ФРАНЦУСКА ПРИЗНАЛА УЧЕШЋЕ У РАТУ: Званични Париз покушава да редефинише односе с бившим колонијама

Писмом упућеним на адресу камерунског председника Пола Бије, француски шеф државе Емануел Макрон је признао да је је Француска учествовала у рату у овој земљи у годинама које су претходиле независности Камеруна и у периоду који је потом уследио.

Foto: Profimedia

На овај начин, француски председник је потврдио закључке из извештаја независне мешовите француско-камерунске комисије основане 2022. године коју је предводила историчарка Карин Рамонди, о улози Француске у Камеруну у периоду између 1945 и 1971, из јануара ове године.

У овом извештају се између осталог наводи да су француске колонијалне власти и француска војска вршиле понављано репресивно насиље. Наведено је и да се рат наставио после 1960. године, уз подршку Француске акцијама које су водиле независне камерунске власти.

Извештај је написан на више од хиљаду страница, а крајем јануара је најпре представљен француском председнику Макрону, да би недељу дана касније био послат и његовом камерунском колеги Бији.

Француски "Монд" наглашава да се у Макроновом писму упућеном у Јуанде више пута користи реч "рат" која у званичним француском дискурсу у вези с Камеруном до сада није употребљавана.  

- На мени је да данас преузмем одговорност за улогу Француске у овим догађајима – написао је Макрон у свом писму.

Историчарка која је водила истраживачки тим истакла је за поменути дневник после доношења извештаја да је после Другог светског рата званични Париз "политички, војно, дипломатски и судски потискивао покрет за независност, посебно активисте Уније становништва Камеруна (УПЦ)."

- Под изговором „пацификације“, Француска је учествовала у премештању становништва и смештању у центре за прегруписавање – истакла је тада Рамондијева.

Додала је да је рат такође вођен и пред судовима, те да је између 1955. и 1958. године осуђено две хиљаде особа, а да су друге арбитрарно затваране и мучене. Архиве су, наводи се, показале да је тортура вршена и над женама, од којих су неке биле у другом стању.

- Сабирањем различитих података које су француске војне власти доставиле током година када је репресија била најинтензивнија, између 1956. и 1962. године, могуц́е је проценити званични број жртава на најмање 7.500 „бораца“ које је убила француска војска - истакла је Карин Рамонди, додајући да је тај број далеко испод стварности и да не узима у обзир цивиле или људе који су умрли од задобијених рана, уз закључак да је "највероватнији број десетине хиљада смртних случајева."

Поводом Макроновог писма упућеног Бији, "Монд" преноси и мишљење француског новинара и писца Томе Делтомба, доброг познаваоца прилика у Камеруну и учесника у писању две књиге о догађајима у овој земљи, који истиче да француски председник "у писму упућеном усред августа лично председнику Бији, није рекао ништа ново у односу на оно што се већ дуже време зна".

- То је варљиво признање. Избегавају се најспорнија питања, као што су успоставање неоколонијалног аутократског режима, подршка овом режиму све до данас, масовна пљачка камерунских ресурса, почевши од нафте... А нема ни помена о репарацијама – каже Делтомб.

Писмо француског председника Макрона с признањем Камеруну у складу је са преузетим иницијативама за обележавање улоге Француске током догађаја у бившим колонијама, с намером да се обнове односи с афричким земаљама. Све то догађа се у тренутку када опада утицај Француске на том континенту.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације