НОВА ПРИЗНАВАЊА ПАЛЕСТИНЕ ШИРЕ ГРАНИЦЕ ИЗРАЕЛУ: Шта заиста значе најаве појединих земаља да ће подржати палестинску државу

ГЕНЕРАЛНА скупштина Уједињених нација подржала је 12. септембра убедљивом већином будућу палестинску државу, али без Хамаса, панисламистичког покрета који и даље влада Појасом Газе, односно оним што је од њега остало после две године ратних разарања. Само четири дана касније, Независна међународна истражна комисија УН о окупираној палестинској територији саопштила је да је "Израел починио геноцид над Палестинцима у Појасу Газе, укључујући и источни Јерусалим".

Фото: Горан Чворовић

Истога 16. септембра када је оптужен за геноцид, Израел је са додатно мобилисаних 60.000 резервиста, започео копнену офанзиву са циљем заузимања града Газе, уз образложење да је акција усмерена на уништавање војне инфраструктуре исламистичке милитантне групе Хамас. Нападу на тлу претходили су интензивни удари на стамбене и високе објекте из ваздуха, а становници Газе позвани су да се преселе на југ тзв. ослобођених зона.

- Газа гори. ИДФ удара гвозденом песницом на терористичку инфраструктуру. Нећемо попустити и нећемо одустати док се мисија не заврши - саопштио је израелски министар одбране Израел Кац.

Фото: АП

Репортери америчке телевизије Ен-Би-Си јавили су да стотине хиљада Палестинаца одбија да напусти град, јер им је свеједно да ли ће умрети у рушевинама, или на путу.

- Боље је умрети овде, плачући у Гази, него лутати у изгнанству - рекао је Ахмед Хелес (54), отац осморо деце седећи поред рушевина своје куће... Ибрахим Саламат (48), отац шесторо деце, објаснио је зашто је одлучио да остане. "Немам новца да одем. Крећем се из улице у улицу, бежим од гранатирања пешке, носећи децу у мало безбедније углове"... "Где да идем? Југ је пренасељен, нема домова, нема склоништа", рекао је Ахмед Обеид (40), отац осморо деце. "Многи су отишли тамо и вратили се, пренели су репортери Ен-Би-Си њуза (NBC News).

Док становници Газе резигнирано чекају одлуку судбине, политичари из ЕУ тврде да је резолуција о признавању Палестине без Хамаса (коју наводе као сопствену генијалну идеју), направила историјски искорак ка миру.

- У контексту завршетка рата у Гази, Хамас мора да престане да врши власт над Појасом Газе и преда оружје Палестинској управи, уз подршку и сарадњу међународне заједнице, у складу са циљем суверене и независне државе Палестине - наглашава се у тексту резолуције.

Фото: Танјуг/АП пхото

Колико је у актуелној ситуацији реална ова резолуција? Како ће се тумачити то што је становништво Газе већински подржавало Хамас, да ли то значи да су сви они "хамасовци" и да су сами криви за пакао који преживљавају? Да ли онда и формула "Палестина без Хамаса" може да се тумачи као "Палестина без Газе"? Какав је смисао разговора о стварању "дводржавља" када је иста Генерална скупштина УН још 1947. изгласала да се некадашња османска провинција, од краја Великог рата територија Палестина под британском управом, подели на јеврејску и арапску државу, док би Јерусалим био под међународном контролом.

Јеврејске вође су тада одмах прихватиле план који је предвиђао да, у складу са величином тадашње јеврејске популације, Израел буде много мањи него данас. Арапски лидери, под утицајем панисламизма су глатко одбили могућност стварања јеврејске државе. Када су Британци 1948. напустили Палестину Јевреји су прогласили државу Израел а истога дана пет суседних арапских земаља објавиле су му рат. Упркос неупоредивој бројчаној премоћи оне су га изгубиле војно. Стотине хиљада Палестинаца побегло је или је протерано током тог сукоба, да се више никада не врате. Из арапских држава протеран је тада отприлике исти број Јевреја који су се доселили у Израел. Јордан је тада заузео територију која је постала позната као Западна обала, Египат Појас Газе, док је Јерусалим био подељен између израелских снага на западу и јорданских на истоку. У следећим арапско-израелским ратовима простор под контролом јеврејске државе непрестано се повећавао.

vikipedija

- Чињеница је да су одлуком УН из 1947. признате и држава Палестина и држава Израел, ова друга у много мањим гранциама од данашњих. Проблем је што се Израел међувремену ширио и по свему судећи планира да то и настави. Када је реч о палестинској територији Појаса Газе постоји више фактора због којих је он интересантан за ширење, пре свега гас који је нађен у приобаљу, па правно посматрано припада Палестинцима. Геополитички посматрано, Палестинци се у јавности представљени као главна безбедносна претња за Израел, па он образлаже да само штити своју безбедност тако што ће на неки начин извршити чишћење палестинских територија. То је смисао најава да ће се они потпуно преселити из Газе. Суштински, реч је о ширењу државе Израел војним путем - објашњава проф. др Зоран Милошевић, заменик директора Института за политичке студије у Београду.

vikipedia

Он указује да актуелна прича о признавању права Палестинаца на државу, иако је то право УН већ признала 1947. представља кулису која скрива праве намере.

- Пошто је признавање Палестине већ одавно обављено, њено поновно признавање може бити само у неким другим, мањим, границама, а не у онима у којима је призната после Другог светског рата. То значи да је намера да се индиректно призна освајање и ширење Израела на нове територије. Покретање поновног признавања је геополитичке игра која замагљује суштину проблема. Формулација признавања "Палестине без Хамаса" заиста на први поглед делује бесмислено. Суверно је право држава да унутар себе решавају шта је легално, а шта није. Према томе та формулација у овом случају значи да се многи мешају у унутрашња питања те будуће палестинске државе - каже др Милошевић.

Палестинска управа која је прихватљива за свет долази из Фатаха, односно Палестинске ослободилачке организације, коју Хамас сматра непријатељском јер није исламистичка, већ је национална организација. Када је Хамас 2006. огромном већином победио на последњим изборима Палестинаца и преузео контролу над Газом дословно је, не бирајући средства, почистио са овог простора ривале из Фатаха које је оптуживао за корупцију, криминал и сарадњу са Израелом.

vikipedija

Лидер Фатаха, Махмуд Абас, председник је Палестинске управе практично само на окупираној Западној обали где Израелци и даље праве насеља. Упркос чињеници да Фатах признаје Израел и за разлику од Хамаса пристаје на преговоре, председнику Абасу је администрација САД поништила улазну визу само неколико недеља пре него што је требало да се појави на главној годишњој седници Генералне скупштине УН у Њујорку и међународној конференцији о стварању палестинске државе 22. септембра.

Може се нагађати о разлозима, али сигурно је да би Абасов наступ имао велику тежину у ситуацији када је комисија УН окривила Израел за геноцид. Оптужба за геноцид има велики утицај у јавности и додатно руши већ увелико нарушени колективни идентитет Јевреја као народа - неправедне жртве, који на основу тога има право да буде морални судија целом свету. Израелски премијер Нетанијаху својим изјавама да никакве палестинске државе неће бити, само долива уље на ватру.

vikipedija

Да на Блиском истоку ништа није ни једноставно ни једнозначно показује и позив комисије УН Влади Израела да одмах испуни своје међународне правне обавезе "укључујући окончање геноцида у Појасу Газе и потпуно спровођење налога о привременим мерама Међународног суда правде".

- Израел мора да оконча своју политику глади, да укине опсаду и да олакша и обезбеди несметан приступ хуманитарној помоћи и приступ свих запослених у Уједињеним нацијама, укључујући међународно особље UNRWA и OHCHR, и свим признатим међународним хуманитарним агенцијама... Комисија је препоручила државама чланицама да обуставе трансфер оружја и друге опреме Израелу - наводи се у извештају комисије.

Foto: screenshot X/Suppressed News

Хуманитарци били маска за Хамас

С друге стране, позивање комисије УН да се дозволи рад хуманитарним организацијама занемарује чињеницу да је милитантни Хамас настао управо ширењем пансламизма у Гази путем наводних међународних хуманитарних организација које су биле маска за утемељење идеологије "светог тероризма".

Најутицајнију наводно хуманитарну организацију у Гази из које је настао Хамас, водио је приучени исламски теолог шеих Ахмед Ал Јасин. Он је дефинисао стратегију борбе против Јевреја високим наталитетом: "Материце Палестинки биће наше најјаче оружје". Тако је дошло до ситуције да Газа буде једна од најнасељенијих области на свету, где је више од 1.400 становника живело на једном квадратном километру. У таквом котлу сиромаштва, криминала, наркоманије и агресије екстремизам је процветао. У повељи Хамаса јасно пише да је његов циљ уништење Израела и да о томе преговора нема. Такође, дефинисано је да су сви Израелци, будући да и жене иду у војску, легитимни циљеви напада. За разлику од, на пример, либанског Хезболаха, који напада искључиво војне циљеве, Хамас напада тако да изазове што више жртава, готово искључиво цивилне мете.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације