СКУПЉА УМЕТНОСТ ЗА ИСТИ ПОГЛЕД: Дирекција Лувра одлучила да страници ван ЕУ плаћају више за улазак у овај музеј

СВИ су људи једнаки, али су неки једнакији од других.

Фото: Горан Чворовић

Ова чувена реченица коју је написао Џорџ Орвел у својој "Животињској фарми" могла би да се примени на многе сегменте савеременог друштва, а сасвим се пригодно уклапа и у најновију најаву да ће улазнице за госте Лувра који имају стране "ћаге" поскупети за 45 одсто у односу на домаћу публику. Другим речима, поглед на универзалну уметност неће све коштати исто.

Ко не живи унутар Европске економске заједнице, у шта спадају земље ЕУ, Исланд, Лихтенштајн и Норвешка, почев од 14. јануара следеће године, дакле за нешто више од месец дана, за карту ће морати да извдоје 32 евра, док за "европску публику" она и даље кошта 22.

Ово, за многе дискриминишуће поскупљење, предложила је почетком године министарка културе Рашида Дати, с циљем да се прикупи део средстава неопходан за читав низ радова који предстоје Лувру, накогн алармантне поруке коју је упутила директорка ове установе Лоранс де Кар. За цео пројекат обнове лично се заузео и председник Емануел Макрон.

Најпосећенији музеј на свету сусреће се са великим проблемима, укључујући и са влагом која може да оштети нека од светских ремек-дела похрањена у његовим одајама. Најновија епизода с пљачком у којој је 19. октобра релативно лако нестало богатство из националне баштине вредно 88 милиона евра, показује да Лувр кубури и са безбедношћу.

Власти, такође, намеравају да опсежним радовима у следећих неколико година отворе још један улаз, растерете проток гостију, али и изграде подземну салу само за Монализу. Све то кошта. Државна ревизорска институција проценила је да би сви радови могли да коштају и преко милијарду евра. Паре негде морају да се пронађу, а странци су, изгледа, погодан терен да се попуни буџет. Процењује се да би на овај начин могло да се обезбеди од 15 до 20 милиона евра додатног прихода годишње, што ће бити усмерено на рестаурацију и структуралну трансформацију музеја. Улазница је, иначе, за све већ поскупела од почетка ове године, са 17 на 22 евра.

Ова контроверзна мера изазвала је оштре реакције и стране публике, и француских синдиката. У име универзализалне доступности Лувра као светског добра и једнаког приступа његовим збиркама, синдикати су једногласно критиковали повећање цене улазнице за неевропљане.

- Аргумент о обнови зграде као оправдање за уништавање два века универзализма у Лувру не делује уверљиво - оценио је један од јаких француских синдиката.

И други интервенишу у сличном тону, па се тако наводи да ће становици ван ЕЕЗ сада морати да плаћају више да би посетили музеј у запуштеном стању, чиме би требало да покрију "повлачење државе".

Синдикалне организације, које редовно упозоравају на проблем недовољног броја запослених, такође изражавају забринутост због додатног оптерећења које ће нова тарифа наметнути службеницима, због обавеза провере националности посетилаца.

Али, власти ове примедбе не узимају у озбир. Напротив, прочуло се да се слична мера већ предвиђа за Дворац у Версају. Званична одлука још није донета, али се лицитира са повећањем за странце од 3 евра, што би могло да донесе увећани приход од преко 9 милиона евра на годишњем нивоу. Из још једне велике институције, коју је у том смислу помињала министарка Дати, Музеја Орсеј, поручују да за сада не размишљају о таквој врсти различите наплате. Рашида Дати је, међутим, нагласила да би већ током следеће године ценовник с различитим тарифама у вези с пореклом постилаца могла да буде утврђена за све националне културне установе.

Што се тиче Лувра, његових 73.000 квадрата изложбеног простора годишње посети 8,7 милиона гостију, од којих су чак 69 одсто странци. Многи од њих ће ускоро плаћати више, да би видели исто.

ДИСКРИМИНАЦИЈА ПО "РОДОСЛОВУ"

Француске власти истичу да различита тарификација за странце већ постоји у музејима и културним институцијама од САД и Камбоџе, преко Италије до Марока. Од средине 2023. године, улазницу у римски Пантеон од 5 евра плаћају сви осим малолетника, житеља Рима и грађана Рима, млађих од 25 година. Дискриминација по "родослову" важи и за студирање у Француској. Од 2019, странци на јавним универзитетима годишњу школарину плаћају и по 10, 15 па и 20 пута више. Основне студије, на пример, за оне који живе у Француској коштају 170 евра, а за странце ван ЕУ 2.770. Мастерс, уместо 243, кошта и до 3.900. Власти то објашњавају чињеницом да домаће и локално становништво већ издваја за одржавање и функционисање ових институција кроз разне порезе и доприносе.  

Препоручујемо

Свет

0 0

ХЕРОЈСКИ ЧИН: Седмогодишњи дечак спасао живот млађем брату

31. 12. 2025. у 16:10

Свет

0 0

РАЗОРАН ЗЕМЉОТРЕС ПОГОДИО ЈАПАН: Ево где је био епицентар

31. 12. 2025. у 16:10

Свет

0 2

„ЊУЈОРК ТАЈМС“ ПРЕНОСИ: Трамп после Параде победе у Москви изјавио да Русија изгледа непобедиво

31. 12. 2025. у 16:05

Свет

0 1

"ДРАГИ ПРИЈАТЕЉИ..." Амерички дипломата честитао Русима Нову годину

31. 12. 2025. у 15:48

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације