ПЛАЋАЈУ ДА НЕ ПРИМЕ МИГРАНТЕ: Рачуна се да четири до пет милиона људи илегално борави на тлу ЕУ

Возачи аутобуса, поштари, келнери, медицинске сестре. Широк је спектар занимања на којима се у последње време диљем Европе срећу физиономије на које нисмо навикли.

СРНА

Мигранти су попунили дефицитарна радна места дуж Старог континента, од Талина до Даблина. Има их и код нас.

Мигрантско питање усталило се последњих година у сржи европске политике. Поделило је грађане, изазвало суревњивости, али и показало рањивост европског тржишта рада. И док једни заговрају њихов долазак да би привреда могла да функционише јер у одређеним занимањима нема довољно радне снаге, други дотле истичу да им треба спустити рампу јер мењају демографску слику Европе.

Противници даљег прилива миграната истичу да они из "трећег света" доносе своје навике, а страхују да неки од њих не буду и претња по безбедност. Одређени примери из прошлости показују да се међу реком тих људи понекад прикрију и исламистички терористи.

Они други, који се залажу за њихов пријем, наглашавају да је Европа увек била земља прихвата. Заступници таквог приступа боре се за њихово одговарајуће примање на тлу Старог континента, за социјалну и медицинску бригу, и смештај достојан човека. Ипак, и међу овим другима, појављују се све више дисонантни тонови који истичу да овакав дочек треба да буде резервисан само за оне који су већ дошли, а да би за даље требало условити прелазак границе испуњавањем пре свега потребама европске привреде.

Милиони људи дошли су последњих година. Подаци Евростата показују да је у Европу 2022. године стигао 5,1 милион миграната ван граница ЕУ, а да их је прошле године било 4,3 милиона. Што се тиче илегалаца, морем и другим скривеним рутама, из правца северне Африке, такође су стигли милиони. Прошле године, Фронтекс је регистровао 239.000 илегалних прелазака, а пре две године 380.000. Само преко Медитерана протеклих година према подацима Међународне организације за мигранте дошло је преко милион људи. Рачуна се да тренутно 4 до 5 милиона илегално борави на тлу ЕУ, од којих и до три милиона само у Немачкој. Највише миграната у последње две године стигло је из Малија и Гвинеје.  

Временом је питање миграната постало егзистенцијална тема која на филозофској равни у више смерова дели Европљане. По хоризонтали, цепа левицу и десницу које, на крајњим половима, некада имају готово идентичну политику, када се ради о социјалној правди, ратовима у окружењу, енергетском питању, али не и о илегалним досељеницима. Мигранти, по вертикали, раздвајају континент и на западни, помирљивији, и источни, далеко подозривији део, са земљама попут Чешке, Словачке, Пољске или Мађарске. Коначно, раставили су Европу и на благонаклонији север "преко туђих леђа" и југ преко кога директно на границе ударају мигратнске колоне.

Министри миграција и унутрашњих послова састали су се недавно у Луксембургу како би разјаснили техничке детаље новог предлога о центрима за повратак и овлашћењима за прекограничну депортацију. Али, дошло је до жестоке расправе међу чланицама.

Према новим унутрашњим правилима договореним пре две године, са роком примене у јуну следеће, Европска комисија би требало да одреди који су земље под миграционим притиском. Друге државе могу затим да изаберу да прихвате вишак миграната из тих земаља, или да их подрже финансијама и особљем. "Политико" пише да се чини да су земље далеко спремније да се растану од готовине, него да отворе врата. То је избор Белгије, Финске, Холандије… Може да настане озбиљан проблем, ако сви буду желели да плате, а нико да прими дођоше.

Министри на овом састанку такође нису могли да се договоре ни о систему обавезног признавања одлука о азилу донетим у другим земљама ЕУ. Све то би, како истиче "Политико", могло да доведе у питање примену пакта о миграцијама и створи перманентне контроле на унутрашњим границама широм шенгенског простора.

Пакт о миграцијама истовремено је показао жељу читаве ЕУ да ојача борбу против илегалне имиграције. Циљ је да се повећа број враћених илегалаца, који се тренутно креће око 20 до 25 одсто, што је "неприхватљиво", како је истакао европски комесар задужен за миграције Магнус Брунер. Он наглашава да је строжа политика у последње време већ дала резултате. Доласци нелегалних миграната у шенгенски простор опали су за 22 одсто ове године и за 37 процената лани.

"Цепидлаке" истичу да је то вероватно због тога што су већ многи који су хтели да дођу, то и учинили. Али, то неће у потпуности спречити у овој намери све оне који сањају европски елдорадо. Можда би лакши начин био да некадашњи колонизатори уложе мало више новца у побољшање живота у својим бившим колонијама. Тада би, вероватно, и кандидата за азил било мање. Али, то је дуг пут.

КУРТИ ТРАМПИ МИГРАНТЕ ЗА ОБАВЕШТАЈНЕ ПОДАТКЕ

Премијер тзв. Косова Аљбин Курти понудио је Великој Британији да се на територији коју контролише Приштина изграде прихватни центри за мигранте одбијене од стране лоноднске администрације. Заузврат, од Велике Британије тражи "безбедносну опрему и обавештајне податке, ради супротстављања претњама које долазе из Србије и Русије."    

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације