ЕВРОПА СЕ БОЈИ НОВОГ "ТРЕНУТКА ФЕРДИНАНД": Праве "зид" против дронова

Европска унија намерава да направи "зид против дронова".

Фото: pixabay

То је једна од тема лидера ЕУ који, практично препуштени сами себи, на дводневном самиту који је започео данас у Копенхагену покушавају да пронађу начин како да се збију у самостални блок који би могао да одговори на евентуалне претње. Све се дешава у ситуацији када руски дронови и авиони на различитим местима крше европски, али и НАТО ваздушни простор, док се амерички председник Доналд Трамп чини све мање заинтересованим да помири Русе и Украјинце.

Самит који се одржава у престоници земље кружног председавајућег Унијом замишљен је као прелазак у следећу етапу која би двадесет семорки омогућила да постане војна сила. То је тако на папиру, али изазови, (не)опремљеност и поделе међу чланицама су такви, да је овај подухват раван великој авантури.

Састанак у главном граду Данске је први на највишем нивоу после сусрета у јуну у Бриселу. У међувремену је прошло дуго топло лето у коме су се истопиле наде искристалисане у хладу Аљаске, када је сусрет између Доналда Трампа и Владимира Путина обећавао да би могао да донесе лепе вести око склапања примирја. Од тада, напретка не само да нема, већ се ситуација значајно погоршала.

Председница ЕК Урсула фон дер Лајен затражила је зато да копенхашки самит као главну тему има расправу о војним капацитетима, далеко од традиционалних тема као што су економија, запошљавање или монтерна политика.

Међу најављеним војним мерама је и формирање тзв. "зида против дронова", односно система који би откривао, пратио и рушио дронове, али и који би истовремено омогућио да се авиони који крше ваздушни простор брзо и ефикасно испрате ван граница. Многи европски аналитичари истичу да ваздушни инциденти који се понављају у последње време нису нимало случајни и да Москва на неки неки начин њима тестира могућност европског и НАТО одговора.

Ситуација личи на руску лутку "бабушку", јер би и самит о стварању зида против дронова требало заштитити – од дронова. Тако је Француска најавила да ће Данској, која се у последње време већ суочила с повредом њеног ваздушног простора, помоћи у разоткривању евентуалних опасности у овом домену док траје самит.

- Ургентно подизање борбених авиона је задатак НАТО. Мисија ЕУ је да буде спремна да интервенише када је то потребно, да се побољша наша припремљеност и да имамо неопходна средства за реаговање, јачањем заједничких капацитета у суочавању са истоветном претњом – цитира "Политико" неименованог европског званичника.

Референтни сајт закључује да је откривање ризика које намеће Москва лакши део приче, а да је много тежи пронаћи начин како да се реагује, али да би седење скрштених руку учинило отворени рат више могућим.

Због тога је задатак лидера у Копенхагену да пронађу адекватну реакцију, тако да се Русији пружи одговор, али не такав да би још више погоршао ситуацију.

- Веома је тешко када амерички председник каже савезницима НАТО да се не устручавају да руше авионе, али да не зна да ли ће их у томе подржати – цитира "Политико" Рафаела Лоса, истраживача у области политике одбране у оквиру групе за размишљање Европског савета за спољне послове.

Преносећи приватне ставове иза кулиса владиних представника, сајт истиче да су изразили забринутост у вези с перспективом "тренутка Франц Фердинанд" када би изненадна ескалација могла да гурне цео континент у конфликт, као што је то било убиство аустроугарског престолонаследника 1914.

Што се тиче јединства, иако постоји начелна сагласност око потребе јачања одбране, силно се разликују размишљања око тога како да се то финансијски постигне. Све то много кошта, док се војна сила не постаје планом, већ делима. Шпанија не жели да издваја више из буџета, Немачка, Холандија и Шведска неће додатно да се задужују, Словачка и Мађарска не намеравају да још више затежу ионако тешку ситуацију…

А најтежи задатак ће, можда, бити да европски лидери успеју да пренесу поруку својим грађанима да је ситуација тешка, а да истовремено не посеју панику.

ЗАОБИЛАЖЕЊЕ БУДИМПЕШТЕ

Истовремено с потребом да јачају заједнички војни одговор, лидери ЕУ би требало да припреме терен и за тешку финансијску ситуацију у којој се нашла Украјина са буџетским дефицитом од око 23 милијарди долара за следећу годину. Урсула фон дер Лајен је осмислила да то прође кроз "кредит за обнову" од 140 милијарди који би се финасирао из залеђених руских средстава, чему се Мађарска оштро противи. Али, "Политико" пише да је ЕК већ пронашла начин да заобиђе Будимпешту у процесу одлучивања.  

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације