НЕМАЧКА У РАЉАМА НЕОНАЦИЗМА: Берлин суочен са драстичним порастом десног екстремизма

НЕМАЧКА се суочава са драстичним порастом десног екстремизма, не само по обиму, него по дубини, оцењују тамошњи експерти.

Фото: Профимедиа

 Парадокс да земља која је деценијама за један од главних постулата имала обрачун са неонацизмом, носећи терет трећерајховске гриже савести, сада као да губи контролу над овом опасношћу. Неонацистички светоназори не шире само рубовима друштва, већ су захватили и грађански слој, темељ немачке нације, упозоравају аналитичари.

Анкета коју је спровео лист "Цајт" међу покрајинским министарствима унутрашњих послова, зазвонила је на аларм. Године 2024, број екстремно десничарских инцидената порастао је за најмање трећину у односу на претходну годину.

Холгер Минх, директор Савезног бироа за борбу против криминала (БКА), врховне немачке институције у овој области, признаје да "више од годину дана у Немачкој тече појачана радикализација младих у сектору десног екстремизма". Они се окупљају у све организованијим структурама с циљем извођења кривичних дела, вели Минх у разговору за Дојче веле.

Да се власти у Немачкој не суочавају само са уобичајеним и добро познатим организованим неонацистичким ћелијама којима харају старији малолетници нападајући избегличке центре, него да је проблем драматично дубљи, показао је недавни инцидент из провинције.

У градићу Гисену на западу земље, генерација матураната једне гимназије требало је, као што то традиција налаже, да изабере слоган овогодишњег матурског славља, под којим се одржава се матурско вече. Он је исписан на транспарентима и налепницама, а матуранти обично носе и мајице на којима је одштампан.

У тајном гласању преко интернет-форума, као најуспешнији слоган појавио се садржај који у великој мери имитирају симболику Трећег Рајха, "Аби махт фрај!", што значи "Матура ослобађа". Тај предлог, коментарише Дојче веле, неукусно је поигравање с натписом изнад улаза у многе нацистичке концентрационе логоре: "Арбајт махт фрај",(Рад ослобађа).

Предлога је било још: неки су се поигравали са скраћеницом НСДАП (Националсоцијалистичка немачка радничка партија), неке идеје, односиле су се на паљења књига, што су радили нацисти, а неки су се базирали на данашњици и стављали све муслимане у исти кош са терористима. Форум је у међувремену избрисан, а полиција је покренула истрагу због могуће сумње да је почињено кривично дело ширења верске и националне мржње.

Експерти објашњавају да су екстремно десничарски инциденти у школама у порасту, зато што више не постоји непосредна повезаност са нацизмом. С једне стране, ту су ученици чији родитељи, деде и бабе, нису имали никакве везе с Трећим Рајхом, јер нису ни живели у Немачкој. С друге, су млади чији су родитељи, баке и деде рођени тек по завршетку Другог светског рата.

Архива Новости

Инцидент у Гисену, није усамљен. Испред логора смрти Аушвиц, у којем су нацисти убили више од милион људи, ученици деветог разреда једне гимназије из саксонског Герлица показивали су нацистички поздрав. У Елсницу, такође у Саксонији, једна наставница у средњој школи затражила је премештај, јер су јој претили екстремни десничари. У Визбадену, у покрајини Хесен, ученици су аплаудирали током емитовања едукативног филма о убиству милиона Јевреја.

Штефан Дил, председник Удружења наставника Немачке и директор једне баварске гимназије, залаже се за максимално строг приступ омладини, подношење пријаве и полицијска овлашћења.

- Не можемо да гурамо кривична дела под тепих зато што починилац има 13 година - каже Дил, који подржава предлог савезне министарке образовања Карин Приен да посете меморијалним центрима бивших конц-логора постану обавезне. - Иако 90 одсто школа то практикујем, очување сећања на Холокауст постаје ве теже и за саме образовне установе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације