ТРАМПОВ МИРОВНИ ПЛАН ОСУЂЕН НА ПРОПАСТ? "Путин нема разлога да стане"

ДОК амерички председник Доналд Трамп појачава напоре да испреговара крај рат у Украјини, над Вашингтоном, Кијевом и Москвом виси кључно питање: шта следи и може ли тај притисак уопште уродити плодом?

Фото: Танјуг/АП пхото

Према аналитичарима, одговор је све јаснији. Упркос недељама интензивне дипломатије и притиска из Вашингтона, изгледи пред путовање америчког изасланика Стива Виткофа у Москву ове недеље изгледају суморно, пише Кијев индепендент.

Само неколико дана пре данашњих америчко-украјинских консултација на Флориди, руски председник Владимир Путин је сигнализирао да не види разлог за значајне уступке.

Одбацио је разговоре о напретку и поново условио прекид ватре повлачењем Украјине са неокупиране територије – нешто што Кијев сматра неприхватљивим.

С друге стране, Кијев није спреман ни да попусти пред максималистичким захтевима Кремља.

- Нешто значајно мора да се промени на терену да би једна страна, или обе стране, закључиле да имају мало или ништа да добију наставком рата - рекла је Џени Матерс, стручњак за међународну политику.

Док Трампов тим покушава да оживи застојну дипломатију, стручна анализа показује зашто је план вероватно осуђен на пропаст и шта се даље може очекивати.

Украјина и Русија су светлосним годинама удаљене

Када су Сједињене Државе представиле свој мировни предлог од 28 тачака - који снажно подсећа на документ који је Русија поднела Вашингтону у октобру - дочекан је са шоком и неверицом у Украјини.

Његове кључне тачке, укључујући признавање руске контроле над Кримом и Донбасом, ограничавање украјинске војске и заустављање тежњи Кијева ка чланству у НАТО-у, одражавале су дугогодишње захтеве Кремља.

Према речима Олексија Мељника, кодиректора Програма за спољне односе и међународну безбедност у Разумковом центру у Кијеву, „план је, изгледа, осмишљен да олакша капитулацију Украјине“.

Али нема назнака да ће Русија прихватити било који предлог који нуди мање.

Пошто Кијев инсистира на својим „црвеним линијама“ у преговорима – без ограничења савеза или војске, и без признавања руске окупације – јасно је да су оне директно у супротности са руским циљевима: анексија територије, блокирање пута Украјине ка НАТО-у и слабљење њених одбрамбених способности.

Ревидирани план, састављен током разговора између америчких и украјинских званичника на одвојеним састанцима у Женеви и Флориди прошлог месеца, није објављен.

„Да би Русија променила свој став, мора да претрпи озбиљне и дугорочне неуспехе“

Најспорнија питања, попут територијалних, „стављена су у заграде“ за даљу дискусију, саопштила је Украјина – и то су управо питања која би могла да наведу Москву да одбаци нови план.

- Украјинске трупе ће се повући са територије коју окупирају и онда ће борбе престати -  рекао је Путин 27. новембра, очигледно мислећи на украјинске регионе које је Русија полагала право након лажних референдума 2022. године.

- Да би Русија променила свој став, мора да претрпи озбиљне и дуготрајне неуспехе или можда изгуби подршку кључних савезника - рекао је Матерс за Кијев Индепендент.

Истовремено, Трампова администрација није успела да смисли „кохерентну стратегију“ да изврши притисак на Русију да пристане на споразум, каже Никола Бјелесков, истраживач Националног института за стратешке студије и виши аналитичар пројекта „Вратите се живи“.

Све док Русија може да одржи спор напредак на бојном пољу, Путин нема подстицај „за преговоре засноване на идеји замрзавања бојног поља и остављања политичких разлика по страни“, додаје Бјелесков.

Русија има предност на бојном пољу

Искоришћавајући магловито јесење време и своју бројчану надмоћ, Русија остварује спор, али стабилан напредак на југу и истоку, ослањајући се на мале пешадијске јединице.

Аналитичари кажу да руске снаге сада контролишу велики део Покровска, кључног упоришта у Доњецкој области.

Стручњак за одбрану Виктор Кевљук упозорава да је ситуација у сектору Хуљајпоља у Запорошкој области постала „најопаснија и најдинамичнија“.

Са Украјином која се и даље бори са недостатком људства и смањењем стране војне помоћи, земља се суочава са тешком зимом.

Ипак, док је министар војске САД Ден Дрискол наводно рекао украјинским званичницима да би им било боље да прихвате брзи мировни споразум него да се суоче са поразом, стручњаци се не слажу.

- Ситуација данас је веома тешка, али то није разлог за престанак борбе - рекао је Кевљук.

Мелник напомиње да Русија остварује само „мале тактичке добитке по изузетно високој цени, око 100 мртвих или тешко рањених по квадратном километру“.

Према подацима групе за праћење ДеепСтате, Русија је у октобру заузела око 267 квадратних километара, слично као у септембру и што представља око 0,04% украјинске територије.

Међутим, напредовање се убрзало у новембру, када су московске трупе наводно заузеле додатних 505 квадратних километара.

Институт за проучавање рата процењује да ако московске снаге наставе да напредују садашњим темпом, могле би да заузму остатак Доњецке области до августа 2027. године.

- Све у свему, стратешка ситуација на бојном пољу остаје непромењена - рекао је Мелник.

„То је рат исцрпљивања без изгледа за било какав значајан војни пораз за било коју страну.“

Шта би заправо могло да изврши притисак на Русију?

Али баш као што колапс украјинске одбране није неизбежан, Русији не прети пораз.

Антон Барбашин, гостујући научник у Европском савету за спољне односе, рекао је да нема ничега што би указивало на то да ће се Москва суочити са довољно великим застојем да промени своју стратегију.

- Развој догађаја на бојном пољу може утицати на доношење одлука - рекао је Барбашин.

„Али за сада не делује реално да ће Русија ускоро претрпети војни пораз.“

Са обе стране учвршћеним, поставља се очигледно питање: шта би могло да натера Русију да одустане од својих максималистичких захтева према Украјини? Економски, Русија пати - али је далеко од колапса.

- Руска економија пати, али се још није урушила - додао је Барбашин, рекавши да систем показује довољну отпорност да га Путин може одржати још годину дана без суочавања са егзистенцијалним притиском.

Најефикаснији потез Вашингтона био би санкционисање Кине или Индије, кључних купаца руске нафте.

Раније ове године, Трамп је предложио увођење царина земљама које купују велике количине руске нафте.

Али до сада је само увео царину од 25% на Индију - симболичан потез.

Михаил Пољански, постдокторски сарадник у Одељењу за међународне институције на ПРИФ-у, рекао је да САД неће ризиковати ударац по сопствену економију која се бори, који би царине могле да нанесу.

Укратко, Кремљ није под значајним спољним притиском.

- Могу да подржим ову врсту ратовања још неко време - рекао је раније руски опозициони политичар Владимир Милов за Кијев Индепендент.

Према речима Пољанског, „економска криза, велики порази на бојном пољу, пукотине у елити - ништа од тога се још не показује. Путин нема подстицај да се предузме корак".

Шта је следеће?

Следећи велики корак у Трамповом мировном процесу је очекивани састанак између америчког специјалног изасланика Стива Виткофа и Путина у Москви 2. децембра.

Очекује се да ће Виткоф представити Путину ревидирану верзију мировног оквира - ону која је сада знатно прихватљивија за Украјину.

Међутим, очекивања су изузетно ниска. Александра Филипенко, стручњак за односе САД и Русије, рекла је за Кијев Индепендент да ће састанак произвести „само формалне изјаве и можда нове комуникационе канале са Трамповим тимом“.

- Али свакако не пробој или било какве стварне споразуме - рекла је она, додајући да ће се о свим значајним одлукама преговарати приватно.

Филипенко сматра да је цео процес од почетка личио на руску обавештајну операцију.

„Путин нема разлога да стане“

Извор из кабинета украјинског председника раније је рекао за Кијев Индепендент да је Виткоф обликовао почетни план директно у координацији са Кирилом Дмитријевим, главним економским преговарачем Русије.

Према Филипенку, циљ првобитног плана био је да се Украјина примора да га одбије - приказујући Кијев као неразуман и поткопавајући његово партнерство са Вашингтоном.

Цурење информација које је објавио Блумберг 25. новембра подржава овај став.

У транскрипту снимљеног разговора, помоћници Кремља су разговарали о томе да Виткоф представи руски предлог као америчку иницијативу.

Пољански је рекао да ће Путин вероватно следити стратегију коју је Виткоф изнео у процурелим телефонским разговорима током састанка: ласкати Трампу, представити се као „човек мира“ и инсистирати на максималним уступцима.

- Путин нема разлога да сада стане - додао је Пољански.

Без притиска, Кремљ верује да може постићи своје циљеве једноставним чекањем.

Бесконачни циклус

Натија Сескурија, сарадница Краљевског института уједињених служби, рекла је за Кијевски индепендент да ако се ова динамика настави, вероватно ће довести до „више рунди преговора са мало стварног напретка“.

- Путин жели да одржи привид отворености за дипломатију јер не жели да буде виђен као прва страна која ће одустати - додала је.

Русија види наставак борбе као своју најјачу алтернативу било ком договору, рекла је за Кијевски индепендент Емили Хардинг, потпредседница Одељења за одбрану и безбедност у ЦСИС-у.

- Најбоља алтернатива Русије преговарачком споразуму је да настави борбу и спремна је да настави унедоглед - рекла је.

„Све док Москва верује да може да победи на бојном пољу, мало је подстицаја за уступке.“

Дакле, рат ће се вероватно наставити.

(Кијев Индепендент)

БОНУС ВИДЕО:

ДОНАЛД ТРУМП ДОБИО ОРЕОЛ МУЧЕНИКА : Александар Раковић

Препоручујемо

Свет

0 1

ТРАМП ИЗАБРАО НОВОГ ШЕФА ФЕДЕРАЛНИХ РЕЗЕРВИ: Сазнаћете ускоро

01. 12. 2025. у 15:15

Свет

0 3

"МАДУРО, УЗМИ ЖЕНУ И СИНА И БЕЖИ" Трампова порука венецуеланском председнику: Некада моћна сила Латинске Америке у расулу

01. 12. 2025. у 15:06

Свет

0 5

ЈЕРМАК БЕСНЕО КАД ЈЕ ТРЕБАЛО ДА ПОТПИШЕ ОСТАВКУ: Зеленском приредио хаос - Једва га уклонили са функције

01. 12. 2025. у 14:30

Свет

0 12

ПУКАО ДОГОВОР У МАЈАМИЈУ Путин сада чека завршну верзију документа: Америчко-украјински преговори запели

01. 12. 2025. у 13:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације