ПАТА-КАРТЕ ЧЕТИРИ НАЈБИТНИЈА "ИГРАЧА": Да ли се Француска налази пред новим распуштањем скупштине

Нестабилна политичка ситуација у Француској тражи решење, а неки аналитичари га виде у могућим новим изборима и распуштању парламента.

Фото: Горан Чворовић

Тиме се недавно бавио и Блумберг лицитирајући наводном одлуком станара Јелисеја да обнови скупштину чим му то буде дозволио рок од годину дана од последњег гласања за састав представничког дома.

Америчка агенција је пренела да Макрон, наводно, консултује своје блиске сараднике у вези сач сценаријем могућег поновог распуштања скупштине, иако је све изненадио и претходном одлуком овог типа прошлог лета. Према том сценарију, наводно, превремени избори би могли да буду одржани најесен, или истовремено са локалним изборима у марту следеће године.

- Није озбиљно од стране Блумберга да тако нешто напише. Никада то нисам рекао нити размишљао о томе – негирао је Макрон.

И председничка палата је претходно преко друштвених мрежа такође категорички одбила ову могућност, што је ретка ситуација у којој из француског председништва реагују на новинске натписе.

Иако Макрон и Јелисеј одбијају могућност поновног распуштања скупштине, неки аналитичари сматрају да ипак није немогуће да се поново излази на биралишта, пре времена, уколико актуелни премијер Франсоа Бајру, који влада без већине, буде запао у тешкоће сличне онима због којих је већ срушен Мишел Барније, па не буде другог излаза. Французи се сада налазе у процепу "пата карата" између четири реалтивно једнаке групације – подршке председнику, левичара, суверениста и апстинената.

Фото Танјуг/АП/Thibault Camus

Занимљивоје да "Јуроњуз" пише да порука из Јелисејске палате не негира да је Макрон консултовао сараднике по питању избора, већ само одбацује распуштање скупштинског сазива. Наводи се и да Макрон, због спољнополитичких потеза, има повећану популарност последњих неколико седмица и да испитивања јавног мњења показују да је готово пронашао идентичну подршку оној пре него што се лани одлучио на неочекивани потез расписивања превремених избора на којима је његова странка доживела фијаско. Касније му је рејтинг само још више опадао.

Од како је изгубио већину, председник Емануел Макрон се бави углавном спољном политиком, а његове релативне успехе на овом пољу неки виде као довољно јаке поене да се опроба у новој изборној утакмици. Парламентарној, јер на председничке изборе више нема право, када 2027. буде изашао из Јелисеја.

На руку му иде и ситуација у којој актуелна шефица скупштинске групе Националног окупљања и главна опозициона противница Марин Ле Пен, кубури са законом. Имајући у виду да јој је на пет година забрањено да бира и буде бирана, када би се расписали нови општи избори, тако би је аутоматски "избацио" и из Националне скупштине, а не само са списка председничких кандидата.

Ипак, суверенистичка десница је довољно јака и без Марин Ле Пен. Председник странке Национално окупљање Жордан Бардела успешно "замењује" Ле Пенову у сондажама, а грађанство је све незадовољније демократском и економском ситуацијом у земљи, па њихова снага у оваквој констелацији може само да расте.

Фото АП

МОЖДА ЗА ПРЕДСЕДНИКА, АЛИ НЕ И ЗА ПОСЛАНИКА

Марин Ле Пен је у првостепеном поступку због фиктивних запошљавања посланичких помоћника у Европском парламенту, суд аутоматски забранио да се кандидује пет година. Јавност се одмах подигла, па се дошло до прихватљивог решења да жалбени поступак буде завршен налето следеће године, готово годину дана пред следеће председничке изборе. Али, ако би Макрон евентуално поново распустио скупштину, не би било довољно времена да се лидерка француске суверене деснице појави на изборима за посланике из редова њене странке, чијом посланичком групом председава у актуелном сазиву.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације