СТРАХОВИТ ОБРТ У УКРАЈИНИ Русија појачава притисак Америка се повлачи? Офанзива срушила споразум Трампа и Зеленског о минералима

Предраг Стојковић
Предраг Стојковић

03. 07. 2025. у 18:45

НЕДАВНО заузимање висококвалитетног налазишта литијума од стране руских снага у месту Шевченко, у области Доњецка, готово је прошло незапажено од стране мејнстрим медија који нам се намећу.

СТРАХОВИТ ОБРТ У УКРАЈИНИ Русија појачава притисак Америка се повлачи? Офанзива срушила споразум Трампа и Зеленског о минералима

Foto MoD Rusije

Ипак, овај наизглед безначајан догађај указује на много већу ствар: постепено повлачење Сједињених Америчких Држава из рата у Украјини и све веће стратешко преимућство Русије. Ћутање Вашингтона пред губитком који има и симболичку и економску тежину сведочи о промени америчких приоритета и растућој изолацији Кијева.

Иако стручњаци ово налазиште сматрају малих размера, његов значај је стратешки. Литијум је темељ “зелене транзиције”, користи се у батеријама електричних возила и у кључним војним системима.

Важност конкретног налазишта превазилази географију: литијум је камен темељац глобалне енергетске транзиције и одбрамбених технологија, а његово поседовање значајно јача геоекономску позицију Русије, док истовремено ускраћује Украјини једну од њених кључних стратешких предности.

У традиционално колонијалним земљама запада, навикнутим да сисају ресурсе, логично је изражена већа забринутост због руског заузимања овог обећавајућег литијумског рудника.

ГЕОПОЛИТИЧКИ ЗНАЧАЈ НАЛАЗИШТА ЈЕ ДАЛЕКОСЕЖАН

Заузимајући ово наизглед невино насеље, Руси су „преотели једно од најперспективнијих налазишта литијума у Украјини“, истичу новинари мејнстрим медија. Такође, у околини Шевченка пронађена су и налазишта ретких земаља.

-Литијум није само користан. Он је наредни најважнији енергетски ресурс у геополитици. А Русија је управо ставила шапу на њега, наглашавају аналитичари у украјинској штампи. Заузимање таквих налазишта у ратним условима не доноси само економски профит – то је инструмент за контролу будућности.

Ово преузимање налазишта литијума део је ширег обрасца руске стратегије: контрола сировина као полуга политичког и економског притиска. Бивши директор Одељења за животну средину и природне ресурсе Савета за националну обавештајну политику САД, Род Шуновер, изјавио је да је минерално богатство Украјине „несумњиво један од главних разлога руске упорности на овом фронту“.

САД су приступ украјинским налазиштима укључиле у преговоре о војној и економској помоћи, наглашавајући геоекономску димензију овог рата. Губитак литијума од стране Украјине може дугорочно ограничити инвестиционе могућности у земљи и обесхрабрити ширу подршку са Запада, уколико се процени да ти ресурси више нису доступни.

Фото oruzjeonline.com

Мапа налазишта критичних минерала

СПАЉЕНА АМЕРИЧКО-УКРАЈИНСКА РУДАРСКА САРАДЊА

Поред свега, ово налазиште било је у средишту споразума о минералима између САД и Украјине, потписаног од стране администрације Доналда Трампа, а који је требало да осигура трајну америчку укљученост. Губитак налазишта тако представља не само војни неуспех, већ и дипломатски пораз.

Украјина се сада налази у видљивој позицији слабости. Прекид америчке војне помоћи и ограничења европских испорука наоружања чине украјинске оружане снаге рањивим. Недостатак противваздушних ракета и све чешћи случајеви дезертерства показују умор нације у рату који улази у своју четврту годину.

Истовремено, Русија – упркос огромним трошковима – наставља методично са заузимањем територија и природних ресурса, сада већ са јасном предношћу у времену и политичкој вољи. Украјинска нада у војни преокрет уз помоћ Запада све више бледи, а замењује је стварност спорог, али одлучног рата исцрпљивања који Русија води систематски.

САД СЕ ПОВЛАЧЕ

Америчко ћутање у вези са губитком литијума јасно осликава равнодушност председника Доналда Трампа према украјинском питању. Упркос ранијим обећањима, Вашингтон делује као да је изгубио сваки интерес за суштинску интервенцију. Трамп је избегавао сусрете са украјинским председником Володимиром Зеленским, прерано се повукао са међународних форума и упорно избегава да Украјину укључи у ширу америчку стратешку агенду.

Преусмеравање америчког фокуса на Блиски исток и унутрашње политичке теме чини јасно видљивим: Украјина више није међу приоритетима спољне политике САД. У недостатку америчке подршке и уз неадекватан одговор Европе, иницијатива се пребацила у руке Кремља.

РУСИЈА ПОЈАЧАВА ПРИТИСАК

Заузимање ресурса попут литијума омогућава Русији да бојно поље претвори у средство економске и преговарачке доминације. Владимир Путин очигледно не намерава да ускоро стане, док свака недеља која пролази додатно јача руску позицију у будућим мировним преговорима. Прозор прилике за Украјину се затвара, а како рат траје, сама основа за обнову земље – ресурси, инфраструктура и територије – систематски се поткопава.

Иако је Вашингтон изабрао да ћути, још увек постоји простор за стратешку спремност. Поновно активирање канала комуникације са Русијом, подстицање директних разговора између Москве и Кијева, као и притисак на Европу да се припреми за будући мировни споразум – све су то кораци који би могли повећати шансе за повољан исход када Путин одлучи да притисне кочницу. Тренутна пасивност не би смела да значи и потпуно одсуство стратешког планирања.

ШИРА ГЕОПОЛИТИЧКА ИСТИНА

Заузимање литијума у Доњецку, независно од његове количине, симбол је много дубље геополитичке реалности: Русија напредује, Запад се повлачи, а Украјина ратује сама, са све мање ресурса.

Америчка тишина није знак немоћи — она је резултат свесног избора. А тај избор могао би да обликује будућност источне Европе за наредне деценије.

ЕКОНОМСКИ ЋОРСОКАК УКРАЈИНЕ

Губитак кључних ресурса попут литијума додатно погоршава већ опасно тешку економску кризу Украјине. Према писању Wасхингтон Поста, од 2025. се више не очекује никакав „позитиван економски утицај“, док неуспех у постизању примирја ствара песимизам у погледу дугорочне одрживости западне финансијске подршке.

Кијевска стратешка нада да ће размену приступа природним ресурсима за континуирану подршку САД и ЕУ заменити стабилно финансирање, сада слаби са сваким војним губитком. Тиме се ствара зачарани круг који прети да у потпуности уруши економску структуру украјинске државе.

Заузимање литијума од стране руских снага није тек још један војни догађај — то је стратешка прекретница са дугорочним последицама. Русија тиме јача своју позицију у постратном поретку, градећи економску аутономију и извозну моћ у погледу кључних сировина, док се Украјина суочава са мрачном будућношћу – без ресурса, без индустријске базе и са климавом стратегијом опстанка.

Рат у Украјини више није само сукоб око територије – то је рат за темеље глобалне економије 21. века.

Foto: Profimedia

ПРИТИСАК НА УКРАЈИНСКУ ИНДУСТРИЈУ И ИНФРАСТРУКТУРУ

Војни извори из Кијева наглашавају да Русија спроводи методичку стратегију дестабилизације украјинске економије и саме државности, гађајући циљеве као што су:

*енергетска инфраструктура

*саобраћајне мреже

*рудници и тешка индустрија

Као пример се наводи да би следећи потез могао бити заузимање рудника кокса у месту Удачноје, који је тесно повезан са металуршком базом Украјине.

„Русија напада све што вертикално подржава Украјину – од индустрије до стабилности националне валуте“, наводи се на једном популарном украјинском Телеграм налогу.

РУСКА СТРАТЕГИЈА ИСЦРПЉИВАЊА

Украјински лист Страна описује руски план не као класичну велику офанзиву, већ као рат исцрпљивања: симултани притисци на различитим фронтовима, који постепено троше украјинске залихе, морал и одбрамбене капацитете. Овакав приступ, ако се настави, могао би довести до колапса украјинске одбрамбене линије на кључним тачкама.

Дњепропетровск и Запорожје, као највећи индустријски и саобраћајни центри у земљи, представљају крајње циљеве ове стратегије. Ако падну, геостратешки пејзаж јужне Украјине промениће се драматично.

ШТА РУСИЈА ПОСТИЖЕ НАПРЕДОВАЊЕМ КА ДЊЕПРОПЕТРОВСКУ – ДЕО ШИРЕГ ПЛАНА

Руско напредовање ка Дњепропетровску није само оперативни успех – оно је део много ширег плана:

*успостављање геоекономске надмоћи кроз контролу ресурса као што су литијум, угаљ и метали

*слом украјинске индустрије и извозног сектора

*неутрализација војних формација без потребе за масовним губицима

*изолација Кијева од југоисточне зоне утицаја

На овај начин, Русија не води само класични рат, већ и свеобухватни стратешки напад на саме темеље украјинске економије, државности и међународне позиције.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - Потрага за деловима тела код Лазаревца

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
МОГЛО БИ УМРЕТИ 4.500 ЉУДИ Ова земља је најугроженија на Западном Балкану, хитан састанак у СЗО због врућина у Европи

"МОГЛО БИ УМРЕТИ 4.500 ЉУДИ" Ова земља је најугроженија на Западном Балкану, хитан састанак у СЗО због врућина у Европи

ЈУЖНА Европа суочава се са жестоким топлотним таласом - температуре прелазе 40 степени Целзијуса, а у шпанској покрајини Уелва измерено је рекордних 46 степени, што је највиша јунска температура у историји земље. Истовремено, Италија, Грчка, Португалија и Западни Балкан такође бележе рекордне врућине, праћене шумским пожарима и људским жртвама.

01. 07. 2025. у 11:45

Коментари (0)

3 ПРЕПОРУЧЕНЕ КРИПТОВАЛУТЕ КОЈЕ ТРЕБА ПРАТИТИ У ПРВОЈ СЕДМИЦИ ЈУЛА | APT, Солана L2 брзо постају водећи