ШТА ЋЕ СЕ ДЕСИТИ АКО ТРАМП ПРИЗНА КРИМ КАО РУСКИ: Ризик је велики

РУСИЈА је анектирала Крим, а ако председник САД Доналд Трамп призна ово отимање територије као део мировног споразума, ризикује да уништи истраге о ратним злочинима, ослаби владавину права и постави опасан преседан за друге агресивне силе, пише Politico.

Foto: Profimedia

У априлу је Трампова администрација изнела идеју да би могла признати да је Крим правно део Русије као део споразума о окончању рата у Украјини.

- То је веома опасан преседан ако се такве ствари уопште нађу на дневном реду мировних преговора - упозорила је Ирина Марчук, ванредна професорка међународног кривичног права на Универзитету у Копенхагену додајући да то не би требало да буде тема разговора.

Овде је у питању принцип који управља међународним односима још од краја Другог светског рата да се границе не могу мењати силом.

Порука да "сила ствара право" односила би се не само на Русију, већ и на кинеску претњу да ће заузети Тајван, као и на земље за које је Трамп размишљао да би САД могле да анектирају: Гренланд, Канаду и Панаму.

- То обликује начин на који размишљамо о правилима - рекао је Лаури Малксоо, професор међународног права на Универзитету у Тартуу, Естонија.

- Где ово поставља преседан? Постаје теже критиковати неку средње јаку силу ако покуша нешто слично у свом суседству, јер могу да покажу на овај пример и кажу: 'Погледајте шта се тамо десило, зашто ја не бих могао исто - сматра он.

Фото: АП

Правна борба Кремља

Русија покушава да легализује своју анексију и бурно реагује на сваки неуспех. Када је Међународни кривични суд (МКС) окарактерисао руске поступке на Криму као окупацију, Москва је напустила то тело 2016. године.

Русија инсистира да је званично признање Крима, који је од 2014. претворила у велику војну базу, кључно за решавање њеног рата против Украјине. У неуспелим мировним преговорима с Кијевом након свеобухватне инвазије 2022, Русија је захтевала да Украјина призна Крим као део Руске Федерације.

У међувремену, Украјина води правну борбу против руске агресије пред међународним судовима још од 2014. године, добијајући неколико пресуда које потврђују да су Крим, као и делови источне и јужне Украјине привремено и нелегално окупирани.

Пресуда Европског суда за људска права (ЕСЉП) из 2021. године установила је да је Русија одговорна за кршења људских права на Криму укључујући мучење, незаконито притварање и присилне нестанке.

Ова пресуда је поставила кључни правни преседан, признавши да је Москва фактички силом преузела контролу над полуострвом 27. фебруара 2014. године, а не путем правно упитног референдума у марту исте године, како Русија тврди.

То исто правно становиште да је Русија нелегално окупирала украјинску територију — чини основу и за друге важне оптужнице, укључујући и оне за присилну депортацију украјинских грађана. Признавање да Крим легално припада Русији поткопало би те напоре.

Foto: Shutterstock

- Ако би Русија имала суверенитет над том територијом, суд не би разматрао таква кршења -  напомиње Дарја Свиридова, правница из Кијева пореклом са Крима, која се дуго бавила случајевима везаним за Крим.

- Та кршења су индикатори који нам кроз правне институције заправо говоре да то није територија Русије - додаје.

У практичном смислу, то би значило да политике попут присиљавања Украјинаца да прихвате руске пасоше или депортације украјинских грађана у затворе хиљадама километара далеко у Русији више не би биле правно оспориве, каже Свиридова.

Русија би била виђена као суверена власт, која има право да спроводи уставне промене и намеће држављанство све док те радње поштују основна људска права, додаје Марио Пасквале Аморосо, правни помоћник у Међународној комисији за право Уједињених нација.

Украјинске правне иницијативе нису имале само за циљ одговорност већ и разоткривање пропаганде Кремља, укључујући тврдње да је Крим припојен Русији актом самоопредељења, или да Русија само штити руске говорнике.

Током саслушања пред ЕСЉП-ом пре 2022. године, Русија се више пута ослањала на те наративе, каже Мархарyта Сокоренко, представница Украјине пред судом.

- Наши судски поступци служе утврђивању правих чињеница. То је борба не само за правду, већ и за истину - рекла је она.

Русија је први пут освојила Крим 1783. године под Катарином Великом и држала га до 1956. када га је совјетски лидер Никита Хрушчов поклонио Украјини одлука коју је председник Русије Владимир Путин осудио.

Фото: Танјуг

Крим је, заједно са остатком Украјине, гласао за независност на референдуму 1991. године и имао је статус аутономне републике у оквиру Украјине све док га Русија није заузела 2014, након уличних протеста који су свргнули проруску владу у Кијеву.

Ако Русија добије правно признање своје власти над Кримом, нарочито ретроактивно од 2014, „то би значило да су сви званични акти који су се десили тамо на Криму приписиви Русији, и више не би имали везе са Украјином“, каже Јан Вутерс, професор међународног права на КУ Леувен у Белгији.

- То би могло да легитимизује потезе руске владе тамо - додаје Вутерс.

Слабљење консензуса

Уз све већи притисак за мировне преговоре, Украјина је јавно и одлучно одбацила било какве уступке по питању статуса Крима.

- Овде нема о чему да се разговара. То је против нашег устава - рекао је председник Украјине Володимир Зеленски као одговор на Трампове изјаве.

- Ово је наша црвена линија: нема признања - рекао је Антон Кориневич, украјински амбасадор за специјалне мисије и председавајући основне групе за успостављање Специјалног трибунала за злочин агресије, за Политицо.

Тај чврст став према Криму укршта се са ширим правним напорима да се Русија позове на одговорност.

Европске државе су раније овог месеца објавиле оснивање новог специјалног трибунала који би Украјини могао да пружи нову правну основу за оспоравање руских поступака у оквиру међународног права.

Foto: Profimedia

Трибунал би требало да почне с радом већ следеће године, а фокусираће се на процесуирање злочина агресије. Кључно питање је временски оквир - да ли ће се бавити само свеобухватном инвазијом из фебруара 2022, или ће укључити и руске поступке почев од анексије Крима 2014?

Кориневич је наговестио да ће се трибунал бавити и ранијим догађајима.

- За Украјину је одувек било јасно, и то је наш чврст став, да је агресија почела 2014. године. Веома је важно да трибунал може да обухвати догађаје који су се десили пре 2022 - рекао је.

Трибунал ће бити под окриљем Савета Европе. Међутим, као знак заокрета политике под Трампом, Сједињене Америчке Државе су повукле своју подршку, смањиле учешће у међународним правним напорима и чак подржале Москву у две недавне резолуције Уједињених нација у вези са ратом.

Овај заокрет у позицији САД има велику тежину. На глобалној сцени међународног права, потези силе попут САД да доведе у питање одговорност за рат или да размотри признање Крима као руског могли би имати озбиљне последице, како политичке, тако и економске, поткопавајући крхки међународни консензус.

- Са правне тачке гледишта, Крим остаје окупиран, али политички наративи једног од кључних актера који је подржавао територијални интегритет [Украјине] ће се променити, економски наративи ће се променити и, наравно, све то ће извршити велики притисак на консензус великог броја земаља. 

То ће утицати на политичке резолуције међународних организација, попут УН-а - рекла је Свиридова.

У кратком року, компаније које су под санкцијама ЕУ могле би покушати да се врате и послују на Криму, рекла је Свиридова. На дужи рок, то би могло да поткопа међународно право.

- Очигледно је да ће ово бити преседан и искушење за друге земље да своје територијалне претензије остварују силом - додаје.

Први који ће испаштати због ових промена, упозорио је бивши политички затвореник с Крима Нариман Џељал, биће они који и даље живе под окупацијом.

Џељал, сада украјински амбасадор у Турској, ухапшен је на Криму 2021. године након што је учествовао на Кримској платформи у Кијеву великом дипломатском напору Украјине да учврсти међународни консензус да је Крим део Украјине.

Ослобођен је прошле године у размени заробљеника и огорчен је што је циљ због којег је био у затвору сада поткопан.

- То је огромна увреда за оне који су на Криму. Оставити територију и украјинске грађане под окупацијом значи наставак репресије.Ако Трамп уради оно што је најавио, то није само ужасно с аспекта глобалне политике, то је ужасно за конкретне људе - рекао је.

Џељал верује да би сваки такав компромис у име окончања рата био узалудан.

- Чак и ако САД признају Крим као руски, то неће зауставити Путина, јер његов циљ није Крим он је много већи - закључио је за Politico.

Препоручујемо

Свет

0 4

РАТ У УКРАЈИНИ: Гори НАТО опрема код Покровска; Украјинци признају: Руска офанзива не стаје; Трамп би да уведе санкције Русији (МАПА/ВИДЕО)

27. 05. 2025. у 07:03 >> 20:51

Свет

0 0

СВЕ ВОДИ КА ФИНСКОМ МОДЕЛУ Лицитација са украјинским "црвеним линијама": Војска, земља, језик, образовање...

27. 05. 2025. у 15:33

Свет

0 6

ПЛАН БРИКС: Међународни јуан са златном подршком

27. 05. 2025. у 00:22

Свет

0 1

ПАТРУШЕВ ПОРУЧИО “НАТО ПИРАТИМА”: Русија ће одговорити на покушаје Запада да уведе ограничења у Балтичком мору

26. 05. 2025. у 23:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације