ЕКСЦЕНТРИК КОЈИ ЈЕ ПОСТАО КЛАСИК: У римској Палати „Чипола“ изложба „Традиција и револуција“ о уметничком опусу Далија

Из римске Палате „Чипола“ само што је изашао „Пикасо странац“, ушетао је Салвадор Дали, са уметничким опусом до сада необјављеним у Италији, а како би се приказао континитет културолшке и друштвене визије, у осцилацији змеђу „Традиције и Револуције“, како се и зове изложба постављена у Вечном граду. Реч је о наизглед нечим непомирлоивим, а ипак у сталном дијалогу, баш као у оном између Далија и Пикаса, уметника са којим је био у посебом односу читаве своје каријере.

Фото Профимедија

Римска изложба посвећена Далију плод је вишегодишњег и дубоког проучавања цртежа, фотографија, видео-материјала, полиедричног Далија али и историјског истраживача. Тако се дошло до јединственог креативног универзума најпозантијег мајстора надреализма у истраживању његовог сталног дијалога између револуције и традиције, чиме су публици отворени путеви да упозна једног Далија другачијег од оног из уобичајеног клишеа, оног у дијалогу између естетике и ренесансе, која га је одушевљавала. Само оваква поставка може да покаже колико је желео да „буде класик“. Од Веласкеза „узима бркове“, од Рафаела „дуги врат“, али од Пикаса артистичку еманципацију.  

Ту је 60 дела, слике и цртежи које прате фотографије, документи, видео-записи који ће публици понудити да уђе у потпуну креативност генијалног уметника, контроверзног али и визионара. Колекција која се представља у Риму стигла је из Фондације Дали – Гала, Далијевог Музеја из Фигераса, Галерије Уфици из Фиренце, као и из престижних шпанских и међународних институција, а све заједно открива културну референцу коју је Дали направио према великанима прошлости, Веласкеза, Вермера, Рафаела, али и према савременој икони, Пикасу, којег је упознао у Паризу 1926, у пуном креативном превирању.

Римска излошба илуструје најситакнутију особину Далијеве уметности, сновидне слике, хиперреалистичку технику сликања и радикално истраживање несвесног и људске унутрашњости, никада раније тако интензивно истражене. Изложена дела у вишеслојној поставци, смењују се слике, цртежи, фотографије, слушају његови интервјуи, спознаје однос са публиком, он се представљао, комуницирао, данас би се звао инфлуенсер. Али, тако нам је омогућио да разумемо како је Дали успео да редефинише саму фигуру модерног уметника, трансформишући себе у вишеслојну и провокативну фигуру, способну да прелази језиком уметности у позориште и комуникацију.

Тако обогаћена и разуђена поставка слави еволуцију уметника који је прешао авангарду да би дошао до јединственог стила који спаја мисао, машту и спектакл. Далијева изложба истиче лик уметника  и интелектуалца, способног да преради уметничке кодексе иновативном перспективом која је оставила трага на уметност двадесетог века.

А почело је то раздобље крајем тридесетих година прошлог века када је Дали експлицитно изразио жељу да „постане класик“, наводећи Веласкеза, Вермера и Рафаела као своје врхунске узоре. Посветио им је студије, почасти и цитате што је кулминирало „Упоредном табелом вредности“, објављеном у Трактату „50 магичних тајни сликарства“, 1948. године, текст у којем је уметник величао технику, композицију и мајсторство као основне вредноти сликарства.

     Из ове перспективе Изложба се тако и представља гледаоцу, као јединствена ретроспектива, изграђена око односа између Далија и четири главне личности, три исторјска мајстора и великог савременика Пабла Пикаса, са којим је Дали одржавао амбивалентан и фасцинанатан однос, сачињен од поштовања, поверења, ривалства и интелктуалних дебата. Њихов сусрет у Паризу 1926. године означио је почетак те везе која је обухватала целу Далијеву каријеру, а кулминирала је чувеном конференцијом „Пикасо и ти“, одржаном у Барселони 1951. године. У упоредној табели, међу представљеним уметницима из прошлости Пикасо је једини живи уметник поред самог Далија: знак његовог централног места на уметничкој сцени 20. века.

Када је Дали отишао у Париз да се упозна са Паблом Пикасом при сусрету му је рекао: „Видиш, дошао сам прво да се сретнем са тобом а потом идем у Лувр“ и стигао је одговор: „То је и нормално“.

Изложба је подељена у четири дела, сваки посвећен једном од мајстора који су обликовали Далијеву уметност. Томе се додаје и детаљан увид у садржај „50 магичних тајни сликарства“, са избором оригуналних цртежа и материјала који откривају теоријски и технички метод каталонскогг уметника.  Изложба такође укључује радове који демонстрирају Далијеву еволицију од академског сликарства до експериментисања и најновијих трендова, потврђујући његову неисцрпну радозналост, увек растргнуту између традиције и револуције. Римска изложба је један вишеслојни тријумф лепоте али и химна уметности сликарства.

Салвадор Дали (1904 – 1989), рођен је у Фигерасу, био је каталонски и шпански надреалистички уметник, један је од најзначајнијих и најкреативнијих сликара 20. века, бавио се сликањем, писањем, вајањем, сценографијом и глумом. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације