НАТО ДОБИО ГРЧЕВЕ У СТОМАКУ Повратак нуклеарног колоса: Како је „Адмирал Нахимов” постао плутајуће ПВО чудовиште и шта то мења у Арктику

КАД је сиво море на северу заталасало прамац 28-хиљадотонца, учинило се као да неко враћа време. „Адмирал Нахимов”, чувена крстарица из породице Киров, први пут од 1997. иде самостално, под сопственом снагом, у Белом мору.

Фото принтскрин Јутјуб/FP Defense News

За ужу морнаричку публику то је емотивни тренутак; за стратеге Северне флоте то је више од симболике — то је најава да се тежиште руске површинске моћи враћа на север, тамо где лед, магла и даљине чине да је дуг долет и снажна ПВО пресудна валута.

Пут до овог тренутка трајао је готово колико и каријера једног официра: први реактор је поново покренут крајем децембра 2024., други 2. фебруара 2025. године, а затим су уследиле техничке радње попут демагнетизације трупа и припрема за испитивања на мору. Морнарица је, уочи овог лета, добила зелено светло да брод изађе на морске/фабричке пробе, што је и учињено у августу.

ЗАШТО ЈЕ БАШ ОВАЈ БРОД ВАЖАН?

Киров је једина нуклеарно-погоњена класа великих површинских борбених бродова данас. Нуклеарни погон даје огромну аутономију и високу крстарећу брзину на великим даљинама, али доноси и комплексно одржавање. Од распада СССР-а Русија није полагала кобилице нових крстарица или „великих” разарача; уместо тога, одлучила је да „препакује” совјетске платформе савременим сензорима и вертикалним лансерима, чинећи их релевантним за 21. век. „Нахимов” је најамбициознији пример тог приступа.

Срце модернизације куца у прамцу: 20 масивних лансера П-700 „Гранит” уступило је место 80 универзалних ћелија УКСК (3С14). Те ћелије носе 3М14 „Калибар” за ударе по копну (у отвореним изворима процењен домет до 2.500 км), П-800 „Оникс” за тешке противбродске задатке и 3М22 „Циркон”, хиперсоничну крстарећу ракету која је постала симбол нове генерације далекометног удара. Тако је највећи површински борбени брод добио флексибилни „штит и мач”: из истог сета ћелија долазе различити пројектили, са различитим профилима лета и брзинама.

Ако офанзивни арсенал даје „залог за удар”, одбрана је оно што „Нахимова” претвара у плутајућу зону А2/АД. Модернизација је додала још око 96 вертикалних ћелија резервисаних за дугометне ПВО ракете. Ту се специјализовани извори слажу у бројци, али разилазе у имену система: западни део наводи Форт-М/С-300ФМ, други на истоку пишу о „навализованом С-400” (у пракси ракете породице 48Н6/40Н6). Званичан, детаљан „списак” ракета није јавно објављен, али је неспорно да брод добија вишеслојну ПВО: дуг домет у ћелијама, а блиско-средњи домет поверен шест система Панцир-М, уз CIWS АК-630. У збиру, то је веома густ ПВО кишобран који путује брзином нуклеарне крстарице.

Фото принтскрин Јутјуб/FP Defense News

КОЛИКО ЈЕ ТО ЗАПРАВО МОЋИ?

У поређењима која круже међу аналитичарима како на истоку тако и на западу, 96 ПВО ћелија на броду се често илуструје као „три батаљона” С-400 (на копну: 8 лансера × 4 ракете = 32 по батаљону). То није математички превод оперативне праксе — бродска архитектура није исто што и копнени пук — али слика помаже да се разуме размера: једна платформа носи количину дугометних ПВО ракета какву многе државе ни у збиру немају.

У међувремену, детаљи се и даље кристалишу. Један део извештаја говори о укупно 176 ВЛС (80 ударних + 96 ПВО), други помиње 174. Таква одступања нису неуобичајена у раној фази после испловљавања из дворишта поготово када је у питању земља која од тога традиционално не прави холивудски филм — бројке и распоред ће се готово сигурно прецизирати како пробна кампања буде одмицала и како се више техничких података појави у јавности. Оно што већ данас јесте извесно: ниједан други активни површински брод на планети не носи толико ћелија и тако разноврстан пакет пројектила.

ЧЕМУ СВЕ ТО СЛУЖИ БАШ НА СЕВЕРУ?

Арктик је далек, суров и климатски непредвидив, а тамо где је копнена инфраструктура ретка, брзо померање тешког ПВО/ПРО „кишобрана” постаје пресудно. Нуклеарни погон (од чак два реактора) допушта „Нахимову” да у кратком року покрије огромне даљине, да штити ударне групе и комуникационе правце, али и да надкрива ваздушни простор изнад кључних тачака. Када се томе дода ударни пакет Калибар/Оникс/Циркон, добија се брод који истовремено кажњава далеко и одбија високо — ретка комбинација у свету данашњих морнарица.

Прича о овом броду је, наравно, и прича о цени и времену. Модернизација је почела 2014, више пута је померана, и тек 2025. видимо дугоочекивани излазак на пробе. То није изненађење: преуредити брод да прими осамдесет УКСК и скоро стотину ПВО ћелија, повезати све са новом електроником, радарима и борбеним системима, и ускладити са нуклеарним погоном — то је подухват који мења читав „метаболизам” платформе. Зато су оволике паузе и кашњења пре знак обима захвата него „споре руке”.

„Нахимов” је сад на води — оно што следи су таласи проба, од навигације и енергетике до гађања и интеграционих тестова. Тек по завршетку те кампање знаће се све фино подешено: које тачно ПВО ракете су у палети, колико и како су распоређене, којим темпом се пребацује између профила мисија. До тада, остаје нам импресија енормног броја ћелија и неуобичајено густе ПВО/ударне комбинације на једној палуби — и чињеница да се епицентар те моћи налази баш тамо где ће Русији бити најпотребнији: у Северној флоти.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - Хеликоптери Ка-32 и Супер пума у акцији гашења пожара у Каменој гори

Препоручујемо

Свет

0 0

НОЋ „ЦИРКОНА” Зашто су посебне ове руске хиперсоничне ракете: Масовни удари по Украјини, „Калибри” и „Герањи” преплавили небо (ВИДЕО)

21. 08. 2025. у 17:11

Свет

1 9

ЕВРОПА ИМА УБИЦУ РУСКОГ КИНЖАЛА И КИНЕСКОГ ДФ-21 Астер 30 Б1НТ: Успешно оборио циљ на 150 км! (ВИДЕО)

10. 08. 2025. у 12:11

Свет

0 5

КРАХ УКРАЈИНСКЕ РАТНЕ МАШИНЕРИЈЕ ВСУ остала без совјетског оружја: Запад близу исцрпљености, а Кијев постаје критично завистан (ВИДЕО)

19. 08. 2025. у 20:11

Свет

0 6

ШЕФ УКРАЈИНСКИХ ВОЈНИХ ОБАВЕШТАЈАЦА: Ким шаље најбољи тенк у украјину на пробу – Да ли може надмашити руски Т-90М?

19. 08. 2025. у 18:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације