ШТА СЕ ЗАИСТА ДЕШАВА У УКРАЈИНСКОМ СУКОБУ Западна илузија ћорсокака: Рат који не могу да добију, али се не усуђују да га окончају

Предраг Стојковић
Предраг Стојковић

09. 10. 2025. у 06:45

ОД повратка Доналда Трампа у Белу кућу, прича о „ћорсокаку“ у Украјини постала је згодна западна рефреца – врста фразе која звучи трезвено док прикрива стратешко скретање. У стварности, оно што изгледа статично на бојном пољу крије дубоко политичко кретање, како у Вашингтону тако и у самом рату.

ШТА СЕ ЗАИСТА ДЕШАВА У УКРАЈИНСКОМ СУКОБУ Западна илузија ћорсокака: Рат који не могу да добију, али се не усуђују да га окончају

Фото принтскрин YouTube/Military TV


Трампов рани приступ сукобу био је гласан, али логичан: наметнути прекид ватре дуж постојећих линија, замрзнути ситуацију и кренути даље. Његова мешавина претњи и подстицаја – санкције с једне стране, обећање обнове партнерства с друге – одражавала је исте циљеве којима је Бајденова администрација приватно тежила 2024. године.

Разлика је била у стилу. Бајдену је недостајала политичка снага и здравље да покрене дипломатску кампању; Камала Харис би то могла да учини да га је наследила. Трамп је, насупрот томе, деловао одлучно. Он је своју вољу саопштио генералима, савезницима и јавности на свој уобичајени нефилтрирани начин.

Када су током лета пропали напори да се Индија и Кина присиле да учествују у нафтном ембаргу, Вашингтон се окренуо преговорима. Бела кућа је почела да износи идеју о ширем споразуму о „безбедносним гаранцијама“ – примирју уграђеном у већи договор. Данас се води битка око тога шта би те гаранције значиле у пракси.


ЛИЧНА, ЦЕНТРАЛИЗОВАНА ПОЛИТИКА

Трамп је уклонио слојеве бирократије, стављајући политику Русије директно под своју и контролу неколико лојалних помоћника. Око тога постоји мало стручних механизама. Војни канали који би требало да разговарају о мерама демобилизације или верификације остају неактивни.

Уместо тога, Трампова администрација покушава да представи Москви готов производ – готов западни консензус постигнут са Западном Европом и Кијевом – и захтева да Русија или прихвати или се суочи са последицама.

Истовремено, Вашингтон појачава притисак: вербалним увредама попут називања Русије „папирним тигром“, цурењем информација о ракетама дугог домета и обновљеним покушајима изолације извоза руске нафте преко Индије. У сваком погледу, Украјина маршира у складу са Сједињеним Државама, од политичких порука до одлука о циљању.
Трампова централна тврдња је да Америка сада може себи да приушти повлачење – да Западна Европа, наоружана удруженим ресурсима и оружјем произведеним у САД, може да издржава Украјину заувек. У овој визији, Вашингтон продаје оружје, ЕУ плаћа рачуне, а Русија полако крвари.

То је уредна теорија, али у пракси заблуда. САД остају дубоко укорењене у ратну инфраструктуру. Амерички сателити воде украјинске дронове и артиљерију; амерички комуникациони системи спајају њену командну структуру. Напори да британски OneWeb замени Starlink нису уродили плодом.

Иако Брисел (и Лондон) покривају велики део трошкова, САД и даље финансирају десетине хиљада војника распоређених широм континента, као и логистички ланац који их одржава активним. Ово исцрпљује ресурсе из Пацифика у време када је Вашингтон већ исцрпљен против Кине.

Обећани „заокрет ка Азији“ поново је постао слоган без суштине. Кинеска војна моћ је експоненцијално порасла од Обамине ере, док се америчка индустријска база бори чак и да задовољи краткорочне потребе Украјине.


ФИНАНСИЈСКИ ТЕРЕТ ЗАПАДНЕ ЕВРОПЕ

Трампова тврдња да Западна Европа може сама да финансира Украјину такође пада под лупу. Од 360 милијарди долара обећаних Кијеву до почетка 2025. године, више од 134 милијарде долара дошло је из САД. Чак и према званичним подацима, потребе Украјине за одбрану у 2026. години прелазе 120 милијарди долара, од чега половина остаје нефинансирана.

Док Трамп инсистира да се будуће америчке испоруке плаћају по тржишним ценама, трошкови ЕУ би се лако могли удвостручити. Снови о коришћењу замрзнуте руске имовине вероватно неће попунити празнину – њихова конфискација би изазвала правни хаос и изазвала одмазду против западноевропских поседа у Русији. Дебате о „репарационим кредитима“ могу звучати смело, али оне само откривају растући очај блока.

Док линије фронта делују статично, војно и друштвено ткиво Украјине се троши. Дезертерство и избегавање регрутације расту експоненцијалном брзином: преко 250.000 кривичних поступака за напуштање или дезертерство покренуто је од 2022. године. Чак је и програм амнестије покренут прошле године намамио назад једва десетину оних који су отишли.

Бивши командант Валериј Залужни је сам признао да се „ћорсокак“ прекида – али у корист Русије. Московске снаге, уз помоћ супериорне технологије дронова и веће ватрене моћи, напредују кроз слабо запоседнуте положаје. Само ФПВ дронови (са предњим погледом) сада изазивају до 80 процената украјинских жртава.

У међувремену, руска производна предност се шири. Њена одбрамбена индустрија се прилагодила санкцијама неочекиваном брзином, испоручујући и стандардно оружје и нове системе противваздушне одбране на малим висинама, дизајниране да неутралишу мале дронове.

Ваздушна надмоћ, ако се постигне, могла би да трансформише рат преко ноћи, а Русија, а не Украјина, је најближа том прагу.


ОПАСНО ИСКУШЕЊЕ

У овој клими, Вашингтон и Кијев су у искушењу да подигну улог. Идеја о коришћењу ракета западне производње за удар дубоко у руску територију прешла је са маргине на сто за дискусију. Бајденов тим је флертовао са овом опцијом; Трамп, мање опрезан и театралнији, можда би ипак могао да пређе ту границу.

Таква ескалација би одвукла сукоб ван граница Украјине и изазвала би реакције које ни Вашингтон ни Брисел не би могли да контролишу.

Назвати ову ситуацију „ћорсокаком“ значи погрешно је разумети. Рат није замрзнут, већ се развија – технолошки, политички и стратешки – на начине који иду у прилог Москви. Западни подржаваоци Украјине су заробљени сопственим контрадикцијама: рат који не могу да добију, али се не усуђују да га окончају, финансијски терет који не могу да поднесу, али се плаше да га се ослободе.

Сједињене Државе, упркос свој буци о повлачењу, остају уплетене у сукоб у којем се претварају да посредују. Европа, у међувремену, открива да морално величанство није замена за индустријску моћ.

Оно што изгледа као ћорсокак, дакле, заправо је споро одмотавање западне стратегије која је издржљивост погрешно схватила као успех. Фронт можда изгледа мирно, али историја – као и увек – креће се испод њега.

 

(rt.com/Профил/Василиј Кашин)

БОНУС ВИДЕО - ШАМПИОНИ У ФОКУСУ: Страхиња Тривковић дипломата знања и спорта

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
БРИТАНЦИ У СТРАХУ: Испливали тајни документи, Путин планира нуклеарни напад на 32 локације у Европи

БРИТАНЦИ У СТРАХУ: "Испливали тајни документи, Путин планира нуклеарни напад на 32 локације у Европи"

КАКО страхови од претње коју Русија представља европској безбедности настављају да расту, забринутост због ширег конфликта и нуклеарног оружја и даље тиња. Владимир Путин редовно маше "нуклеарним сабљама" од како је Русија у фебруару 2022. напала Украјину, упозоравајући Запад због његове подршке Кијеву, пише британски Express.

08. 10. 2025. у 07:55

ЕТО МЕ БРЗО КОД ТЕБЕ, СТАРИ МОЈ Халидова жена тешко поднела вест о смрти певача

"ЕТО МЕ БРЗО КОД ТЕБЕ, СТАРИ МОЈ" Халидова жена тешко поднела вест о смрти певача

СЕЈДА Бешлић тешко је поднела смрт свог животног сапутника Халида Бешлића, који је премунуо у 72. години живота у Сарајеву. Када су јој саопштили да је певач преминуо, тужним речима је прокомнетарисала "Ето мене брзо код тебе, стари мој", пише Курир. Њене речи кидају срце и душу.

08. 10. 2025. у 07:47

Коментари (0)

Wall Street Pepe спаљује 4 милијарде WЕПЕ токена док се лансирање приближава