ПРОДУЖЕТАК УКРАЈИНСКОГ РАТА КАО „КУПОВИНА ВРЕМЕНА”: Спрема ли се Европа за велики сукоб?

ГЛОБАЛНИ пејзаж као да се мења вртоглавом брзином. Државе у Европи масовно повећавају своје војне буџете, преиспитују сопствену одбрану и ревидирају сваки стратешки план, укључујући и поновно увођење обавезне војне службе.

Foto: hernandez jose maria / Alamy / Profimedia/ илустрација

У средишту новог хладноратовског сценарија налазе се границе са Русијом.

Планови за премештање десетина хиљада војника и тенкова из Западне Европе ка Истоку већ су у пуном замаху. ЕУ и НАТО се не припремају само за „сваку евентуалност”, већ делује као да се Европа реално спрема за сукоб који би могао избити много раније него што се мисли.

РАТ ДОЛАЗИ

-Одувек смо говорили да би ово, директан сукоб са Русијом, могло да се догоди 2029. године. Али сада има оних који тврде да је могуће већ 2028. године, док поједини војни историчари сматрају да смо већ доживели последње мирно лето, изјавио је немачки министар одбране Борис Писториус средином новембра.

Процена од три до четири године најчешће се чује међу европским политичарима. У ствари, чак се и не мења много, јер је Писториус и у фебруару 2024. изнео готово исте бројке.

Foto: Profimedia

ЧАК И СУТРА…

Али његови подређени имају много злослутнија предвиђања. „Ако погледамо тренутну ситуацију, Русија је способна да покрене ограничени удар на територију НАТО-а чак и сутра”, рекао је у интервјуу за Ројтерс шеф Заједничке команде за подршку и логистику, генерал-потпуковник Александар Золфранк.

За сада, према његовим речима, сукоб би могао остати локалног карактера. Међутим, постоји могућност да ће се ситуација променити завршетком рата у Украјини.

ВОЈНИ РАСХОДИ

У позадини ових изјава највеће европске земље убрзано подижу своје војне расходе. До краја следеће године, влада Олафа Шолца жели да кроз Бундестаг прогура уговоре о одбрани вредне 83 милијарде евра. А већ до 2029. године расходи за Бундесвер, односно немачку војску, требало би да достигну 153 милијарде. Немци тренутно раде на укупно 320 програма набавке различитог наоружања, чији збирни трошак износи 377 милијарди евра.

У Француској је ситуација слична, само су бројке веће. До 2030. године Париз планира да на одбрамбену индустрију и војску потроши 413 милијарди евра. У Лондону је започела најрадикалнија војна реформа у последњих педесет година — британска војска биће реструктурирана са нагласком на беспилотна средства, а до 2029. британска одбрамбена потрошња треба да достигне 3% БДП-а.

Међутим, напори појединачних држава у Европи и даље нису довољни. Припреме за потенцијални сукоб одвијају се и на нивоу НАТО-а и Европске уније. На самиту у Мадриду 2022. године чланице НАТО-а сагласиле су се да реформишу дотадашње Снаге за нередовно реаговање (НРФ) и уместо њих успоставе Савезничке снаге за реаговање (АРФ).

Не мења се само назив. Број војника у високој приправности повећан је више од седам пута, са 40.000 на 300.000. Ако је концепт НРФ-а предвиђао да се 40.000 војника премести било где у Европи у року од 15 дана, АРФ сада предвиђа распоређивање 100.000 војника за 10 дана и повећање њиховог броја на 300.000 у првом месецу.

Фото: Профимедиа/Илустрација

ЈОШ АМБИЦИОЗНИЈИ ПЛАНОВИ

Сада су планови, посебно у Берлину, постали још амбициознији. „У случају сукоба Немачка ће постати централна база НАТО-а. У најкраћем могућем року до 800.000 војника и њихова опрема из различитих земаља НАТО-а могу бити пребачени преко Немачке ка источном фронту”, каже Золфранк.

Међутим, да би такво масовно премештање трупа уопште било могуће, потребна је развијена и бирократски поједностављена логистичка подршка. А управо ту, како признају европски званичници, постоје озбиљни проблеми.

ЛОГИСТИКА ЈЕ КЉУЧНА

У свакој држави ЕУ важе различита правила за кретање трупа преко граница. У просеку, захтев се обрађује око десет дана, док је у неким чланицама потребно и знатно више.

-Тренутно, пребацивање трупа из стратешких лука на Западу у земље које се граниче са Русијом или Украјином траје око 45 дана, пише Фајненшел тајмс, позивајући се на представнике ЕУ.

ВОЈНИ ШЕНГЕН

У том контексту ЕУ жели да створи „војни Шенген”, механизам који би значајно поједноставио кретање трупа. Европска комисија развила је јединствени план за целу унију, чији циљ је да се време обраде ове процедуре смањи на пет или чак три дана, док би правне процедуре морале бити завршене за највише шест сати.

Како напомиње ФТ, за то време НАТО планира да из САД и Канаде кроз континенталну Европу пребаци око 200.000 војника, 1.500 тенкова и 2.500 других оклопних возила.

Foto: Profimedia

ОГРОМНИ ТРОШКОВИ

План за повећање војне мобилности Европска комисија представила је у среду. За његову реализацију Европске државе мораће драстично да повећају издвајања, јер финансирање војне мобилности мора порасти најмање десет пута.

Комесар за одбрану Андерс Кубилијус већ је у марту упозорио да је укупни буџет од 1,7 милијарди евра био потрошен. Сада Европска комисија намерава да у периоду 2028–2034. обезбеди 17,65 милијарди евра. А то је само врх леденог брега.

500 ПРОБЛЕМАТИЧНИХ ТАЧАКА

У ЕУ су изабрана четири потенцијална транспортна коридора кроз која би се трупе премештале у случају сукоба. На тим рутама идентификовано је 500 проблематичних тачака, укључујући мостове, тунеле и луке, где би могло доћи до „уска грла”. Да би се то избегло, предлаже се улагање додатних 100 милијарди евра у инфраструктуру.

Припреме за директан сукоб са Русијом у Европи се интензивирају. Потенцијални противник се не ограничава само на јачање сопствених војних капацитета, већ ради и на координацији, како би нова верзија „војске дванаест језика” могла да делује као јединствено тело. Зато су Брисел и друге европске престонице спремне да додатно стегну омчу.

ЗАШТО ЕВРОПА ЖЕЛИ ДА ПРОДУЖИ РАТ У УКРАЈИНИ?

Увече 23. новембра постао је познат садржај плана Европске уније и Уједињеног Краљевства за решавање сукоба у Украјини. Европски план састављен је као одговор на мировни план председника САД Доналда Трампа и разликује се у неколико кључних тачака, укључујући број војника Оружаних снага Украјине, питање уласка Украјине у НАТО и територијална питања.

Типично, већина европских земаља и даље остаје савезник Украјине, али унутар ЕУ неслагања убрзано расту. Неке државе додатно јачају подршку украјинским снагама, док друге — попут Мађарске, Словачке и Италије — блокирају ограничења против Русије и надају се будућој обнови сарадње.

Игор Пеличијари, професор историје институција и међународних односа на Универзитету Урбино Карло Бо, тврди да су „акције ЕУ симптом дубљег когнитивног шока на Западу”. „Њено руководство меша притисак са одвраћањем и кажњавање са стратегијом. Уместо да тежи стварном миру, европска бирократија претворила је санкције у морални ритуал и годинама остаје уверења да повећани притисак може обуздати Русију. У стварности, то само јача њену одлучност”, каже Пеличијари, напомињући да Европа у Украјини пре свега покушава да добије на времену.

Фото Танјуг/АП/Alex Brandon

ЖЕЛЕ ДА ДОБИЈУ НА ВРЕМЕНУ

-ЕУ у овој фази првенствено жели да добије на времену. Циљ је да се сукоб замрзне, како би се стабилизовала тржишта и одложиле тешке одлуке, тврди италијански професор. Он наглашава да „ЕУ тражи само продужетак сукоба, а не његово решавање” и да „одржава илузију јединства”.

ЕУ НЕ МОЖЕ ДА ВРШИ ПРИТИСАК

-ЕУ покушава да убеди Трампа у компромисно примирје и спремна је да му понуди већу улогу у одбрани и обнови. Међутим, ЕУ нема стварне полуге притиска нити унутрашње јединство, па је успех овог покушаја веома ограничен. Ставови се разликују: Трамп жели јасне и видљиве резултате, док европски политичари траже неизвесност, што су две супротне логике”, каже италијански стручњак, истичући да заједнички план ЕУ и Украјине представља „покушај ЕУ да задржи осећај моралне супериорности, нудећи суштински безизлазну формулу за решавање украјинског сукоба”.

-План више потврђује доследност претходне политике него што показује искрену намеру да се постигне мир. Његова примена само би стабилизовала ‘замрзнуту равнотежу’, погодну за европску политику и буџет. Веровање да ће нове санкције приморати Русију на веће уступке остаје проблематично и емпиријски нетачно, каже Пеличијари, наглашавајући да је „Европска унија дубоко подељена између прагматичног источног језгра и морално-популистичког западног језгра”.

-Победа Андреја Бабиша у Чешкој додатно јача концепт „селективне солидарности“. Он пристаје да подржи Украјину само ако то конкретно користи европским земљама, закључује италијански аналитичар.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ШАМПИОНИ У ФОКУСУ: Анђела Вуковић - Радозналост је њена супермоћ

Препоручујемо

Свет

0 4

"У НАЈГОРЕМ СЛУЧАЈУ, УКРАЈИНА ПАДА ПРЕ БОЖИЋА" Један потез може да покрене смртоносну спиралу: Ово су 3 сценарија за крај рата

24. 11. 2025. у 21:45

Свет

0 2

КУПЈАНСК ЋЕ СЕ ПОНОВИТИ 60 ВОЈНИКА ЗАУЗЕЋЕ ГРАД Путин: Ако Кијев није спреман да размотри предлоге Трампа

21. 11. 2025. у 20:50

Свет

0 4

ТАЈНА РУСКА ЈЕДИНИЦА МЕЊА ИГРУ НА УКРАЈИНСКОМ ФРОНТУ: Како је Москва повратила доминацију у рату дронова (ВИДЕО)

24. 11. 2025. у 20:15

Свет

0 5

(МАПА) ПОЧЕЛА ЈЕ БИТКА ЗА ГУЉАЈПОЉЕ: Руске снаге јуришају из три правца, украјинска одбрана потиснута на више места (ВИДЕО)

24. 11. 2025. у 15:34

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације