НИ РУСИЈА, НИ КИНА: Да ли су Хути оборили Ф-35 изнад Јемена? (ВИДЕО)

Предраг Стојковић
Предраг Стојковић

15. 05. 2025. у 07:00

У ЗАПАЊУЈУЋЕМ развоју догађаја током америчке војне операције „Раф Рајдер“ („Rough Rider“), Локид Мартин Ф-35 Лајтнинг II, један од најнапреднијих стелт ловаца на свету, био је приморан да изврши маневре избегавања како би избегао ракету земља-ваздух коју су лансирале Хути снаге у Јемену.

НИ РУСИЈА, НИ КИНА: Да ли су Хути оборили Ф-35 изнад Јемена? (ВИДЕО)

Foto: Printskrin/Twitter/ Babak Taghvaee

Инцидент, који се догодио током бомбардовања започетог 15. марта 2025. године, под администрацијом председника Доналда Трампа, означава први документовани случај у којем се Ф-35 суочио са директном претњом од стране хутске ваздушне одбране.

Амерички званичник, говорећи за „The War Zone“, потврдио је да је било тешко, наводећи: „Приближили су се довољно да је авион морао да маневрише.“ Ово откриће, делимично потврђено ранијим извештајима Њујорк тајмса, наглашава неочекивану софистицираност противваздушних капацитета Хута и покреће критична питања о рањивостима најсавременије америчке војне технологије у асиметричном ратовању.

Догађај, смештен у контексту кампање која је већ донела значајне губитке, истиче еволуирајуће изазове са којима се суочавају америчке ваздухопловне снаге на Блиском истоку.

Операција „Раф Рајдер“, велика ваздушна кампања усмерена на подручја под контролом Хута у Јемену, покренута је како би се деградирала војна инфраструктура групе и обуздали њени напади на регионално бродарство и израелске циљеве. У операцији је учествовао низ америчких средстава, укључујући авионе Ф-35, Ф-16 Фајтинг Фалконс и дронове МQ-9 Рeaper (Рипер), при чему су ови последњи претрпели велике губитке.

Према писању Њујорк тајмса, снаге Хута су обориле седам дронова МQ-9, сваки вредан приближно 30 милиона долара, у првих 30 дана кампање, озбиљно ометајући способност Централне команде САД да спроводи надзор и прецизне нападе. У истом извештају је наведено да је противваздушна одбрана Хута била близу да погоди неколико Ф-16 и један Ф-35, повећавајући ризик од америчких жртава.

Инцидент са Ф-35, иако није резултирао поготком, поново је скренуо пажњу на технолошку и тактичку динамику сукоба, посебно на способност Хута да изазову неке од најнапреднијих војних платформи у америчком арсеналу.

Ф-35 Лајтнинг II, који је развио Локид Мартин, је породица једноседних, једномоторних, вишенаменских ловаца са стелт технологијом, дизајнираних за извођење напада на копну и мисија за стицање надмоћи у ваздуху. Са јединичном ценом већом од 100 милиона долара за варијанту Ф-35А, овај авион представља камен темељац америчке ваздушне моћи, поносећи се напредним стелт могућностима, фузијом сензора и операцијама омогућеним мрежом.

Авион је опремљен активним електронски скенираним радаром AN/APG-81, који пружа ненадмашну свест о ситуацији, и системом “Distributed Aperture System” (DAS), мрежом од шест инфрацрвених сензора који нуде детекцију и праћење ракета од 360 степени. Његов електронски ратни пакет AN/ASQ-239 Barracuda омогућава му да омета непријатељске радаре и примењује контрамере попут инфрацрвених бакљи и Nulka мамаца како би поразио долазеће ракете.

Дизајн F-35 са ниском видљивошћу смањује његов радарски попречни пресек, што га чини тешким за откривање, док његов мотор Pratt & Whitney F135 испоручује брзине до 1,6 Маха и борбени радијус од преко 600 миља.

Доступан у три варијанте - F-35A за Ратно ваздухопловство, F-35B за кратко полетање и вертикално слетање и F-35C за операције носача авиона - млазњак је распоређен глобално, са F-35A са ваздухопловне базе Хил и F-35C са USS Carl Vinson који су деловали на Блиском истоку током операције Rough Rider. Иако специфична варијанта укључена у инцидент остаје неоткривена, напредни системи авиона су вероватно одиграли кључну улогу у његовом опстанку.

Ракета Хута која је изазвала маневар избегавања F-35 вероватно је била део мреже противваздушне одбране која се показала изненађујуће отпорном. Снаге Хута, уз подршку иранске техничке стручности, развиле су мешавину домаћих и модификованих противваздушних система, укључујући ракетне системе земља-ваздух Барк-1 и Барк-2.
Верује се да су деривати совјетских система 2К12 Куб и 9К37 Бук, са дометом од 30 до 70 километара и висинама до 20 километара, довољним да угрозе ниско летеће авионе. Ракета Сакр [или 358], оружје земља-ваздух са инфрацрвеним навођењем, такође је распоређена, што представља јединствен изазов због своје способности да избегне традиционалне контрамере.

Фото УСАФ/Војска САД

 

Извештаји указују да противваздушна одбрана Хута укључује радарске системе попут руског П-18 и иранског Мераџ-4, који пружају податке о раном упозоравању и циљању. Иако овим системима недостаје софистицираност модерних западних или руских еквивалената попут С-400, њихова прилагодљивост и ниска цена учинили су их ефикасним против циљева велике важности.

Способност Хута да оборе седам дронова MQ-9, који се ослањају на минималну прикривеност и делују на средњим висинама, показује њихову вештину у интеграцији радара, ракета и герилских тактика за искоришћавање рањивости у америчким ваздушним операцијама.

Маневри избегавања које је извео пилот F-35 били су доказ и људске вештине и технолошке способности. Када се открије ракета земља-ваздух, пилоти обично користе комбинацију окретања са великом гравитацијом, брзих промена висине и спиралних маневара како би прекинули праћење ракете.

Систем за откривање ракета (DAS) авиона F-35 вероватно је пружио рано упозорење детекцијом термалног потписа ракете, док је систем „Баракуда“ можда активирао бакље или ометао систем за навођење ракете. Стандардне тактике за избегавање ракета вођених радаром укључују „зрачење“, где пилот лети нормално на радар како би се минимизирао потпис авиона, или „засецање“, што укључује зарон у терен како би се прикрила позиција летелице.

За инфрацрвене вођене ракете попут Saqr-а, пилоти испуштају бакље како би створили лажне топлотне потписе и изводе непредвидиве маневре како би престигли праћење ракете. Иако Ф-35 није толико окретан као Ф-16, који може да издржи окрете од 9G, његов сензорски пакет и могућности електронског ратовања пружају значајну предност у таквим сценаријима.

Способност пилота да избегне ракету наглашава важност обуке, јер чак и најнапреднија технологија захтева људско расуђивање за сналажење у ситуацијама живота или смрти.
Инцидент се догодио у ширем контексту операције „Rough Rider“, у којој је америчка војска од средине марта напала преко 1.000 циљева Хута, према подацима Централне команде САД.

Ови напади су циљали објекте за командовање и контролу, складишта оружја и системе противваздушне одбране, убивши стотине бораца Хута и неколико вођа. Упркос овим напорима, Хути су наставили да лансирају балистичке ракете и дронове, укључујући и значајан напад 4. маја 2025. године, у коме је ракета пала близу израелског међународног аеродрома Бен Гурион, што је изазвало израелске одмаздне нападе на инфраструктуру Хута у Ходеиди и Сани.

Кампања, која је коштала преко милијарду долара и током које су потрошене хиљаде комада пројектила, није успела да зада одлучујући ударац, а снаге Хута су одржале способност пројектовања моћи ван граница Јемена. Губитак 3 авиона F/A-18 Super Hornet са америчког брода USS Harry S. Truman, један од којих се приписује наглом заокрету ради избегавања ватре Хута, додатно илуструје оперативне изазове које представља противваздушна одбрана групе.

Историјски гледано, рањивост напредних авиона на претње са земље није без преседана. Године 1999, амерички F-117 Nighthawk, један од првих стелт авиона, оборен је изнад Србије модификованим ракетним системом S-125 Neva, откривајући ограничења ране стелт технологије против адаптивних противника.

Слично томе, претња Хута авиону F-35 подсећа на изазове са којима су се суочиле америчке снаге током Вијетнамског рата, где су ракете SA-2, које су испоручили Совјети, приморале пилоте да развију нове тактике и контрамере. Преживљавање Ф-35 у овом случају истиче побољшања у прикривености и електронском ратовању од тих ранијих сукоба, али такође служи као подсетник да ниједна платформа није нерањива.

У поређењу са ривалским системима попут руског Су-57 или кинеског Ј-20, снага Ф-35 лежи у његовој фузији сензора и могућностима мрежно-центричног ратовања, што му омогућава да интегрише податке из више извора и координира са другим средствима. Међутим, инцидент са Хутима сугерише да чак и ове предности могу бити угрожене од стране одлучних, нискотехнолошких противника.

Мрежа противваздушне одбране Хута, иако ефикасна, функционише у другачијем обиму од најсавременијих система попут руског С-400 или кинеског HQ-9. С-400, са дометом од 400 километара и могућношћу истовременог дејства на више циљева, представља врхунац модерне противваздушне одбране, способан да изазове чак и ловце пете генерације попут Ф-35.

HQ-9, кинески еквивалент, нуди сличне могућности са напредном радарском и ракетном технологијом. Насупрот томе, Хути системи се ослањају на старије дизајне, модификоване уз иранску помоћ како би се побољшале њихове перформансе.

Њихов успех против америчких средстава, посебно MQ-9, произилази из комбинације изненађења, мобилности и интеграције са јефтиним дроновима и ракетама. Овај асиметрични приступ омогућава Хутима да надокнаде своје технолошке недостатке, стварајући сталну претњу коалиционим ваздушним операцијама у региону.

Инцидент има шире импликације на америчку војну стратегију и развој технологије. Рањивост MQ-9 истиче потребу за отпорнијим беспилотним платформама, које потенцијално укључују стелт карактеристике или напредне системе за електронско ратовање.
F-35, иако је успешан у избегавању ракете, може захтевати ажурирање својих контрамера како би се суочио са еволуирајућим претњама попут ракете SAQR. Ослањање америчке војске на скупе платформе, при чему је програм F-35 до данас коштао преко 428 милијарди долара, поставља питања о исплативости у сукобима против недржавних актера.

Пентагон је већ почео да истражује концепте ваздушне доминације следеће генерације, кроз програм „Ваздушна доминација следеће генерације“ [NGAD], који има за циљ интеграцију система са и без посаде како би се супротставио напредној противваздушној одбрани. Инцидент са Хутима могао би да убрза ове напоре, што би довело до поновне процене начина на који САД пројектују ваздушну снагу у оспораваним окружењима.
Реакција јавности на инцидент је била ограничена, али су аналитичари одбране изразили забринутост због његових импликација. Џозеф Тревитик, сарадник часописа „The War Zone“, приметио је у недавном чланку да су се капацитети противваздушне одбране Хута „значајно развили, користећи комбинацију наслеђених система и иновативних тактика за изазивање америчке ваздушне надмоћи“.

Иако ниједна званична изјава Пентагона није детаљно описала инцидент са Ф-35, шири изазови кампање „Rough Rider“ привукли су пажњу. Висока цена кампање, заједно са губитком дронова и блиским промашајима авиона са посадом, подстакла је дебату о ефикасности континуираних ваздушних кампања против отпорних противника.
Прекид ватре који је председник Трамп објавио 6. маја 2025. године, уз посредовање Омана, зауставио је америчке нападе, али континуирани напади Хута на Израел сугеришу да сукоб остаје нерешен.

Са технолошке перспективе, сусрет Ф-35 са ракетом Хута подвлачи динамичну интеракцију између офанзиве и одбране у модерном ратовању. Опстанак авиона одражава снагу његовог дизајна, али чињеница да је био циљан на све доводи у питање претпоставке о прикривености и ваздушној надмоћи.

Хути, са својим шареним модификованим системима и герилском тактиком, показали су да чак и недржавни актери могу да поремете операције суперсиле. Овај инцидент, иако је само један податак, носи тежину као упозорење: ширење напредне противваздушне одбране, чак и у рукама нередовних снага, захтева сталне иновације и прилагођавање.
Док америчка војска гледа у будућност, лекције из Јемена ће вероватно обликовати њен приступ ваздушној борби, од развоја нових контрамера до усавршавања тактика за суочавање са нискотехнолошки развијеним, али лукавим противницима.

Тесна борба Ф-35 у Јемену оставља отворено питање: ако група попут Хута може да угрози један од најнапреднијих ловаца на свету, какви изазови чекају у сукобима са софистициранијим противницима?

Одговор би могао да лежи у равнотежи између технолошке супериорности и домишљатости оних који покушавају да јој се супротставе, динамике која ће дефинисати будућност ваздушног ратовања.

(bulgarianmilitary.com/Бојко Николов)

БОНУС ВИДЕО - ПОНУДА НА САЈМУ АУТОМОБИЛА: Погледајте како изгледају нови модели

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
АМЕРИЧКИ МЕДИЈИ ОТКРИВАЈУ: Русију ће на преговорима у Истанбулу представљати ова два званичника

АМЕРИЧКИ МЕДИЈИ ОТКРИВАЈУ: Русију ће на преговорима у Истанбулу представљати ова два званичника

ВИСОКИ бивши званичник Кремља, који је желео да остане анониман због осетљивости теме, рекао је да ће Русију на предстојећим преговорима у Истанбулу представљати министар спољних послова Сергеј Лавров и саветник председника за спољну политику, Јуриј Ушаков, објавио је лист Вашингтон пост.

14. 05. 2025. у 09:19

Коментари (0)

ЗАВРШЕНА ОБНОВА МАЛИХ ХЕ „ВУЧЈЕ“ И „ЈЕЛАШНИЦА“