ГОТОВО СЕДАМ ГОДИНА ДО ПРЕСУДЕ ЗА ТРАГЕДИЈУ У МАРСЕЈУ: Европски пример тромости правног система

ДАНАС, 7. јула, након готово седам година процеса, марсејски суд изрекао је казне за 16 оптужених — од чега је 10 осуђено, углавном на условне затворске казне, због урушавања зграда у Улици д’Аубагне у Марсеју 2018. године, које је потресло целу Француску. Након изрицања пресуда, породице и адвокати жртава имали су подељене реакције, јавља БМФТВ.

Фото: Профимедиа

Данас, 7. јула, након готово седам година процеса, марсејски суд изрекао је казне за 16 оптужених — од чега је 10 осуђено, углавном на условне затворске казне, због урушавања зграда у Улици д’Аубагне у Марсеју 2018. године, које је потресло целу Француску. Након изрицања пресуда, породице и адвокати жртава имали су подељене реакције, јавља БМФТВ, преноси Јуроњуз.

С једне стране, изразили су задовољство што је поступак напокон окончан, али су сви сагласни са тим да је процес утврђивања кривице трајао дуго и био спор, као и да су казне исувише благе. То је закључак и Скупштине расељених станара, чији су представници изразили своју огорченост.

Гилберт А., један од сувласника зграде, осуђен је на четири године затвора, од чега су две године условне; његов син Себастиен А. на три године, од чега ће једну годину да проведе у затвору; његова супруга Мартине А. добила је три године затвора с потпуно условном казном.

Осим њих, на казну затвора у трајању од четири године, од чега ће две да проведе носећи наногвицу, осуђен је и Ксавијер Кашар, члан регионалног већа. Заменик градоначелника Жулијен Руа осуђен је на две године затвора условно, уз забрану обављања јавних функција пет година, пише "Нотре Темпс".

На две године затвора условно, уз доживотну забрану бављења архитектуром, осуђен је архитекта Ришар Карта, док је фирми која је управљала зградом изречена казна до 100.000 евра.

Остали оптужени су или осуђени на ниже условне казне или су ослобођени оптужби.

Како је дошло до несреће?

У јутарњим часовима 5. новембра 2018, две стамбене зграде на адресама Улица д’Аубагне 63 и 65, у живописној али запуштеној четврти Ноаиллес, срушиле су се у року од неколико минута.

Фото: Профимедиа

Прва зграда, на броју 65, урушила се у 9:05, изазвавши панику међу станарима и пролазницима. Убрзо потом, суседна зграда на броју 63 такође се срушила, закопавши под собом осам људи – пет мушкараца и три жене.

Двоје људи је повређено, а више од 3.500 становника околних зграда евакуисано је из страха од даљих урушавања.

страге су показале да су зграде биле у катастрофалном стању. Пукотине на зидовима, цурење воде и нестабилна структура били су очигледни годинама пре несреће. Станари су више пута пријављивали проблеме, укључујући звукове пуцања и померања зидова, али надлежни нису предузели конкретне кораке.

Чак су и стручни извештаји из 2015. и 2017. године упозоравали су на опасност, а једна од зграда била је означена као несигурна за становање још 2011. године. Ипак, власници, управници и градске власти нису реаговали, што је довело до катастрофе.

Занемарени ризици од рушења и системски пропусти

Несрећа у улици д’Аубагне није била изоловани инцидент, већ део шире кризе становања у Марсеју. Према званичним подацима, око 20 одсто зграда у четврти Ноаиллес било је означено као потенцијално ризично, а у целој Француској око 600.000 станова сматра се небезбедним.

Станари су често живели без основних услова, док су власници и градске власти окретали главу од проблема, често из финансијских или политичких разлога.

Фото: Профимедиа

Чак шест година било је потребно судским властима да оптужене изведу пред суд. Суђење за трагедију почело је тек 7. новембра 2024. и трајало је до 18. децембра исте године.

Пред судом се тада нашло 16 оптужених, укључујући власнике станова, градске функционере, управнике зграда и стручњаке. Међу њима су били представници фирме “Марсеилле Хабитат”, задужене за управљање стамбеним објектима, као и локални политичари и инжењери који су били упознати са стањем зграда, али нису предузели  потребне мере санације.

Оптужбе су укључивале убиство из нехата, довођење у опасност и неспровођење хитних мера за санацију објеката.

Посебна пажња усмерена је на четворо кључних оптужених: стручњака који је издао неадекватне извештаје о стању зграда, политичара задуженог за стамбену политику, управника зграде и представника "Марсеилле Хабитат".

Докази су показали да су сви били свесни ризика, али су избегавали одговорност, често пребацујући кривицу на друге.

Ток суђења и жестоке реакције јавности

Током суђења, породице жртава и расељени станари активно су пратили процес, тражећи правду и системску промену.

Суђење је било праћено и великим медијским интересовањем, јер је разоткрило дубоке пропусте у управљању стамбеним фондом. Сведоци су изнели потресне приче о животу у небезбедним условима, док су адвокати одбране тврдили да је одговорност подељена и да нико појединачно није директно крив.

Организације за права станара покренуле су протесте, истичући да пресуда мора довести до реформи у стамбеној политици.

Након урушавања зграда 5. новембра 2018, становници Марсеја, посебно из погођеног кварта Ноаиллес, изразили су огорчење због спорог одговора власти и недостатка тренутних мера за решавање проблема нехуманог становања.

Организоване су демонстрације на улицама, где су грађани захтевали хитну истрагу о узроцима несреће и санкционисање одговорних.

Удружења попут Цоллецтиф ду 5 новембре (Удружење 5. новембар), које је формирано након трагедије, предводила су протесте, тражећи транспарентност у истрази и реформу стамбене политике.

Грађани су оптуживали градске власти, укључујући тадашњег градоначелника Жан-Клод Година, за дугогодишњи немар према стамбеним зградама, што је и довело до ове катастрофе.

Током суђења 2024. године јавност је изразила разочарање због дугог трајања истраге (шест година од несреће) и перцепције да изречене пресуде и начин спровођења правде нису биле довољно ригорозне.

На дан изрицања пресуда, становници Марсеја окупили су се испред суда, вичући "убице" према оптуженима.

Аниса Харбауи, копредседница Ассемблéе дес дéлогéс (Скупштине расељених), изјавила је да је пресуда "прилично блага" и да су очекивали строже казне, указујући на осећај да власти нису адекватно одговориле на озбиљност проблема.

Огорчење током ових шест година било је посебно усмерено на градске власти због непостојања проактивне политике за идентификацију и санацију опасних зграда, упркос ранијим упозорењима о стању зграда у насељу Ноаиллес.

До данас цивилно друштво, укључујући Скупштину расељених и Удружење 5. новембар сматра да градске власти нису предузеле довољно да се сличне несреће не понове. Проблем нехуманог становања у Марсеју, граду чија популација расте, све је распрострањенији, а спорост и тромост система, упозорава цивилно друштво, може да доведе до нових несрећа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације