ОВО ЈЕ ПУТИНОВА ПОНУДА ЗА КРАЈ РАТА: Ројтерс објавио све детаље мировног плана

РУСИЈА би се одрекла мањих делова Украјине, док би Кијев препустио велике делове истока земље које Москва није успела да освоји - то је оквир мировног предлога о којем су на самиту на Аљасци разговарали председник Русије Владимир Путин и председник САД Доналд Трамп, наводе извори Ројтерса упознати са размишљањима Москве.

Foto: Profimedia

Опис састанка појавио се дан након што су се Путин и Трамп срели у војној бази на Аљасци, у првом сусрету америчког председника и шефа Кремља од почетка рата у Украјини.

Зеленски путује у Вашингтон

Украјински председник Володимир Зеленски сутра путује у Вашингтон како би са председником Трампом разговарао о могућем окончању рата који је Путин започео у фебруару 2022. године.

Трамп је изјавио да на самиту није постигнут прекид ватре који је прижељкивао, али је у интервјуу за Fox News рекао да је са Путином разговарао о преносу територија и безбедносним гаранцијама за Украјину, и додао да су се „у великој мери сложили“.

Фото: Танјуг/AP Photo/Ebrahim Noroozi

- Мислим да смо веома близу договора - рекао је Трамп и додао: „Украјина мора да се сложи. Можда ће рећи ’не’.“

Према речима два извора, Путинова понуда за сада се темељи на разговорима између европских, америчких и украјинских лидера, али није јасно да ли је реч о почетној позицији или о практично финалној понуди. Трамп је у суботу о свом разговору обавестио Зеленског и европске званичнике.

Украјинска територија за мир

Путиново виђење договора искључује прекид ватре пре постизања свеобухватног споразума, што је у супротности са захтевом Кијева.

Према руској понуди, Украјина би се у потпуности повукла из Доњецка и Луганска, а заузврат би Русија пристала да замрзне линије фронта у јужним регионима Херсон и Запорожје, тврде извори.

Кијев је већ раније одбацио сваку идеју о повлачењу из Доњецка, где су украјинске снаге добро укопане и где град служи као кључна одбрамбена баријера.

Русија би вратила делове Харкова и Сумија

Извори наводе да би Москва била спремна да врати релативно мале делове територије које држи у северном Сумију и североисточном Харкову – укупно око 440 квадратних километара.

За поређење, Украјина контролише око 6.600 квадратних километара Донбаса, који чине Доњецк и Луганск и које Русија сматра својим територијама.

Путин би такође тражио барем формално признање руске власти над Кримом, који је анектирао 2014. године. Није јасно да ли би то признање требало да дође само од САД или од свих западних земаља и Украјине.

Санкције, НАТО и безбедносна јемства

Москва очекује и укидање бар дела санкција. Извори нису могли да потврде односи ли се то на америчке или европске мере.

Путин би, наводно, блокирао улазак Украјине у НАТО, али је отворен за идеју безбедносних јемстава.

Трамп је европским лидерима у суботу споменуо могућност „члана 5 изван НАТО-а“ – своје врсте гаранције по узору на правило НАТО-а да је напад на једну чланицу напад на све.

Улазак у НАТО је стратешки циљ Украјине, уписан и у устав земље.

Језик и Руска православна црква

Према наводима извора, Русија би тражила и званичан статус руског језика у деловима или целој Украјини, као и право Руске православне цркве да слободно делује.

Украјинска служба безбедности оптужује цркву повезану са Москвом да помаже руској агресији ширењем пропаганде и скривањем шпијуна, што црква негира, тврдећи да је прекинула везе са Москвом. Украјина је донела закон о забрани верских организација повезаних са Русијом, али он још није ступио на снагу.

(Индекс.хр)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације