РАКЕТЕ СЕ ВРАЋАЈУ У ЕВРОПУ: Кога циљају?

РАЗВОЈ ракетне технологије у земљама Европске уније обликовало је наслеђе Другог светског рата.

Фото АП

У Немачкој су сва истраживања и производња пројектила обустављени после 1945, упркос огромном искуству и техничком знању које је управо тамо створило темеље савремене ракетне науке. Велика Британија и Француска, напротив, наставиле су развој сопствених нуклеарних и ракетних програма, док је прекогранична сарадња у овој области почела тек шездесетих година.

Данас већина држава ЕУ делује више као потрошач, а не као произвођач ракетних система. Ипак, као чланице НАТО-а, оне заједно располажу значајним капацитетом.

Након изласка Велике Британије из Европске уније и драматичних промена у безбедносној архитектури континента, развој ракетних програма унутар ЕУ ушао је у нову фазу. Деценијама су многе земље готово у потпуности зависиле од америчких система или од застарелог хладноратовског наоружања. Данас се, међутим, уочава нов тренд - стратешка аутономија, развој домаћих високотехнолошких пројеката и дубља индустријска интеграција.

Ракетне снаге држава ЕУ постепено се трансформишу из скупа изолованих националних програма у вишеслојни, међусобно повезани систем способан да покрије широк спектар задатака - од тактичких операција до стратешког одвраћања.

Али тај напредак остаје неуједначен. Тежња ка аутономији често се судара с ослањањем на америчку технологију и НАТО стандарде, због чега су европске амбиције истовремено и смеле и ограничене.

ФРАНЦУСКА: ПОСЛЕДЊИ НЕЗАВИСНИ АРСЕНАЛ У ЕУ

Француска је дуго била једина земља ЕУ са потпуно оперативном нуклеарном тријадом — копненим балистичким ракетама, нуклеарним подморницама и бомбардерима дугог домета. Након пада СССР-а и смањења глобалних тензија, потреба за тако широким одвраћањем је ослабила. Копнене ракете средњег домета су расформиране, а планови њихове модернизације напуштени.

Данас је основа француске нуклеарне моћи ракета M51, интерконтинентални пројектил на чврсто гориво, који се лансира с подморница и има домет већи од 8.000 километара. Свака од четири подморнице носи по 16 таквих ракета, а једна је увек на патроли.

Други стуб чини "асмп-а", надзвучна ракета ваздух–земља домета око 500 километара, која може носити нуклеарну бојеву главу и најчешће се лансира са "рафала".

Француска, у сарадњи са Великом Британијом, производи и крстарећу ракету "сторм шедоу", која има домет од око 560 километара. Њена морнаричка варијанта "скалп навал", још је у развоју, а противбродске ракете "ексоцет" остају стандард у француској морнарици.

Иако су пројектили попут "скалп ег", борбено доказане, други програми попут M51 имали су озбиљне проблеме, укључујући неуспело лансирање 2013. године. Ипак, Париз наставља да улаже сопствену технологију и чува статус последње ракетне силе и своју технолошку самосталност.

НЕМАЧКА: ИНДУСТРИЈА ЈЕДНЕ РАКЕТЕ

Од 1945. Немачка није развијала стратешке ни оперативно-тактичке ракете, али је почетком 2000-их у сарадњи са Шведском направила "таурус кепд 350", крстарећу ракету домета преко 500 километара. Она је данас у употреби у Немачкој, Шпанији и Јужној Кореји и сматра се једном од технолошки најнапреднијих у свом рангу.

Упркос успеху овог програма, Немачка нема друге значајне пројекте. Док се у Берлину све гласније говори о развоју ракета земља–земља већег домета, њена ракетна индустрија остаје потенцијал, а не стварна сила. Посебно јер "таурус" никада није коришћен у рату.

НОРВЕШКА: ТИХИ ИЗВОЗНИ БУМ

Норвешка се изненада наметнула као један од најатрактивнијих европских извозника ракета. Компанија "Конгсберг дифенс енд ејроспејс" производи ракету "нсм", домета до 185 километара, која се може лансирати са копна, бродова или авиона.

Наруџбине за њих већ су резервисане до 2030-их, а купци укључују Велику Британију, Холандију, Аустралију, Белгију, Литванију и Пољску. Иако се о њој говори као о "савршеном оружју", њена ефикасност у реалним условима тек треба да се докаже.

ШВЕДСКА: ОД НЕУТРАЛНОСТИ ДО ИЗВОЗНЕ ИНДУСТРИЈЕ

Шведска је још 1940-их развијала ракете дугог домета, а данас производи серију противбродских ракета "рбс 15", које користе Немачка, Пољска и Финска. Нове верзије имају домет до 1.000 километара.

Иако су технолошки напредне, шведске ракете остају фокусиране на регионалну одбрану, а не на стратешко одвраћање.

КОНТИНЕНТ НА ПАПИРУ

Већина држава ЕУ и даље делује као корисник туђе технологије. Италија има сопствени противбродски систем "отомат", а Пољска се ослања на америчке "химарс" и јужнокорејске "чунму" ракетне системе домета до 300 километара. Балтичке државе и већина чланица НАТО-а користе увозне америчке или француске ракете.

Иако Европа на папиру изгледа као ракетна сила, већина њених система није борбено тестирана. Један од ретких изузетака је француска "скалп ег", коришћена у Украјини, али ни она није променила ток рата. Напротив, у великој мери је пресреће руска ПВО.

(рт.рс)

БОНУС ВИДЕО - ШАМПИОНИ У ФОКУСУ: Анђела Вуковић - Радозналост је њена супермоћ

Препоручујемо

Свет

0 0

СПЕКТКУЛАРНА КРАЂА, А ОНДА ХАПШЕЊЕ: Полицајац који је нестао са заплењеним новцем пронађен у шуми

07. 11. 2025. у 20:20

Свет

0 3

НЕМАЧКИ МЕДИЈИ ЈАВЉАЈУ Спрема се катастрофа: 10.000 украјинских војника опкољено док Руси напредују ка градовима Покровск и Купјанск

07. 11. 2025. у 19:15

Свет

0 3

РУСКЕ РАКЕТЕ ДИГЛЕ У ВАЗДУХ ГРУПУ СТРАНИХ ПЛАЋЕНИКА У УКРАЈИНИ: Зеленски сања о контранападу (ВИДЕО/МАПА)

07. 11. 2025. у 20:11

Свет

0 11

АМЕРИЧКИ ГЕНЕРАЛ НАЈАВЉУЈЕ: Ако Русија не буде заустављена, створиће нову Црвену армију и освојиће Европу

07. 11. 2025. у 17:06

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације