Свет

ЛЕКОРНИЈЕВО ЖОНГЛИРАЊЕ ЗА ОПСТАНАК: У Паризу и другим градовима чисте трагове од протеста и већ се спремају за ново окупљање

Горан Чворовић - стални дописник из Париза

12. 09. 2025. у 13:53

Француска је јуче видала ране од протеста који су одржани дан раније. Биланс је 675 ухапшених, од чега 280 у Паризу.

ЛЕКОРНИЈЕВО ЖОНГЛИРАЊЕ ЗА ОПСТАНАК: У Паризу и другим градовима чисте трагове од протеста и већ се спремају за ново окупљање

У притвору је задржано 549, међу којима 183 у престоници. Државни тужилац је изнео занимљив податак да је међу приведенима све више жена. Скуп који је организовало удружење "Блокирајмо све" карактерисало је присуство веома младих људи, радикалних левичарских идеја, међу којима је било и много бунтовница. Лакше је повређено 34 полицајаца и жандарма.

На улице је изашло између 175.000 и двеста педесет хиљада људи. Највећи број њих је протестовао мирно, али су најреволуционарнији нанели доста штете и сукобили се са снагама реда. У Паризу је као симбол побуне остала тужна слика запаљеног корејског ресторана. Власник истиче да ће му бити потребно два месеца да, уз помоћ осигурања, поново оспособи угљенисану унутрашњост. Истовремено, специјалне екипе јуче су чиистиле споменике и фасаде од графита исписаних током протеста, као на париском Тргу републике.

Још један симбол постала је реченица средњошколке која је поручила да је изашла на улицу јер су јој укинуте субвенције за часове плеса. Побуњени део становништва огорчен је због све већих намета за најсиримашније, док се један мали постотак све више богати. Зато је скуп највише и привукао левичаре. Сличну социјалну политику води и суверенистичка десница, али су они више за институционални вид борбе.

Сви већ на уму имају нови скуп заказан за 18. септембар. Припремају се они који желе да учествују, али и они други, размишљајући како ће да се организују око транспорта, школе, набавке. Први пут од 2023. сви синдикати су сложни. Именовање новог премијера није ослабило намере штрајкача. Напротив. Сматрају да је реч о континуитету.

За то време, мандатар Себастијан Лекорни ради пуном паром, састављајући владу и покушавајући да истовремено пронађе "тиху" већину у скупштини, односно збир посланика који ће га подржати, или га бар неће ометати, да би избегао експресно изгласавање неповерења и, што је, изузетно важно за земљу, припремио до краја године нови нацрт буџета иоле прихватљив за већински део скупштинског сазива.

Да би одобровољио социјалисте, стигле су информације да је спреман да поново отвори јавну дебату о пензијској реформи. Ово политичко жонглирање, међутим, не би требало да изроди неке тектонске промене, јер је тешко замислити да би Француска, у овом тренутку, с толиким дуговима, и таквом влашћу, могла да изведе рикверц око пензија.

Неке ситне измене у овом домену могле би, ипак, да отворе прозор за дотурање свежег ваздуха Лекорнију. Тим пре што је председник Сената републиканац Жерар Ларше поручио да су "дотеривања" пензијске реформе могућа. Од укидања два празнична дана свакако би требало да одустане, јер је истрајавање на томе његовог претходника Франсоа Бајруа оставило без подршке републиканаца.

ЦРВЕНЕ ЛИНИЈЕ

Левичари, али и суверенисти, траже да се године за одлазак у пензију спусте са 64 на 62 године. С друге стране, то је, баш као и увођење екстратаксе за најбогатије корпорације, "црвена линија" за десничарске републиканце из чијих редова је Лекорни стигао пре него што се приклонио макроновим центристима. Ту ће нови премијер морати да нађе компромис.