ИДЕОЛОШКИ РАТ ЈЕ ПОЧЕО: Суверенисти ће се ујединити против глобализма или ће нестати

ПУЦАЊ у Чарлија Кирка званично је означио почетак идеолошког рата до истребљења, који су прижељкивали, али и изазвали крајњи левичари, либерали и глобалисти.

Фото: Printscreen/24седам

Серија атентата на суверенисте, националисте, конзервативце, десничаре, након покушаја убиства политичких лидера, попут председника САД Доналда Трампа и словачког премијера Роберта Фица, наставила се убиством десничарског активисте Чарлија Кирка, блиског сарадника Доналда Трампа.

Пуцањ у његов врат званично је означио почетак идеолошког рата до истребљења, који су прижељкивали, али и изазвали крајњи левичари, либерали и глобалисти. Не бирајући средства, са једином идејом да све што је конзервативно, национално и патриотско мора нестати, пуцњем у Кирка су прогласили отвореном сезону лова на неистомишљенике.

Чарли Кирк, оснивач организације “Турнинг Поинт УСА” и један од најутицајнијих младих конзервативаца, убијен је јуче на Универзитету у Јути, у 31. години живота. На њега је пуцано током говора у дворишту Соренсен центра са више од 180 метара раздаљине.

Он је постао мета када је отворено и храбро почео да износи своје ставове против либералних и глобалистичких идеја, промовишући традиционалне вредности, патриотизам и критику "wоке” културе.

Видео снимци са места догађаја дељени су безброј пута на друштвеним мрежама. Тренутак упуцавања младог десничара и патриоте, на друштвеним мрежама је од стране левичара, либерала и глобалиста прослављен малтене уз шампањац. Десничари су пак у неверици гледали како један отац и супруг гине због својих идеала.

Председник САД Доналд Трамп је одмах осудио злочин, назвавши Кирка "легендом". У Представничком дому САД, међутим, крајњи левичари из редова Демократа нису могли да сакрију мржњу.

Посланик Лорен Бобер је позвао да се рад прекине како би се сви заједно помолили за Кирково здравље. Међутим, део Демократа је, како се види и чује на снимцима, гласно негодовао, због чега је посланица Ана Паулина Луна рекла да су “они ово изазвали”.

Убиство Кирка отворено славе глобалистички медији. На већини су се одједном појавили "аналитичари" који без зрна стида и срама говоре да је Кирк добио оно што је заслужио. Правећи паралелу са приликама у Србији, јасно је да је наратив исти.

У нашој земљи једна одметнута разбојничка група, која себе назива новинарима, а ради на тајкунским глобалистичким телевизијама, отворено слави насиље на улицама. Сладострасно призивају крв у стилу најгорих лешинара, чекача српских лешева.

Убиство које се десило у Јути, ипак није изолован злочин. Штавише, он се уклапа у низ сличних инцидената, укључујући два покушаја атентата на Доналда Трампа током 2024. године  од којих се први десио 13. јула у Пенсилванији, где је снајпериста Томас Метју Крукс покушао да убије Трампа на митингу у Батлеру.

На сву срећу данашњи председник САД је смрт избегао дословно за пар центиметара, јер је Крук погодио Трампово уво, притом убивши једног посетиоца митинга.

Други покушај убиства десио се у септембру на Флориди, где је осумњичени Рајан Рут ухапшен са пушком "Калашњиков" близу Трамповог голф терена у Вест Палм Бичу. Он је мотивисан политичком мржњом према Трампу покушао да га убије јер "угрожава демократију".

У Европи се десио сличан инцидент када је 15. маја прошле године извршен атентат на Роберта Фица, премијера Словачке и заговорника суверене политике против диктата из Брисела и других глобалистичких центара. Њега је у Хандлови са пет метака ранио Јурај Чинтула, мотивисан Фицовим ставовима против помоћи Украјини и "либералног екстремизма".

Чинтула је оптужен за покушај убиства и тероризам, а суђење је у току. Премијер Фицо се опоравио после операција.

С друге стране, српски председник Александар Вучић више пута је спомињан као потенцијална мета због своје бескомпромисне суверенистичке политике коју годинама води.

Ови догађаји нису случајни, јер ни сунце не сија случајно. Штавише, они су почетак ескалације у рату између левице и деснице, глобализма и суверенизма, који је већ почео и бесни широм света. У таквом свету политички атентати постају оружје за уклањање неистомишљеника.

Суверенистички лидери и активисти све чешће постају мете директног насиља, подсећајући на историјске обрасце комунистичког терора.

“Народна воља” и “црвени терор” у Русији

Атмосфера у царској Русији пред Октобарску револуцију 1917. године била је идентична. Тада су револуционарне снаге, укључујући Социјалистичку револуционарну партију (СР) и њену претечу Народну вољу, систематски подривале царски систем кроз насиље, пропаганду и атентате.
На тај начин су стварали хаос који је довео до пада монархије и успостављања комунистичке диктатуре. Данашњи крајњи левичари, либерали и глобалисти примењују исте комунистичке стратегије – од економског притиска и медијске кампање до директног насиља.

Чланови Народне воље, који су вођени идејама Сергеја Нечајева, веровали у оправданост и успешност тероризма, извели су успешан атентат на цара Александра ИИ 1. марта 1881. године у Санкт Петербургу. Тада је Игњатиј Гриневицки бацио експлозив на краљевску кочију, убивши цара и себе. То је био симболичан удар и подстицај за талас терора против царских званичника.

Социјалистичка револуционарна партија (СР), основана 1901. године као водећа левичарска организација, извела је на стотине политичких атентата између 1901. и 1917. године. Једно од најзвучнијих је било убиство министра просвете Николаја Боголепова 1901. године од стране активисткиње СР Јекатерине Џјубинке.

Царску Русију ништа мање није потресло ни убиство министра унутрашњих послова Вјачеслава Плевеа 1904. године бомбом коју је бацио Игор Сазонов, члан СР-а.

Између 1906. и 1910. године, револуционарни терористи углавном из СР убили су преко 10.000 царских званичника – од полицајаца, гувернера и министара до локалних чиновника – користећи бомбе, пиштоље и саботаже, са циљем да се паралише држава и изазове револуција.

Терористичка секција СР извела је убиства високих официра у Москви и Петрограду, укључујући генерал-гувернера Великог кнеза Сергеја Александровича 1905. године у експлозији аутомобила.
Ови акти нису били само убиства, већ део ширег "економског терора" где су левичари уништавали имовину богатих, подметали експлозив у фабрике и саботирали железнице, све у нади да ће масе устати против "буржоаског" система.

Врхунац насиља је била Прва револуција 1905. године, а затим и Фебруарска, односно Октобарска револуција 1917. године. У последњој превагу су однели Бољшевици, који су практично одмах започели терор над сопственим сународницима.

Ипак, у општем левичарском лудилу које је завладало, СР је наставила са терористичким актима, сматрајући да Октобарска револуција није достигла идеале којима су они тежили. Штавише, активисткиња СР Фани Каплан је 30. августа 1918. године покушала атентат на самог Владимир Илича Лењина, показујући дубину левичарског терора као стратегије за преузимање моћи. На њиховој мети требало је да се нађе и Лав Троцки, идеолошки отац данашњих либерала и крајњих левичара.

Некажњени терор КП Југославије и “Црвене правде” инспирисане руским црвеним терористима

Идентично ономе што се дешавало у Русији, у Краљевини СХС/Југославији од 1918. до 1945. године, комунисти су применили исте методе. Наиме, током 1920-их и 1930-их, илегална Комунистичка партија Југославије (КПЈ) организовала је низ саботажа, подметања бомби и атентата на државне званичнике, полицајце и "класне непријатеље".

Млађи комунисти, окупљени око “Црвене правде”, као и данас били су изузетно заинтересовани за отворени тероризам и "црвени терор" као начин борбе за достизање идеала револуције.

Организација је основана у Загребу од стране Рудолфа Херцигоње, који је у младости био, ни мање ни више, анархиста, а затим постао убеђени комуниста. Верујући у тероризам, он је сматрао да забрана рада КПЈ мора да има такав, терористички одговор.

“Црвеноправдаши” су били организовани по угледу на руску “Народну вољу”. Од ње су преузели органе управљања, “Извршни комитет”, али и стил “борбе”.

Њихов најпознатији акт је неуспешни атентат на тада још увек регента Александра Карађорђевића 29. јуна 1921. године. Атентат је извршио Спасоје Стејић, који је занат пекао у Русији за време Октобарске револуције. На регента је бацио динамит који није успео да га усмрти.

Након атентата уследила су масовна хапшења комунистичких терориста и екстремиста. Одговор терориста на то је био успешно извршен атентат на министра полиције Милорада Драшковића у Београду 1921. године. Њега је убио црвеноправдаш Алија Алијагић бацивши бомбу у његов кабинет.

Остало је забележено да је 1929. на суд изведено 220 комуниста, а 1931. године одржана су 83 суђења комунистима због укључености у атентате и политичка убиства. Ту су укључени и бомбашки напади на полицијске станице у Београду, Загребу и Новом Саду. У тим градовима су активисти КПЈ убијали локалне званичнике да би се ослабила контрола над радничким штрајковима и сејало семе револуције.

У Загребу 1929. године, комунисти су убили полицијског инспектора, а у Србији су саботирали железничке пруге да би се паралисала економија.

Помоћ црвених терориста македонским и хрватским усташама при атентату на краља Александра у Марсеју 1934. године била је очигледна. Они нису били ти који су повукли обарач, али ће га повући на стотине и хиљаде, и стотине хиљада пута у Другом светском рату, као и после њега, убијајући баш све што је било српско, национално, конзервативно, традиционално, родољубиво.

“Црвена куга” Антонија Ђурића, најболније странице српске историје, говоре управо о црвеном терору и како може да буде суров и крвав када се идеолошки обрачунава са неистомишљеницима. Пасја гробља су посејана широм српских земаља, где год је крочила терористичка нога.

Обојену револуцију у Србији воде наследници црвених терориста, који то ни не крију

Нови врли свет комунистички терористи су стварали на крви мученика, националиста, родољуба, конзервативаца. Данас, глобалисти користе руље широм света за урушавање постојећих система, подривајући националне суверенитете кроз либералне и левичарске покрете, примењујући исте комунистичке тактике.

У Србији, ово се јасно види кроз фигуре као што је Јово Бакић, социолог и убеђени комуниста. Промоција левичарских и глобалистичких идеја, критикујући национализам као "фашизам", за Јова Бакића је неодвојива од насиља на које позива.

По правилу црвени терористи су јаки само у групи, јер самостално не могу да ураде ништа. Стога је Јово Бакић инспиратор заблуделих маса којима наређује да “динстају”, “јашу”, “кувају”, након чега уследи насиље на улицама српских градова. На мети су, као и 20-их и 30-их година прошлог века државни службеници, припадници снага безбедности које би Бакић врло радо уклонио.

Његови гнусни и ужасни напади на СПЦ као стожерну институцију српског народа, која чува светосавске вредности и традиције, показују како између њега као комунисте, и Динка Грухоњића, који је отворени усташа, а који са истим жаром напада СПЦ, нема баш никакве разлике.

Међутим, Бакић није једина фигура која оптира у српској политици а да је чврсто утемељана на идејама “Народне воље” и “Црвене правде”. Цела једна партија, Покрет слободних грађана (ПСГ) је номинално либерална са социјал-либералном оријентацијом.

Глобалистичког и антисрпског духа, та партија је и про-европска, а промовише и политике отворених граница и подршку ЛГБТQ+ покрету. Најгласнија је у позивима Бриселу, седишту новог црвеног терора, на санкције против српске владе ако не усвоји "европске вредности".

Зелено-леви фронт (ЗЛФ) је друга таква политичка полуга црвених терориста. Утемељена на наводним зеленим и левичарским политикама, први су на протесте у новембру прошле године донели злокобну “крваву шаку”.

Проливајући “крв” по згради Владе у Београду, симболично су најавили да ће улицама Београда тећи и права, српска крв, јер је спровођење револуције уз елиминацију свих који “нису са нама”, апсолутни приоритет. У претходних 10 месеци обојене револуције истакли су се у акцијама таргетирања “неутралних”, али и лажима које су довеле до подизања тензија на ивицу пуцања.

Ови актери су директно укључени у покушаје рушења уставног поретка Србије. Незапамћено у новијој политичкој историји Србије је то да је цео новосадски одбор ПСГ-а у једном тренутку био иза решетака. Истакнути чланови ПСГ, Марија Васић, Радивоје Јововић и са њима Мила Пајић, као и многи други, припремали су терористичке акције у пуном смислу речи, за 15. март ове године.
Њихов главни циљ је био изазивање хаоса који је увод у грађански рат. Суштински, исто оно што су радили “Народна воља” и “Црвена правда”.

Црвени терористи поручују да су тек почели: Суверенисти ће се ујединити или ће нестати

Историја је учитељица живота у сваком смислу, и то је једина истина која важи за свако време. Тренд терористичких аката и атентата ће се наставити. Убиства и атентати ће се дешавати широм света, са суверенистима на мети као главним циљевима.

Суверенисти су ти који представљају препреку глобалистичкој агенди, баш као што су левичари у предреволуционарној Русији и Југославији елиминисали монархисте и десничаре кроз систематски терор. На путу нове “револуције”, која ће укључити све што је дегенеративно у данашњем свету, стоје само здравомислећи људи.

Крајње је време да се сви суверенисти уједине у један фронт – лидери попут Доналда Трампа у САД, Виктора Орбана у Мађарској, Александра Вучића у Србији, Роберта Фица у Словачкој, Марин ле Пен у Француској, Херта Вилдерса у Холандији.

Није случајно то што је глобалистичка камарила, дубока држава и њени експоненти, та “мочвара” баш сада ударила на све суверенистичке лидере. Доналд Трамп је преживео два атентата, суђења, протесте. Роберт Фицо је преживео атентат и протесте који су претили да прерасту у уличне нереде и отворено насиље.

Александар Вучић се 10 месеци бори против обојене револуције. Постоје озбиљне индиције да су догађаји који су били окидач за обојену револуцију заправо намештени. У таквој ситуацији црвени тероризам је подигнут на виши ниво. Буквално у сваком тренутку на улицама српских градова може да буде смакнута само једна српска глава што ће нашу земљу одвести у пакао.

Марин Ле Пен се суочава са суђењима и забранама, само зато што је бирачима у Француској рекла да може и мора другачије, без екстремних исламиста на улицама и без екстремних либерала на власти.

Херт Вилдерс, иако води најјачу партију у Холандији, онемогућен је да заправо дође на власт, јер је рекао да му је Холандија на првом месту. Није дозволио да му глобалисти кроје политику. Питање је да ли ће он имати свог Крукса или Чинтулу...

Без уједињења, сваки суверениста је изолована и лака мета. Међународна коалиција суверенистичких лидера је једина могућа опција за стварање "одбрамбеног зида" против комунистичког наслеђа терора, црвених терориста. Само “одбрамбени зид” може да обезбеди опстанак нација, традиционалних вредности и економске независности у доба глобалистичке офанзиве.

Свима је више него јасно да глобалисти, либерали и крајњи левичари користе терористичке методе – од атентата до хибридног ратовања – исте оне које су комунисти примењивали пред револуцију.

Десничари, националисти, конзервативци, традиционалисти, родољуби, патриоте, како год се називали они који нису оболели од “црвеног” вируса, морају да схвате да је рат већ почео. У том рату “црвени”, крајни левичари, либерали, комунисти, у српском случају другосрбијанци, неће имати милости. Нису имали милости ни пре 100, а ни пре 80 година.

Зато је неопходно уједињње суверениста на међународном плану, јер док год глобалисти делују глобално, појединачни отпор суверених држава неће дати озбиљније резултате. С друге стране, јединствен суверенистички фронт - праћен променама закона и давањем већих овлашћења органима реда и безбедносним службама, био би адекватан одговор интернационалном тероризму. Идеолошки рат је већ почео, питање је само када ће суверенисти уз које је већина њихових народа, бити спремна да јединствено узврати ударац.

У овом сукобу водиће се борба за будућност суверених држава, права народа на самостално доношење одлука и за саму срж данашњих друштава - породицу. Када су тако велике вредности у питању, не сме бити милости према терористима - јер је ни они неће показати.

БОНУС ВИДЕО:

ШАМПИОНИ У ФОКУСУ: Хаџи Пурићи И 300 медаља шампиона знања

Препоручујемо

Познати

0 0

ОВО ЈЕ ЖЕНА УБИЈЕНОГ ЧАРЛИЈА КИРКА: Бивша мисица, мајка двоје деце, доктор библијских студија

11. 09. 2025. у 12:24

Свет

0 5

(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) ЈЕЗИВИ НЕЦЕНЗУРИСАНИ СНИМАК УБИСТВА ЧАРЛИЈА КИРКА: Метак погађа Трамповог сарадника у врат (ВИДЕО)

11. 09. 2025. у 12:14

Свет

0 0

ГОВОРИО О ПУЦЊАВАМА, СЛЕДЕЋИ МЕТАК БИО ЗА ЊЕГА: Ово су последње речи Чарлија Кирка пре убиства

11. 09. 2025. у 11:44

Свет

0 1

ТРАМП БЕСАН НАКОН МУЧКОГ УБИСТВА ЧАРЛИЈА КИРКА: Ево кога је оптужио за смрт оданог сарадника

11. 09. 2025. у 11:13

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације