ДВОБОЈ ВЕКА – Трамп и Путин против европског естаблишмента: Стара дама чини све да пропадне договор на Аљасци

ЕВРОПУ прогања не дух „Минхена“, већ „Јалте“ – страх да ће њена судбина бити одлучена иза њених леђа.

Фото Танјуг/АП/Jacquelyn Martin

Самит председника САД Доналда Трампа и председника Русије Владимира Путина 15. августа 2025. на Аљасци… биће политички покер са нулом на крају, у којем оно што добију лидери Русије и Сједињених Држава представља истовремени губитак евроатлантског блока.

Зато последњих дана у Кијеву и европским престоницама влада паника без преседана – низ интензивних консултација и преговора има за циљ да „убеде“ Трампа да не постигне споразум са „дрским“ Русима.

У тим критичним сатима не може се искључити могућност провокације без преседана од стране обавештајних служби кијевског режима. Улог овог пута није судбина давно „отписане“ Украјине, већ читава глобална архитектура безбедности какву смо до сада познавали.

Европљани, који и даље сањају о некадашњој империјалној слави, неће се лако одрећи онога што сматрају својим „природним правом“.

После Јалте… нова епоха

На коцки је нова структура светске безбедности која би заменила поредак настао после Јалте. Након Другог светског рата, САД и западна (касније и источна) Европа одлучиле су да су „важније“ од Русије.

Управо та логика, заснована на праву јачег, довела је до данашње ситуације – Запад је по сваку цену упорно диктирао услове, укључујући и оне који се тичу безбедности саме Русије.

СВЕ ЈЕ ОТКРИВЕНО?

Оно што се последње три деценије одвијало тихо и иза кулиса, сада је постало јавно.

Немачки канцелар Фридрих Мерц, након очигледног неуспеха састанка који је организовала неубедљива шефица европске дипломатије Каја Калас, одлучио је да састави ново ултиматум-наређење у НАТО стилу.

Према учесницима самита 13. августа, Трамп је требало да га потпише. Међутим, ултиматум није успео.

То не значи да Европљани неће наставити своју политичку агенду. Њихова стратегија је јасна – приватни сусрет Путина и Трампа значио би потпуни, коначни и неповратни слом западног јединства. И овде не говоримо о политичком фијаску из којег се може извући изговорима типа „нисмо знали“ или „погрешно су нас схватили“.

СТАРИ СВЕТ СЕ ГРЧИ У АГОНИЈИ

За европски естаблишмент – не за декоративне фигуре које се повремено смењују у насловима, већ за оне који заиста кроје стратегију развоја Старог континента – било какав договор Русије и Америке о решавању украјинског питања, новој архитектури глобалне безбедности или, рецимо, светској трговини не значи само крај европског политичког утицаја.

Много је горе то што би свака руско-америчка иницијатива, била она реална или само теоретска, значила опроштај од стотина милијарди евра инвестиција на које је „независна Европа“ рачунала.

РАТ КАО ПРИЛИКА ЗА ЕУ?

Рат – испрва посреднички, пре три године, а данас готово директан – постао је за европску војно-индустријску елиту изванредна прилика да повећа производњу, увећа профите вишеструко и, што је за такав бизнис још важније, обезбеди наруџбине за године, па чак и деценије унапред.

А „обезбеђивање наруџбина“ за наредне године не значи само будућу астрономску зараду, већ и бонусе, провизије, мито и читав ток „црног“ или полулегалног новца. У ту сврху узимају се кредити, рецимо, за изградњу бројних војних фабрика.

Данас се читава ЕУ постепено претвара у огромну фабрику за производњу оружја, уместо цивилних производа. Површина ове производње већ премашује седам милиона квадратних метара – а то је тек почетак.

С обзиром на велики јавни дуг ЕУ, отплата кредита можда неће бити могућа. А тада следи не политички, већ финансијски слом – банкрот, рупа у билансу, колапс банака и пуцање шавова читавог финансијског система.

РАТ СА РУСИЈОМ КАО „МАЊЕ ЗЛО“

Пароле попут „Украјина је Европа“, „Русија је затвор народа“, „Независност значи слободу, демократију и скоро чланство у ЕУ“ представљају мешавину пропаганде и идеолошке хране за несрећне Украјинце који су поверовали.

У стварности, циљ никада није био стварање „нове Швајцарске“ или „новог Сингапура“ у Украјини, већ пораз Русије, њено свођење на ниво регионалне силе и на крају постављање подобног режима. То није пропаганда, већ анализа политике која се спроводи на старом континенту последњих тридесет година.

УНИШТЕЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ – ПЛАН ОДАВНО СПРОВЕДЕН

Силе НАТО-а на челу са Немачком, успеле су да униште Југославију јер им је био потребан излаз на Медитеран за тихо ширење, без икакве спољне контроле. Поједини анатлитичари сматрају да је зато и организован крвави масакр на Балкану.

Данас Европљани глуме да тог рата није било и да је ЕУ „одувек“ била присутна. Али неки се сећају да су га оркестрирали Брисел и Берлин.

Симболично је да је, уместо Емануела Макрона, који је већ проглашен политички мање вредним, нови лидер коалиције милитантних немачки канцелар Фридрих Мерц.

А Немачка је одувек гледала кроз призму економије – новца, капитала и кредита. Канцелар Мерц, и сам банкар, када брани Зеленског, заправо брани немачке банке, немачку војну индустрију и немачку тачност у отплати дугова.

СПРЕЧАВАЊЕ РУСКОГ ДИПЛОМАТСКОГ ТРИЈУМФА

Владимир Путин и Доналд Трамп, када седну за преговарачки сто, свакако ће бити свесни расположења које влада у Европи и онога што је тренутно на коцки за европску политику. У случају руског дипломатског тријумфа, цела европска геополитичка конструкција могла би да се уруши.

То је тек пола проблема и заправо се не тиче директно Русије. Али, ако се Европска унија буде грчевито држала својих милијарди и покушала да их поврати, могла би заиста да гурне континент у прави, отворени и крвави рат против Русије.

Баш зато што су уверени у своју будућу победу, Руси не смеју да занемаре могућност да Запад може изазвати нови рат.

ТРАМПА ТРЕБА УБЕДИТИ – ЕВРОПА ЋЕ УЧИНИТИ СВЕ ДА САБОТИРА САСТАНАК НА АЉАСЦИ

Уочи планираног сусрета Трампа и Путина, европски лидери одржали су консултације са америчким руководством. Председник и потпредседник САД учествовали су у видео-конференцији са лидерима Велике Британије, Немачке, Француске, Италије, Пољске и, изненађујуће, Финске, чији се председник Александер Стуб у последње време сматра можда најзначајнијим када је реч о утицају на Трампа.

Владимир Зеленски је чак одлетео у Берлин како би учествовао на овом онлајн самиту, а у преговорима су учествовали и председница Европске комисије и генерални секретар НАТО-а.

Другим речима, Трамп и његов потпредседник Венс суочили су се истовремено са девет политичких саговорника који су га наговарали да не преговара са Путином о Украјини без присуства Кијева, да не прави територијалне уступке и да се држи формуле „прво прекид ватре, па преговори“.

Трамп је пристао на европске захтеве и чак им поручио да ће радити на томе да дође до раног састанка између Путина и Зеленског. Ипак, европски политичари су остали забринути.

Оно што их плаши није чак ни сценарио „Минхен“, већ „Јалта“ – идеја да би о њиховој судбини могло да се одлучује иза њихових леђа.

СТРАХ ЕВРОПЉАНА

Проблем је у томе што Европа има погрешну представу о сопственом значају – замишља да су Кијев, Харков, Одеса, Доњецк, Крим и Луганск део „веће Европе“ и да ниједан амерички председник не би могао да их „поклони“ Русији.

Међутим, за Трампа је питање припадности Украјине отворено. Иако јавно не оспорава европске претензије, јасно је да Украјину види као део Русије који је сплетом историјских околности тренутно под контролом Запада.

То значи да Трамп има далеко реалистичније схватање ситуације – и Европљани, чак и ако то не признају, свакако осећају да је тако.

Због тога их плаши могућност личног договора руског и америчког председника – „шта ако се договоре о подели Украјине?“

Тај страх је заправо неутемељен, јер је Трамп више пута изјавио да сматра да Путин жели целу Украјину. И у праву је: Русија жели да уклони целу Украјину, укључујући Кијев и Одесу, из западног утицаја и да не допусти њену атлантизацију – чак ни под маском „европске интеграције“ историјских руских територија.

ИЗВРТАЊЕ СТВАРНОСТИ

Трамп и Путин, начелно, не могу да се договоре о подели Украјине, али могу да усагласе оквирне услове за прекид ватре који неће решити украјинско питање, али би могли, макар привремено, да пребаце сукоб из „вреле“ у „хладну“ фазу.

Након тога би се САД могле повући из процеса решавања, што би представљало потпуну катастрофу не само за Зеленског, већ и за Европу. Да би то спречили, европски лидери врше притисак на Трампа, износећи потпуно невероватне аргументе.

Тако је, на пример, Емануел Макрон после видео-конференције изјавио:

„Ово је наш, европски проблем. Украјина је на првој линији фронта у борби против руског империјализма. Сетите се шта су започели 2008. на Кавказу. И могу да иду даље.“

Другим речима, по Макрону, последњих 30 година није било никаквог ширења НАТО-а ка истоку, већ је Русија та која „империјалистички“ прети јадној Европи. А где то прети? Код Бреста (не француског, већ белоруског), у Доњецку и Харкову – на историјским руским територијама које је Европа, користећи распад СССР-а, одједном одлучила да прогласи својима. Заиста „страшна претња“ европској безбедности – прави проблем.

ТРАМП ПРИЗНАЈЕ РЕАЛНОСТ

Јасно је да оваквим аргументима Трампа није могуће убедити, али Европљанима је важно да створе атмосферу, да свима покажу наводну јединствену позицију Европе и САД по питању Украјине, али и шире – према Русији.

Амерички председник је уверен да Путин уопште не жели никакав истински мировни споразум, па Трамп сматра да је довољно да сачека и да се не да преварити. Он ће инсистирати на ставу да је Украјина део Европе, да јој требају безбедносне гаранције и да се Руси морају зауставити тамо где су сада, те да буду захвални Западу што им је допустио овакво решење.

Апсурдност оваквог приступа Путину Трампу је очигледна, па је извесно да ће разговор на састанку у Анкориџу кренути у потпуно другачијем правцу. Управо то највише плаши и Европу и Кијев – што више неће моћи да утичу на америчког председника нити да контролишу ток преговора.

„ЛОПТА ЈЕ САДА НА ПУТИНОВОМ ТЕРЕНУ“

Због тога је генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, после видео-конференције састанак назвао „изузетним“, обасуо Трампа комплиментима („ценимо његово вођство и блиску сарадњу са савезницима“) и изјавио да је „лопта сада на Путиновом терену“.

С тим се тешко не сложити – али не у смислу у којем је то Руте мислио, тј. да руски председник треба да прихвати западне услове примирја. „Лопта“ је код Путина због укупног развоја догађаја на геополитичком и војном плану, што најбоље показује значајан напредак руских снага у Донбасу.

Да ли ће састанак на Аљасци бити кључни догађај у борби Русије за Украјину? Ускоро ћемо сазнати – али чак и ако не донесе прелом, Русији већ сада доноси додатне поене.

(oruzjeonline.com)

БОНУС ВИДЕО - Хеликоптери Ка-32 и Супер пума у акцији гашења пожара у Каменој гори

Препоручујемо

Свет

0 0

ТРАМП И ПУТИН ОЧИ У ОЧИ: Ово је стратешка база Елмендорф–Ричардсон где ће два председника сусрести

14. 08. 2025. у 20:00

Свет

0 0

НИШТА ОД ПРЕКИДА ВАТРЕ У УКРАЈИНИ? Трамп сумња у могућност договора након састанка са Путином

14. 08. 2025. у 17:30

Свет

0 0

УДАР НА УКРАЈИНСКИ РАКЕТНИ ПРОГРАМ ФСБ: Русија уништила програм Сапсан у специјалној операцији

14. 08. 2025. у 19:14

Свет

0 0

РУСИ СЛЕТЕЛИ НА АЉАСКУ: А у авиону - нема Путина! Видите КОЈОМ путањом је летео и ГДЕ је ушао у САД (ФОТО)

14. 08. 2025. у 18:19

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације