У ПАРИЗУ ТРАЖЕ ЖЕНСКЕ ВАГОНЕ: Необична иницијатива у Француској с циљем да се смањи насиље у градском превозу

Звучи за "Риплија", али није тако – Французи су почели да размишљају о томе да, због све већег насиља над припадницима "слабијег пола", у подземној железници уведу посебне вагоне за жене и децу!

Foto: Printskrin

Парижани се, у том смислу, позивају на иксуства неких држава, понајвише с Блиског истока, у којима сегрегацију међу половима и стриктно раздвајање мушког и женског света пре свега захтева религија.

Лавину негодовања и захтеве за реакцију као кап која је прелила чашу покренуо је недавни напад средином октобра у 8.30 ујутро у вагону париске приградске железнице на девојку стару 26 година, пореклом из Бразила, која однедавно живи у Француској.

Нападнута девојка је испричала да ју је на једној од станица младић најпре чудно гледао, затим изашао из вагона, али се наједном вратио непосредно пред затварање врата. Сео је поред ње, а када је устала, према њеном сведочењу, скинуо је панталоне и почео да је удара по лицу и дави.

Девојку је спасила друга путница у готово празном вагону, која је почела да виче и снима телефоном напасника, који је због тога побегао.

- Чула сам крике, он је почео да се свлачи, притискао је. Већ је био легао на њу, нападајући је – посведочила је ова жена.

Напасник је ухапшен десетак дана касније, колико је полицији било потребно да га идентификује у компликованој анализи снимка с мобилног телефона. Реч је о 26-годишњем Египћанину без сталног места боравка. Током притвора, препознао се на снимку, али и покушао да умањи значај напада, истичући да је само ушао у сукоб с том девојком, одбијајући да призна покушај силовања. Тим случајем сада се бави суд. 

После тога, спонтано се родила идеја одређених слојева друштва да се покрене петиција за одвајање посебних вагона за жене и децу. У оквиру ње нацртано је и како би овај вагон могао да изгледа. Био би ружичасте боје, а на вратима би биле нацртане силуете жене и детета. Мушкарци у њему не би имали шта да траже.

Према једном истраживању, чак седамдесет одсто жена се пожалило да је бар једном током живота доживело сексистички инцидент у градском превозу. Прошле године, пријављено је преко 3.300 сексуалних напада у јавном саобраћају. То је за шест одсто више него годину дана раније, девет одсто више у односу на 2022, а увећано чак 86 одсто на период од пре десет година.

У преко 90 одсто случајева жртве су жене. Више од половине испитаних жена не осећа се сигурно у париској железници. Осамдесет одсто је стално на опрезу. Од укупног броја напада у градском саобраћају, готово половина, односно 44 одсто, отпада на париски регион.

Међу нападнутим женама, 75 одсто су млађе од 30 година, а 36 одсто су малолетнице. Практично сви нападачи, 99 одсто, су мушкарци. Истовремено се повећала и солидарност. Десет одсто других особа прискакало је упомоћ 2016. године, а данас то чини 23 одсто. Да би умањио феномен напада у транспорту, париско градско саобраћајно предузеће на видна места истакло је бројеве телефона на које може да се пошаље позив за помоћ. Дописник "Новости" присуствовао је више пута интервенцијама радника на обезбеђењу париског метроа спрам насилника који су нападали жене.

Ситуација је забрињавајућа. У париској градској и приградској железници постоје камере, али то не спречава изгреднике да, често под окриљем мрака, делимично прекривеног лица, покушају да се устреме на путнице. Оне бенигније врсте насиља, попут ласцивних погледа, више се и не броје. Париски регион сада настоји да добије дозволу да се у вагоне инсталирају камере које потпомогнуте вештачком интелигенцијом упозоравају полицију на евентуална неуобичајена понашања, попут оних које су постављане по граду за време прошлогодишњих Олимпијских игара.

Поводом увођења женских вагона, јавност је подељена. Док једни подржавају ту идеју, други сматрају да је то огроман корак уназад у остваривању женских права и равноправности међу половима. Они који су за, поручују да ће то охрабрити жене да више путују саме ноћу, као и да ће се због тога осећати сигурније. Они који се противе, наглашавају да се тиме знатно ускраћују њихове слободе и да би, тако, онда могли да се отворе женски барови, тржни центри, базени...

Истичу да не треба кажњавати жене одвајањем, него починиоце ригорознијим мерама. Уместо одвојених вагона за жене, траже да полиција хапси нападаче, да има више полиције, а да судови буду строжи, тако да притајеним сексуалним предаторима не падне напамет да крену у акцију.

До тада, жене ће се и даље суочавати с великим изазовима када треба да изађу у град, нарочито увече. У таквим ситуацијама родитељи адолесценткиња и студенткиња, када не могу да их превезу колима, помоле се, за сваки случај, да све протекне у реду, иако су атеисти.

КАЗНА СТО ДИРХАМА

У Каиру су два вагона у средини композиција од 1989. године резервисана за жене. Обележена су плаво-белом бојом. Редари на перону упозоравају мушкарце који залутају, да изађу напоље. У Куалалумпуру у Малезији од 2010. године женама су на располагању ружичасти вагони, по истом принципу. Када су празни, присуство мушкараца се толерише. Слично је и у Ирану. У Дубајиу, казна за улазак мушкарца у женски вагон износи 100 дирхама, односно око 23 евра. Али, женски вагони у транспорту постоје и у Јапану, Мексику, Индији. Ниједна западна земља их до сада није увела.

Фото

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације