СОЦИЈАЛИСТИ СЛЕДЕЋЕ МАКРОНОВО УПОРИШТЕ: Данас гласање о поверењу влади у француској скупштини, премијер Бајру извесно одлази

ПРЕМИЈЕР Француске Франсоа Бајру и његова екипа паковали су ужурбано протеклог викенда картонске кутије за селидбу из Матињонске палате, иако ће посланици у скупштини тек данас гласати о поверењу влади.

Foto: Printskrin BFMTV

Бајруа, после близу девет месеци на функцији, више ни чудо не може да спаси, а такав сценарио познат је већ данима уназад. Крајњи левичари су барјактари у захтевима за његову смену, придружили су се и социјалисти, а у исти блок против председника владе стала је и суверенистичка десница.

Чак су и десничарски републиканци, традиционално наклоњени Макроновој коалицији на власти, послали поруку да неће бити јединствени у подршци влади. Шеф њихове посланичке групе Лоран Вокије поручио је да посланицима ове странке није дао препоруке како да гласају, већ да ће то моћи да учине по савести. Формални разлог за изостанак пуне подршке је тај што је Бајру истрајао у намери да укине два нерадна празнична дана у години. С друге стране, председник Републиканаца и министар унутрашњих послова Брино Ретајо је позвао да се Бајру подржи. Очекује се зато да половина републиканаца буде за премијера, а друга половина против.

У таквој констелацији, Бајру може само да се захвали на досадашњем поверењу. Француска тако наставља да тоне у политичку кризу из које се не назире излаз. Помиње се зато и могуће ново распуштање скупштине. Али, ни избори вероватно не би донели много бољу ситуацију. Занимљиво је да "што брже" распуштање парламента подржава чак и Марин Ле Пен, шефица посланичке групе Националног окупљања, која вероватно не би могла поново да се кандидује, имајући у виду првостепену пресуду за фиктивно страначко запошљавање асистената у Европском парламенту.

- Нисмо као они. Ставаљамо националне интересе  изнад страначких – поручила је Ле Пенова, чији се "заменик" Жордан Бардела једнако добро котира у јавности.

На рачун актуелног естаблишмента национална десница говори да спроводе "пост-демократију", у којој се врше избори на демократски начин, али власт резултате не узима у обзир.

Бајру је "пао" на буџету, јер и левица, и суверенисти, сматрају да је превише скројен на штету радничке класе и обичног света који једва саставља крај с крајем. Премијеру поручују да намерно драматизује финансијску ситуацију у којој се нашла земља, иако она, истину говорећи, није нимало ружичаста. Левица би потребна средстава нашла код пребогатих, национална десница у издацима за европске фондове.

За то време, председник Емануел Макрон, кога добар део опозиције позива на оставку, намерава да остане у Јелисејској палати до краја мандата средином 2027. године. "Пробни балони" пуштени у јавност говоре у прилог тези да је намеран да мандат за састављање будуће владе понуди социјалистима. Пре тога, избор је пао на десничаре у лику Мишела Барнијеа, а затим на центристе које представља Франсоа Бајру. Станар Јелисеја је тако промешао све карте које му стоје на располагању, осим суверениста, али могућност да шефу странке Национално окупљање Жордану Бардели да улогу мандатара равне су сензацији из ранга научно-фантастичног филма. Због тога они и говоре о "пост-демократији".

Вођа социјалиста Оливије Фор, који је "намирисао" могућност да уђе у Матињон, иако каже да није у том смислу добио позив од председника Макрона, већ поручује да је спреман да преузме функцију премијера. На руку му иде и то што део републиканских десничара не би априори гласао против њега, зарад институционалне стабилности земље у кризи. Али, то ни изблиза није довољно да може да се нада било каквој већини, већ би, у случају избора, и он морао да води мањинску калкулантску политику, осуђену на абдикацију при извлачењу из фиоке иоле тежих тема.

ДАНАС О ЖАЛБЕНОМ ПОСТУПКУ

Игром календара, Марин Ле Пен би баш данас, у дану изгласавања (не)поверења влади, требало да сазна датум када ће започети другостепени процес на основу њене жалбе против пресуде којом је осуђена на две године затвора, сто хиљада евра глобе и пет година забране да буде бирана. Зависно од тог датума и времена које буде остављено за процедуру, знаће се и да ли ће имати времена да, у случају позитивног исхода, учествује у председничкој трци 2027. године. Из апелационог суда су стигли сигнали да би било могуће очекивати другостепену пресуду средином следеће године, да би сви знали на чему су пре почетка предизборне трке.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације