ТРАМП И МАДУРО НА ИВИЦИ РАТА: Пентагон шаље трупе ка Венецуели, прети експлозија сукоба у Јужној Америци (ВИДЕО)

АМЕРИЧКИ председник Доналд Трамп нашао се у епицентру ескалације тензија са Венецуелом, а сценарио који је донедавно деловао као далека претња сада поприма обрисе директног војног сукоба.

Фото принтскрин national interest

Након година економског притиска, дипломатских оптужби и вишеструких санкција, Вашингтон је одлучио да пооштри приступ и отворено запрети војном силом режиму Николаса Мадура, којег Трамп и његови најближи сарадници називају „наркотерористом“ и лидером злогласног картела Лос Солес.

САД су расписале рекордну награду од 50 милиона долара за информације које би довеле до хапшења или елиминације Мадура. У исто време, Пентагон је у карипске воде послао три разарача и два универзална десантна брода са око 4.000 маринаца, спремних за брзу интервенцију у случају да председник да зелено светло за акцију.

МАДУРО УЗВРАЋА ПРЕТЊАМА И МОБИЛИЗАЦИЈОМ

Каракас на ове потезе одговара подизањем борбене готовости на највиши ниво. Мадуро је најавио мобилизацију чак 4,5 милиона припадника милиције, обећавши да ће „бранити воду, небо и земљу Венецуеле од страних агресора“. Његов министар спољних послова, Иван Хил, назвао је америчку награду „пропагандним маневром“ и „димном завесом“ која треба да скрене пажњу јавности у САД са унутрашњих проблема.

Међутим, иза ових изјава стоји реална забринутост да би америчка војска, сада овлашћена да делује против картела и на територији других држава, могла да спроведе ограничену војну операцију против стратешких циљева у Венецуели.

РАТ ПРОТИВ КАРТЕЛА ИЛИ БОРБА ЗА ГЕОПОЛИТИЧКИ УТИЦАЈ

Трампова администрација наглашава да је примарни циљ операција борба против међународних картела, које је америчко Министарство правде означило као директну претњу националној безбедности. Још првог дана другог председничког мандата, Трамп је потписао уредбу којом су картели проглашени терористичким организацијама, чиме је отворен правни оквир за употребу војске ван територије САД.

Званичници Беле куће тврде да Мадуров режим користи државне институције за дистрибуцију кокаина, а америчке агенције за борбу против дроге наводе податак да око 10% кокаина који стиже на америчко тржиште пролази управо кроз венецуеланске луке и аеродроме.

Ипак, многи аналитичари истичу да иза званичног наратива стоје и други интереси – пре свега нафта и контрола над геополитички важним регионом Латинске Америке. Венецуела поседује највеће резерве нафте на свету, а њена блиска сарадња са Кином и Русијом додатно нервира Вашингтон.

ПЕНТАГОН МЕЊА ПРАВИЛА ИГРЕ

Нова Трампова стратегија борбе против картела укључује употребу војске на начин који се деценијама сматрао незамисливим. Уместо ослањања само на ДЕА и специјалне службе, Пентагон сада има мандат да изводи циљање операције и на територији суверених држава, што је већ виђено кроз специјалне мисије у међународним водама.

У случају Венецуеле, овакав приступ може значити нападе на кључну инфраструктуру картела, али и на војне базе које штите Мадурову власт. Доктрина „брзе и ограничене операције“ подразумева неутрализацију кључних центара команде без дуготрајног заузимања територије, али такав сценарио у региону засићеном противамеричким расположењем може лако ескалирати у дуготрајан сукоб.

КАРАКАС ОДБАЦУЈЕ ЕТИКЕТУ „НАРКО-ДРЖАВЕ“

Венецуеланска влада одлучно негира оптужбе Вашингтона, наводећи да су од 2017. до 2025. године њене снаге безбедности заплениле више од 350 тона наркотика, заплениле преко 200 авиона, 200 бродова, 7.000 возила и 2.500 комада оружја, те поднеле више од 19.000 оптужница. Каракас тврди да су ови резултати доказ да држава води беспоштедну борбу против трговине дрогом, а не да је њен саучесник.

Ипак, амерички званичници одбацују ове тврдње, указујући на податке обавештајних служби који повезују високорангиране венецуеланске званичнике са мрежама кријумчарења и прањем новца.

ЕКОНОМСКИ ПРИТИСАК И ЕНЕРГЕТСКА ЗАВИСНОСТ

Иако су санкције на венецуеланску нафту и финансијски сектор уведене још током првог Трамповог мандата, САД и даље увозе око 250.000 барела нафте дневно из Венецуеле, што показује колико је енергетска зависност и даље јака. Истовремено, Беле кућа блокира издавање лиценци страним компанијама које желе да инвестирају у венецуелански енергетски сектор, додатно отежавајући Каракасу приступ капиталу и технологији.

Циљ је јасан – изоловати Мадуров режим и приморати га да попусти пред захтевима Вашингтона. Али, економски притисак има и своју цену: пораст цена горива на светским тржиштима и све израженији отпор латиноамеричких земаља које одбацују амерички унилатерализам.

ОПАСНОСТ ОД „МАЛЕ ПОБЕДОНОСНЕ ВОЈНЕ АВАНТУРЕ“

Све веће тензије буде страх да би Трамп, под притиском унутрашњих политичких изазова и жеље да покаже одлучност пред предстојеће изборе, могао да се одлучи на брзу војну интервенцију против Венецуеле. Такав потез могао би да дестабилизује читав регион, изазове масовне протесте, али и доведе до наглог скока цена нафте и гаса широм света.

Историја памти сличне примере – од америчке интервенције у Панами 1989. године, која је формално била усмерена на борбу против трговине дрогом, али је у суштини имала за циљ контролу над Панамским каналом, до ирачке кризе која је на дуге стазе коштала САД хиљаде живота и трилионе долара.

ГЕОПОЛИТИЧКИ РИЗИЦИ И КИНЕСКИ ФАКТОР

Још један важан елемент који компликује ситуацију јесте растући утицај Кине у Венецуели. Пекинг последњих година интензивно улаже у енергетски и инфраструктурни сектор ове латиноамеричке државе, нудећи финансијску и техничку подршку која делује као баланс америчким притисцима.

Свака америчка војна акција против Каракаса могла би да се посматра и као индиректна порука Пекингу – да Латинска Америка остаје „двориште“ САД.

Конфликт између Вашингтона и Каракаса улази у фазу у којој су дипломатска решења све тежа. Док Трамп показује спремност да употреби силу како би остварио циљеве своје администрације, Мадуро се ослања на масовну мобилизацију и савезништва са Русијом и Кином. Исход ове кризе могао би значајно да утиче не само на будућност Венецуеле, већ и на геополитичку равнотежу моћи у читавој Латинској Америци.

Ако дође до војне интервенције, свет би могао да се суочи са озбиљном енергетском кризом и новим таласом нестабилности у региону. А у ери када глобални поредак већ пролази кроз дубоке промене, свака искра може запалити пожар који ће бити тешко угасити.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - Српски "камов" већ четври дан гаси пожаре у Црној Гори

Препоручујемо

Свет

0 2

ВЕНЕЦУЕЛА СЕ СПРЕМА ЗА РАТ СА АМЕРИКОМ! Мадуро мобилисао војску и полицију: 4,5 милиона бораца у приправности! (ВИДЕО)

20. 08. 2025. у 16:24

Свет

0 0

АМЕРИКА НАСТАВЉА "ЛОВ" НА МАДУРА: Награда од 50 милиона долара за информације о председнику Венецуеле

08. 08. 2025. у 19:22

Свет

0 8

ЗАШТО ТРАМП НЕМА МОЋ ДА ПРЕОКРЕНЕ ТОК СУКОБА Дугин: Под појмом „Запад“ су Брисел, Лондон, Зеленски и половина Америке“

23. 08. 2025. у 07:00

Свет

0 3

СУВЕРЕНИТЕТ ЈЕ НАЈВАЖНИЈИ Путин: Спремни смо за све изазове, лидерске способности Трампа добар залог за обнављање односа

22. 08. 2025. у 23:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације