АКО КИНЕЗИ И РУСИ ДОЂУ… Пентагон у проблему тражи хитан повраћај неексплодиране ГБУ-39

СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе упутиле су хитан, али строго дискретан захтев либанској влади да им врати софистицирану вођену бомбу ГБУ-39 која није експлодирала током недавног израелског напада на Бејрут.

Фото Printskrin

Муштерија ове технологије, Пентагон, забринут је да би уређај у скоро нетакнутом стању могао да заврши у рукама иранских, руских или кинеских војних инжењера и открије низ кључних компоненти америчке авио-муниције нове генерације.

До инцидента је дошло током израелске операције усмерене против високог команданта Хезболаха Алија Табатабајија. Неколико пројектила погодило је предвиђене циљеве у насељу Харат Хреик, које се дуго сматра утврђењем шиитског покрета. Међутим, једна бомба испаљена из израелског авиона заказала је и пала је у урбано подручје без детонације. Остала је готово потпуно очувана, што је одмах изазвало узбуну у америчкој обавештајној заједници.

Према информацијама које је објавио „Јерусалем Пост“, амерички војни званичници под условом анонимности објаснили су да ГБУ-39 није тек комад експлозива, већ комплексан систем који обједињује прецизни навигациони модул, рачунар за управљање летом и софтвер који садржи елементе тајног алгоритма за рад у условима електронског ратовања. Питање није само контрола оружја, већ заштита технолошке предности.

Страх америчке стране је да ће Хезболах, ако је пронашао бомбу, одмах предати њене унутрашње компоненте иранским стручњацима, који би затим узвратно проследили податке партнерским лабораторијама у Русији или Кини. Тиме би амерички ривали могли да анализирају отпорност америчке муниције на ГПС ометање, начин на који прилагођава курс при губитку сигнала и како алгоритми компензују електронске сметње. Чак и делимичан увид у унутрашњост могао би омогућити развој напреднијих противмера или чак копирање технологије и њених слабости.

Фото принтскрин YouTube@U.S. Military News

ГБУ-39, позната као СДБ (Смалл Диаметер Бомб), представља једну од кључних ставки модерне западне ваздушне доктрине. Тешка око 110 килограма, допире до циљева удаљених више од сто километара захваљујући преклопним крилима. Њена тачност износи око једног метра, док је бојева глава дизајнирана да пробије армиране конструкције пре активације. Мали габарит омогућава да један авион носи четири такве бомбе уместо једне велике конвенционалне, што је идеално за операције у урбаним срединама и мисије са смањеном вероватноћом колатералних жртава. Иста муниција компатибилна је и са авионима Ф-35, што је чини једним од најдрагоценијих пројектила за америчко и израелско ваздухопловство.

Зато се амерички захтев нашао у центру пажње либанских политичких и безбедносних структура. Иако је САД један од главних донатора либанске војске, стварну контролу над квартом где је бомба пала има Хезболах, а то питање доводи владу у изузетно сложен положај. Званичног одговора Бејрута још нема, што додатно подстиче спекулације да се уређај можда већ налази у рукама актера који га неће вратити.

Локални извори из Бејрута потврдили су да је муниција пронађена, али није јасно да ли су је преузеле Либанске оружане снаге или је завршила у складиштима Хезболаха. Ако се делови система нађу у Техерану, то би могло значајно убрзати иранске пројекте развоја паметне муниције. Аналитичари упозоравају да би ово постао један од најопсежнијих технолошких губитака за САД у протеклој деценији.

За Израел, неуспех детонације ГБУ-39 спада у ретке техничке изузетке. Ипак, инцидент отвара питање ризика контролисане употребе напредне муниције у срединама где постоји велика вероватноћа да она падне у руке противнику. У тренутку када су Сједињене Државе убрзале испоруке прецизног оружја партнерским државама, губитак једног комада напредне муниције представља озбиљан преседан.

Ако америчка дипломатија и обавештајне агенције не успеју да врате бомбу, постоји ризик да ГБУ-39 постане почетни модел за развој нових система ометања, па чак и пресретања западне муниције коју би развили руски или кинески центри. Тиме би се дугорочно смањила ефикасност америчке и израелске технологије у будућим сукобима, а инцидент из Бејрута могао би постати тачка са које почиње нова трка за технолошку равнотежу, пишу у бројним текстовима забринути западни и амерички медији.

ШТА ЗАИСТА ЗНАЧИ ПАД АМЕРИЧКЕ БОМБЕ ГБУ-39 У ТУЂЕ РУКЕ?

Питање које се намеће после инцидента у Бејруту није само политичко већ техничко. Колико је ГБУ-39 заиста вредна као војни „трофеј“ и да ли њен пад у руке Русије, Кине или Ирана отвара икакав технолошки пробој? Западни медији воле да представе СДБ као футуристичко америчко чудо, али реалност на терену показује да су руски и кинески програми прецизно навођеног оружја већ годинама најблаже речено у корак са САД по домету, маси бојеве главе или отпорности на ометање.

Иако се ГБУ-39 користи и у израелским и у америчким операцијама против инфериорних противника, испоручена је и Украјини за Ф-16, а ту је њен утицај на ток рата практично невидљив. Украјинске снаге чак ни не могу да је искористе на начин на који је пројектована, за дубинске ударе са велике висине, јер би Ф-16 био моментално оборен унутар руског слојевитог ПВО кишобрана. Постоје импровизоване копнене платформе, али ни оне нису дале веће тактичке резултате, камоли стратешке промене.

У пракси, НАТО ГПС/ИНС прецизна муниција се већ годинама суочава са једним од најмоћнијих ометачких система на свету, руским системима Красуха, Поле-21 и Тирада, који су способни да деформишу, ослепе или потпуно одвоје бомбу од навигационих сигнала. Зато СДБ у Украјини није донела никакав преокрет, осим ограниченог тактичког ефекта.

Фото принтскрин орузјеонлине.цом

Када се уклони политички слој приче, остаје рационално питање: шта заправо може да се извуче из једне неоштећене бомбе ГБУ-39 што Русија, Кина или Иран већ немају?

Одговор је једноставан: могу да извуку алгоритме, можда део криптографије и начине интеграције компактне авионике, али фундаментално, Руси и Кинези већ поседују оружје истог нивоа, често са јачим дометом и већом бојевом главом.

Заправо, много опасније за САД од „крађе тајне“ јесте евентуална могућност да Кина направи драстично јефтинију копију СДБ-а и преплави тржишта Блиског истока, Африке и Азије. То руши амерички монопол, а не угрожава њихову војну надмоћ.

У наставку је упоређена технологија: америчка ГБУ-39, руске УМПК/КАБ бомбе и кинеска ЛС-6, са техничким карактеристикама и реалном борбеном вредношћу.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ШАМПИОНИ У ФОКУСУ: Анђела Вуковић - Радозналост је њена супермоћ

Препоручујемо

Свет

0 0

"ЧЕКАМО НАРЕЂЕЊЕ ПУТИНА ЗА РАТ" Хитно се огласио Кадиров: Спремни смо да реагујемо одмах

03. 12. 2025. у 22:30

Свет

0 0

ХОЋЕ ЛИ ТРАМП ИЗВРШИТИ ИНВАЗИЈУ НА ВЕНЕЦУЕЛУ: Како је то повезано са ратом у Украјини?

03. 12. 2025. у 20:33

Свет

0 3

НАТО ГУСАРИ СПРЕМНИ ЗА НАПАД Британски војни експерт: „Руске бродове ћемо запленити па уништити како би Москва научила лекцију“

03. 12. 2025. у 18:00

Свет

0 10

„СВЕОБУХВАТНА МОДЕРНИЗАЦИЈА“ ЛОВЦА СУ-57: Примењују се искуства из рата у Украјини и других бојишта

02. 12. 2025. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације