НАТО ЈАСТРЕБОВИ „Путин мора пасти, Русија се мора распасти“: Европски план потапа Трампов мировни договор за Украјину

ЗАПАДНИ политички врх већ тридесет година понавља исту идеолошку формулу, према којој је пад Берлинског зида означио почетак „новог либералног поретка“ у којем, како верују европске елите, либерална демократија мора да превлада над свим алтернативама.

Фото: Профимедиа, Shutterstock

Овакав поглед на свет обликовао је и њихово данашње разумевање рата у Украјини. Не мали број аналитичара тврди да европски политички естаблишмент не види украјински рат искључиво као сукоб Русије и Украјине, већ као историјску шансу да се обори Путин и доврши пројекат разбијања Русије, који се у њиховој перцепцији повезује са коначном победом „западног света“.

Управо овакав идеолошки оквир објашњава зашто део Европе данас делује као да се отворено противи покушајима америчког председника Доналда Трампа да прогура прекид ватре и затвори украјинско питање. Трамп приступа сукобу из потпуно другачије позиције. За разлику од европских лидера који су остали укопани у идеологију после Хладног рата, он се ослања на реалистичку традицију америчке дипломатије, у којој је равнотежа снага важнија од амбиција да се преобликују читави региони.

Фото Танјуг/АП/Henry Nicholls

Током првог мандата показао је да је спреман да доведе у питање готово сваку институцију и савез који је наследио. За њега спољна политика није морални пројекат нити мисија ширења вредности, већ инструмент за очување америчке моћи. По сопственим речима, преферира економске притиске, не војну силу, јер верује да се сукоби могу решити без огромних трошкова и спиралних последица какве доносе ратови. Баш због тога европски лидери његова уверења доживљавају као опасна, јер поткопавају нешто што они сматрају догмом – ширење ЕУ, НАТО-а и либералне демократије на европском континенту.

Нема сумње да је овај судар визија био пресудан и у украјинском случају. Кијев се од почетка сукоба ослањао на политички и војни импулс који је стизао из Европе. Зеленски је промовисан као симбол „европског пута“, а обећања Лондона, Брисела и још неких ЕУ престоница сугерисала су да је војна победа над Русијом достижна, уз довољно дуг и скуп напор. Оваква уверења нису била само стратешка, већ и идеолошка. Запад је био уверен да пораз Русије симболички затвара циклус Хладног рата и наставља процес европског ширења.

Фото Танјуг/АП/Alex Brandon

Због тога је преломни тренутак 2022. године добио потпуно другачију димензију. Како је касније откривено, Кијев и Москва су били близу договора који је укључивао повлачење руских снага на линије пре 24. фебруара и одустајање Украјине од уласка у НАТО у замену за безбедносне гаранције. Међутим, тадашњи британски премијер Борис Џонсон стигао је у Кијев и поручио Зеленском да прекине преговоре, уверавајући га да Запад може обезбедити још већу помоћ и да је победа једино прихватљиво решење. Тиме је пут преговора затворен, а рат се претворио у исцрпљујући сукоб који је већ тада почео да нагриза способност Украјине да брани територије.

Европски пројекат у Украјини од самог почетка није био само безбедносни, већ и идеолошки. Циљ је био да се читав регион укључи у западни поредак, да се Украјина неповратно окрене Европи и да се, кроз постепено ширење тога модела, ослаби и Русија. Идеја о „европеизацији“ Украјине деценијама је представљана као део шире стратегије која је почела још ширењем НАТО-а деведесетих година, настављена подршком револуцијама у постсовјетском простору, а касније интензивирана сукобима око Крима и Донбаса.

За разлику од тог приступа, Трамп сматра да Украјина треба да буде неутрална и да се избегне логика потпуног уклапања у структуре Брисела. Његов циљ није „преобликовање Русије“, већ стабилизација односа великих сила и спречавање да сукоб прерасте у много опаснији обрачун, са последицама које би се прелиле изван региона. Овај поглед, међутим, тешко пролази у ЕУ, где многи политички лидери сматрају да је управо украјински рат историјска шанса да се заврши оно што није постигнуто 1991. године – потпуна трансформација постсовјетског простора.

Због тога отпор европских влада према Трамповом мировном оквиру није само политички, већ дубоко идеолошки. У њиховој визији, Украјина не може да остане неутрална и не може да буде зона између два света. По њима, Русија мора да буде потиснута, ослабљена или преобликована. Управо зато се и данас, упркос реалности на терену, наставља реторика по којој је „победа над Русијом“ једини пут. Та логика, међутим, све више улази у контрадикцију са чињеницама, док Трамп инсистира да је продужавање рата супротно интересима САД и да Европи коначно мора бити јасно да идеологија не може да замени реалност односа моћи.

У коначници, сукоб око украјинског рата постаје сукоб две визије света. Једна, коју оличавају Лондон, Брисел, Берлин, Париз и амерички либерали, дубоко је укорењена у идеолошком универзализму. Друга, коју представља Трамп, полази од хладне процене интереса, трошкова и граница моћи. Док Запад и даље понавља да „Путин мора пасти“, време показује да реалност готово никада не прати политичке слогане и да су дугорочни ефекти таквих стратегија често супротни намерама њихових твораца.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ШАМПИОНИ У ФОКУСУ: Анђела Вуковић - Радозналост је њена супермоћ

Препоручујемо

Свет

0 3

ТРАМП ИЗВЛАЧИ ТЕПИХ ИСПОД НОГУ ЗЕЛЕНСКОМ Кијеву се спрема још већи скандал: Шверц оружја које плаћа Брисел

29. 11. 2025. у 18:33

Свет

0 4

ПОСЛАНИК ВРХОВНЕ РАДЕ: Хоће ли Јермак на фронт понети неисправан панцир или златни тоалет?

29. 11. 2025. у 15:33

Свет

0 2

УКРАЈИНА ТАЈНО РАЗВИЈА БАЛИСТИЧКЕ РАКЕТЕ: Да ли је у питању клонирање пројектила С-300 и С-400 ПВО система? (ВИДЕО)

30. 11. 2025. у 06:46 >> 06:46

Свет

0 3

ПОГЛЕДАЈТЕ - ТУРСКО МИНИСТАРСТВО: Беспилотни чамац напао руски танкер на Црном мору (МАПА/ВИДЕО)

29. 11. 2025. у 12:22 >> 16:53

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације