shutterstock

У свету је прошле године извезено близу 100 милиона хектолитара вина, што је за пет одсто мање од просека у последњих пет година. Али, то се делимично надокнађује поскупљењима. Укупна вредност извоза износила је 36 милијарди евра, с просечном ценом од 3,6 евра по литру вина.

Уколико председник САД Доналд Трамп буде истрајао у свом комерцијалном рату с обећањима да би и до двеста одсто могао да опорезује европско вино, наведена статистика ће додатно доживети тектонске промене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације