ДЕВЕТ ЖИВОТА У ДЕСЕТ МИНУТА: Судбина мачака које се отргну власницима пред полазак воза ушла у железнички правилник

За мачке се прича да имају девет живота. Али, ако се нађу под вагонима француских железница, рачуница се нагло убрзава. Сваки њен живот тада готово да стане у један минут.

Фото: Горан Чворовић

О томе колико минута вреди мачји живот морали су ових дана озбиљно да већају и руководиоци железничке мреже у Француској. Инциденти који су се догађали с кућним љубимцима на поласцима композиција, тражили су стручан и уједначен одговор.

Медијски најистакнутији догађај догодио се у јануару пре две године, одмах после новогодишњих празника. Девојчица Мелаина се са мајком Жоржином и мачком Неко са париске железничке станице Монпарнас упутила ка југу земље. Али, за невољу, четворогодишњи Неко је искочио из торбе и побегао под воз, петнаест минута пре реда вожње, док је у вагонима на сигнал за полазак чекало осамсто путника.

Уследила је јурњава, а власнице кажу да железничко особље, као ни путници, осим ретких изузетака, нису били баш превише заинтересовани да им помогну. Чак су их пожуривали да уђу у воз, да не изгубе карту. Остале су на перону, не желевши да отпутују без свог љубимца који је, нажалост, страдао при поласку воза.

После свега, мајка и кћерка су узбуниле јавност, да се сличне ситуације не би више догађале. Грађани су саосећали, а огласило се и удружење за заштиту животиња које води Брижит Бардо, тражећи више хуманости. Власнице су тужиле железницу и најпре добиле надокнаду од хиљаду евра, али је то поништено у другостепеном поступку. Тадашњи министар саобраћаја Клемон Бон је затим затражио од управе железница да регулише питања животиња на шинама при поласку воза.

Французи су познати по томе што негују култ кућних љубимаца, а међу њима мачке заузимају значајно место. Логично, са газдама често и путују. А воз је овде једно од главних  превозних средстава на међуградским релацијама. Сходно томе, ни авантуре с измигољеним животињама нису тако ретке.

Довољан је само тренутак непажње, па да мачка, узрујана због великог броја људи на перону, унезверена услед уласка у воз, спас потражи у бегу из наручја власника, па шмугне на прагове испод вагона. Тада наступа дозивање, уз мољакање у правцу кондуктера и машиновођа да сачекају док се четвороножни бегунац не ухвати. То није нимало лак задатак, с висине перона, имајући у виду да је силазак на шине, из безбедносних разлога, забрањен.

Има ситуација у којима железничко особље буде благонаклоно, па и само учествује у вабљењу љубимаца, што може да се отегне у недоглед и потпуно поквари возни ред, а то затим доводи до ланчаног кашњења и новчаних губитака. Ипак, живот је у питању, па макар и мачји. Али, има и ситуација у којима нема милости, као у случају несрећног Нека.

Да би се убудуће избегле дилеме око хуманости и емпатије, али и умањио притисак јавности, Француске железнице су сада донеле јасан правилник. Даје се десет минута алармираним железничким службеницима да утврде да ли су мачка, пас или неки други љубимац заиста испод воза у станици, и још толико минута власницима да га измоле да изађе.

Ко стигне да га улови у овом зауставном времену, али без силазака на шине, спасиће му живот. У противном, казаљке настављају да се крећу својим током, а са њима и воз. Као олакшавајућа околност, машиновођа има обавезу да убрзава полако, не би ли и тако дао шансу усплахиреном љубимцу да остане на овом свету.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације