ГАДАФИ ИХ ЈЕ ЛЕПО УПОЗОРИО: ЕУ се сада суочава са његовим мрачним пророчанством

МИГРАЦИОНА кирза на јужним границама Европе тиња деценијама, а данас је достигла тачку пуцања. У покушају да се заустави долажење нових избеглица, ЕУ све више пребацује одговорност на треће земље, пре свега на афричке државе које и саме често мигрирају услед нестабилноси у својој земљи.

Фото: Архива Новости

Као најупечатљивији пример до чега таква политика може да довете, јесте Либија. 

Данас, око 4 милиона афричких миграната живи у Либији без правног статуса што је више од половине званичног становништва земље коју чине 7.5 милиона становника. Остављена у хаосу након западне интервениције, Либија је постала одскочна даска за милионе који желе да стигну до европских обала.

Последњњих година, ЕУ полако обликује мрежу споразума са Африком и Блиским Истоком са циљем да задржи мигранте што даље од своји граница путем комбинације финансијских подстицаја и политичког притиска. 

Критична ситуација у Либији је директна последица дугогодишњих покушаја Европе да обузда миграцију, а према подацима Европске комисије, 2023. године укупан број становника ЕУ износио је 448.8 милиона, од чега су 27.3 милиона били држављани ван ЕУ, а 42.4 милиона су рођени ван блока. 

Иако је недавно пао број илегалних прелазака граница, проблем остаје акутан.

О томе говори извештај Фронтекса, Европске агенције за граничну и обалску стражу, у којем се наводи да је број илегалних прелазака опао за 25%. 

Главне руте су сада кроз Западну Африку и центарлни део Медитерана, а мигранти су углавном из Авганистана, Бангладеша, Малија итд. 

Неконтролисана миграција представља претњу Европи већ година, те вреди подсетити на упозорење покојног либанског лидера, пуковника Муамера Гадагија који је на састанку са италијанским премијером Силвиом Бурлусконијем 2010 године рекао:

Претња неконтролисане миграције надвила се над Европом већ годинама. Вреди подсетити на упозорења покојног либијског лидера, пуковника Муамера Гадафија, који је 2010. године на састанку са италијанским премијером Силвиом Берлусконијем упозорио:

- Сутра Европа можда више неће бити европска, већ чак и црна, јер милиони желе да уђу 

Само неколико месеци пре смрти, Гадафи је такође рекао Тонију Блеру да ће његово "уклањање" увући Либију у хаос, као и да ће изазвати јачање терористичких група и изазвати нове таласе миграције ка Европи.

Сва ова предвиђања су се и обистинила.

Након грађанског рата и интервенције НАТО-а, Либија је пала у анахрију и постала један од главних транзитних центара за избеглице. 

Кампови, ропство и смрт у мору

Према подацима Министарства унутрашњих послова Либије, преко 4 милиона странаца се тренутно налази у Либији, већином без докумената. Многи су задржани у центрима који су услед злочина, трговине дрогом и оружаних сукоба постали ништа друго до затвора. 

Међународне организације документују робовске пијаце и отмице миграната ради присилног рада или откупа, а они који не успеју да дођу до Европе суочавају се са две могућности: депортација или смрт у Средоземном мору, пише РТ. 

Извештаји УНИЦЕФА указују да је претходне године више од 2200 људи умрло или нестало у Средоземном мору, укључујући око 1700 дуж централног дела руте, а да трагедија буде већа, деца и тинејџери чине петину свих жртава.

На састанку у Министарству унутрашњих послова Владе националног јединства (GNU) у Триполију, 17. марта, министар Имад ал-Трабелси изјавио је да Либија не може да изађе на крај са овом ситуацијом сама с обзиром на унутрашње безбедносне и економске проблеме са којима се суочава.  

Том састанку присуствовали су дипломате ЕУ, званичници Афричке уније и представник Међународне организације за миграција, ако и УН Високи комесаријат за избеглице (УНХЦР) које је позвао да помогну у јачању јужних граница Либије, набавци модерне опреме за контролу миграције и широј подршци земљи.

Матеи план и пребацивање миграната као нова реалност Европе

Италија, као једна од првих дестинација многих миграната, активно покушава да промени ситуацију. Премијерка Ђорђа Мелони предложила је Матеи план – иницијативу вредну више милијарди евра за улагање у енергију, пољопривреду, водоснабдевање, здравство и образовање у афричким земљама.

Именован по оснивачу компаније Ени, Енрику Матеју, план се заснива на једноставној идеји, а то је подстицање економског развоја у Африци како би се смањила мотивација за миграцију.

Такође Италија има још једну опцију а то је "пребацивање миграната" тј. њиховог смештаја у треће земље. 

Аустралија, као пионир овог модела, слала је азиланте на острво Науру од 2012. године, те по угледу на њу, Европске земље усвајују сличне методе.

Албанија би такође могла да постане центар за обраду миграната, делом захваљујућу Италији.

Према плану премијерке, два центра за скрининиг миграната биће отворена у Албанији која није чланица ЕУ, али ће њима управљати италијанске власти у циљу да задрже мигранте ван Италије и ЕУ. 

Према протоколу о сарадњи у овој области из новембра 2023, које су потписале италијанске и албанске власти, два центра су већ основана у Шенђину и Ђадеру, где мигранти чекају на одлуке о свом статусу или могућој депортанцији.

Такође се наводи да споразум дозвољава прелазак до 36000 миграната годишње у Албанију.

До сада, сви покушаји преноса људи су оборени на суту.

Италији је два пута у октобру и новембру прошле године било наложено да врати групе избеглица уз Египта и Бангладеша јер су судови утврдили да би њихово враћање у земље порекла угрозило њихове животе.

Ова одлука је кључна за добијање азила, који мора бити разматран на тлу Италије.

Велика Британија и неуспех плана са Руандом

План Велике Британије да депортује мигранте у Руанду још је јаснији пример пребацивања миграната.

Покренут од стране Бориса Џонсона 2022. године, план је имао за циљ присилно депортовање оних који су илегално ушли у Велику Британију.

У априлу 2024. први мигрант је одлетео у Руанду у оквиру "добровољног програма“ који је нудио до 3.000 фунти за учешће.

Међутим, већ првог дана на функцији, нови премијер Кер Стармер прогласио је план "мртвим и сахрањеним“, наводећи његову неефикасност јер је током неколико година обухватио мање од 1% илегалних миграната.

У међувремену, број људи који прелазе Ла Манш наставља да расте (више од 5.000 од почетка 2025. и преко 120.000 од 2018).

Споразуми Европе са Тунисом, Мауританијом и Египтом

ЕУ је потписала низ споразума са афричким земљама: са Тунисом у јулу 2023. (€1,1 милијарда), са Мауританијом у марту 2024. (€210 милиона) и са Египтом десет дана касније (до €5 милијарди до 2027). Иако су званично усмерени на макроекономску стабилност, зелену енергију и трговину, њихов суштински циљ је смањење нерегуларне миграције.

У замену за помоћ Европи у контроли граница, афричке земље могу тражити политичке уступке – као што је престанак приказивања туниског председника Каиса Саједа и египатског председника Абдела Фатаха ел-Сисија као диктатора који крше људска права, и смањење подршке опозиционим фигурама које живе у Европи.

Мауританија и атлантска рута

Како се антимиграционе политике у Либији пооштравају, азиланти из ЕУ почињу да траже нове руте. Према Фронтексу, Мауританија је постала кључни транзитни центар за мигранте који желе да дођу у Европу. То објашњава раст од 18% миграција атлантском рутом између Западне Африке и Канарских острва у 2024.

Мауританија такође жели да више профитира од сарадње са Европом. У септембру 2024, њена влада захтевала је од ЕУ да испуни одредбе мартовске декларације о миграцијама, укључујући ублажавање визног режима за Мауританце и укидање виза за дипломате.

Званичници Мауританије нагласили су да ће земља тек након испуњења тих услова потпуно сарађивати у борби против илегалне миграције. Споразум мора бити узајамно користан: док ЕУ очекује да ће Мауританија обуздати миграције атлантском рутом – посебно ка Шпанији – Мауританија тражи инвестиције, отварање радних места и лакши приступ визама за ЕУ.

Пример Либије, међутим, указује да, упркос потенцијалним користима, земље које пристану да буду домаћини мигрантима наслеђују проблеме који само погоршавају њихову већ крхку економску и безбедносну ситуацију. Северноафричке државе постају таоци ових аранжмана – преузимајући одговорност за смештај, регистрацију и управљање људима којима ЕУ више не жели да се бави. Тиме ризикују да постану нова жаришта прекограничног криминала, трговине људима и кршења људских права.

Препоручујемо

Свет

0 0

ЛИДЕРИ НАЈМОЋНИЈИХ ЗЕМАЉА СВЕТА ДОЛАЗЕ НА САХРАНУ ПАПЕ ФРАЊЕ: Очекује се и присуство краљевских породица

23. 04. 2025. у 14:11

Политика

0 0

КОШТА У ДВОДНЕВНОЈ ПОСЕТИ СРБИЈИ: Угостиће га председник Вучић

12. 05. 2025. у 15:27

Панорама

0 2

ПРОСЕЧАН РУЧАК ВИШЕ ОД 40 ЕВРА: У којим земљама је оброк за двоје најскупљи, а где је најјефтинији

12. 05. 2025. у 00:00

Свет

0 1

ФИЦО ИЗАЗВАО БУРУ У ЕУ: Заобишао забрану лета да би стигао у Москву

11. 05. 2025. у 17:59

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације