ОСТАЛИ ПЕСМА И РАЖЊИЋИ: Дописник "Новости" сведок промене прославe 1. маја у Русији (ФОТО)

МАЛО је земаља на свету где се још тако слави Први мај као у Русији. Ове године ће се првомајско славље продужити четири дана.

Фото Архива Бранка Влаховића

Додуше, нема више оног размаха као у време СССР, али се од 1992. слави као Празник пролећа и рада. Они који имају даче или како бисмо ми рекли викендице, отићи ће у природу, где се мало чепрка по врту, па пеку ражњићи и уз чашицу пића запева.

Руски синдикати ће одржати првомајску акцију под девизом "Срчани рад - гаранција победе". На тај начин синдикалисти повезују радне успехе са историјским победама. Још из совјетског доба за време празновања Првог маја желело се показати јединство различитих професија, као и старих и младих поколења. Пошто се Црвени трг припрема за велику параду 9. маја, за Дан победе, на њему неће бити масовних шетњи "радног народа и омладине".

Дописник "Новости" из Москве сведок је времена како се мењало празновање Првог маја у последње четири деценије.

Први Први мај у Москви сам доживео далеке 1986. Крајем априла се догодила катастрофа у Чернобиљу, али тадашњи партијски руководиоци нису хтели да кваре првомајско славље па су се у Кијеву одржале разне свечаности без обзира на близину оштећене нуклеарке. Тако је било и у Москви. Са тадашњим дописницима Танјуга Александром Новачићем и љубљанског "Дела" Антоном Рупником и са нашим породицама отишли смо на пикник на оближњу Николину гору, где су странци могли да се одмарају и освеже у оближној речици.

Фото Архива Бранка Влаховића

Тек касније је руководство СССР на челу са Горбачовом одлучило да саопшти народу истину.

Касније су прославе Првог маја биле пријатније. У свим рејонима Москве ујутро су се чуле лимене трубе из оркестара радних колектива. На Црвеном тргу су дефиловале дугачке колоне, а најстаситији су носили велике транспаренте на којима су се величали рад, радничка класа и, наравно, социјализам. Ми, новинари смо обавезно били позивани на трибине уз зидине Кремља. На Лењиновом маузолеју би се поређали чланови државног и партијског руководства.

У древној Русији славио се Живин дан у част богиње пролећа и плодности. Народ је у весељу проводио обреде да пробуди земљу после зиме. Савремени Први мај који се слави откад су радници у Чикагу тражили осмочасовно радно време, у Русији се почео обележавати као Дан међународне солидарности радника. Прве првомајске манифестације су биле 1891. у Петербургу. После револуције 1917, Први мај је постао службени државни празник. На Црвеном тргу су се проводиле велике параде, а на улицама совјетских градова су биле дугачке колоне грађана који су носили пригодне транспаренте. Свако ко је живео у совјетско време сећа се пароле: "Мир! Рад! Мај!".

После распада СССР и празновање је променило карактер. Изгубио се идеолошки карактер, ма колико се трудили руски комунисти да му сачувају барем сенку револуционарности. За већину грађана првомајски празници су заправо први излазак у природу. Комунисти и синдикати и даље проводе митинге који више нису бројни као некада. Ипак, они желе да се барем сачува историјско памћење да су много направили за развој земље.

Неки су совјетску паролу: "Мир! Рад! Мај!" преформулисали у "Мир! Ражњић! Мај!". На тим првим пролећним изласцима у природу углавном се дими роштиљ и пијуцка неко пиће. Они који остану у граду могу у парковима културе да присуствују бесплатним концертима.

Главна празновања су у Парку културе Горког, омиљеном месту окупљања младих Московљања и њихових гостију. Биће и много манифестација и музике на огромном изложбеном простору, као и у прелепом Царичину, Исмаиловском парку и парку Сокољник.

Тамо долазе и млади и стари, али и целе породице. Они који хоће да побегну из великог града могу да посете неки од знаменитих градића Подмосковља, као што је Сергејев Посад, где се налази велика руска светиња Сергејевска лавра, затим Коломну, Звенигород...

Власти Санкт Петербурга су организовале такође богат културни програм. У Петерхофу ће радити прелепе фонтане. У граду на Неви биће отворени сви прекрасни музеји, а чувени Марински театар традиционално припрема богат празнични програм.

У немалом броју руских компанија многи су повезали два празника - Први мај и Дан победе, па неће радити до средине маја.

Већ је постала традиција да се Георгијевска лента почне делити грађанима управо пред првомајске празнике. Волонтери деле на улицама црно-жуту траку - симбол војне славе.

Фото Архива Бранка Влаховића

Ове године због јубиларне 80. годишњице Дана победе број волонтера је већи, па ће се трака наћи на реверима милиона грађана који тако потврђују патриотизам. Ту траку носе и руски војници који ратују на истоку Украјине.

Интересантно је да се акција "Георгијевска лента" проводи у више од 40 земаља широм света. По први пут у Либији и Монголији. Акцију проводе и у Египту, Италији, Тунису...

Организатори кажу да Лента спаја разна поколења. Осим тога, битно је да се покажу јединство и свест о слави руских војника у време кад на Западу желе да напишу своју историју и умање допринос совјетске армије у победи над фашизмом.

* * * * * * * * * *

У СОВЈЕТСКО ВРЕМЕ ВЛАСТИ НОВИМ ПРАЗНИКОМ ХТЕЛЕ ДА "УГУШЕ" ВАСКРС

Раднике и младе хушкали против Цркве

У НАСТОЈАЊУ да рашире нову идеологију међу младима, од 1918. уведен је био нови празник - Дан Интернационале, који се празновао 1. маја. Власти су и тако хтеле да удаље младе од празновања Васкрса, када су се за време Царске Русије делиле годишње награде.

Био је донесен посебан декрет којим је било забрањено да Црква дели награде радницима.

Црквено руководство је одговорило да је против да верници учествују у манифестацијама које вређају осећаје православних. Односи између бољшевика и Цркве су посебно били захладнели када је стрељана царска породица. Нарочито се нетрпељивост показивала према Цркви кад је Васкрс падао 1. маја. То се у време совјетске власти први пут догодило 1921. Примера ради, на Први мај 1932. у Краснодару је руководство одлучило да се сруши манастир Александра Невског. У то време је срушено или је промењена намена више од 50.000 храмова, а до краја 1930. је убијено више од 42.000 свештеника.

Али кад је запретила опасност совјетској држави, а Немци стигли испред Москве, Стаљин се обратио за помоћ управо Руској православној цркви. Тада су биле поново отворене многе цркве, али доласком Никите Хрушчова на власт опет су се погоршали односи власти и Цркве.

Данас су односи Цркве и разних конфесија и државе захваљујући председнику Путину на високом нивоу. Иако је Јељцин био православац, није био ни верник нити га је занимао однос са Црквом. Тек доласком Путина на власт радикално се променио однос. Сада највиши руски руководиоци радо одлазе на највише верске празнике. Због тога је патријарх Кирил и казао да је Путин прави руски председник у новој Русији који је истински православан.

Препоручујемо

Економија

0 8

МИНИ-ОДМОРИ ТОКОМ АПРИЛА И МАЈА: Нерадни дани спајају се са викендом - ово је детаљан календар

31. 03. 2025. у 08:41

Србија

0 2

ЈЕДИНСТВЕН СПОМЕНИК ПОСВЕЋЕН ПРВОМ МАЈУ: У Крушевцу оригинално обележје подигнуто 1969.године на Багдали (ФОТО)

01. 05. 2021. у 12:35

Друштво

0 1

ДАНАС ЈЕ ПРВИ МАЈ: Ево због чега се обележава празник рада и када је он почео да се слави у Србији

01. 05. 2021. у 09:17

Друштво

0 2

НАШ ЈЕ СТАВ – ПОШТУЈТЕ УСТАВ: Савез самосталних синдиката Србије обележио 1. мај протестом у Лесковцу

01. 05. 2022. у 22:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације