МАКРОН ЧУВА ОРДЕН САРКОЗИЈУ: Наследници добитника престижног француског признања траже да орден буде одузет бившем председнику

Недостојан. Тако, о даљем поседовању Легије части, за бившег француског шефа државе Николу Саркозија, мисле потомци носилаца овог славног признања, који сада од суда траже да му се одузме овај орден.

Илустрација - Foto AP

Разлог за то је правоснажна судска пресуда којом је некадашњи станар Јелисеја осуђен на ношење наногвице у кућном притвору, што је казна коју управо издржава.

Саркози је осуђен у афери "прислушкивања" и трговине утицајем, нуђењем високог положаја судији у замену за информације из истраге око илегалног финансирања његове прве председничке кампање.

Више потомака носилаца Легије части, међу којима деца и унуци лауреата, најпре су се претходних дана отвореним писмом обратили актуелном председнику Емануелу Макрону, тражећи да Саркозију одузме ово одликовање. Макрон по званичној дужности носи титулу Великог вође Легије части, и њему у надлежност припада додељивање, али и евентуално одузимање овог признања чија је правила утврдио Први конзул Француске републике Наполеон Бонапарта.  

- Не мислим да би то била добра одлука. Велика је ствар бити председник Француске републике. Овде се не ради о судској одлуци. То је питање поштовања – казао је Макрон, после чега су наследници одлучили да се обрате суду.

Неки подржавају оваквав Макронов став, истичући да се на овакав начин уједно и поштује титула председника, други, напротив, сматрају да се звање шефа државе тако управо штити, ако се осуђеницима одузме признање. Истовремено подсећају да је Легија части раније одузета и другима, на пример министру и Саркозијевем шефу кабинета Клоду Геану, па није због тога деградирано министарско звање.

Када је председник Емануел Макрон одбио да позитивно одговори на њихов захтев, неколико наследника добитника овог одликовања обратили су се административном суду у Паризу званичним поднеском.

Макрон је на почетку афере против глумца Жерара Депарђеа, кога је више жена оптужило за силовање, имао сличан став, истичући да се уметнику не одузима Легија части на основу једне телевизијске репортаже, наглашавајући да је Депарђе пронео славу и част Француске светом.

Није необично да се Легија части некоме одузме. То се, на пример, кроз историју дешавало у флагрантним случајевима, на пример маршалу Петену када је после Другог светског рата осуђен због колаборационизма, или његовом ратном министру унутрашњих послова Морису Папону када је 1998. године осуђен за злочине против човечности. Легије части су одузимане и због мањих грехова. Бивши директор нафтног концерна "Елф" Лоик Ле Флок Прижон је са судском пресудом остао и без овог одликовања.

Потомци добитиника ове престижне колајне, која се додељује за изузетне заслуге у служењу нацији, како за домаће, тако и за стране држављане и које има више рангова, сматрају сада да ни Саркози, осуђен на три године затвора, од којих две условно, више нема право да га поседује. Против Саркозија се, иначе, води још поступака, укључујући и актуелни због финасирања друге кампање Гадафијевим парама, у коме се пресуда очекује у септембру.

И АСАД БЕЗ КОЛАЈНЕ

Легија части је одузимана и странцима. На пример, британском модном креатору Џону Галијану због антисемитских ставова, америчком бициклисти Ленсу Армстронгу због допинга или сиријском председнику Башару ел Асаду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације