НЕ ОДУСТАЈУ ОД РУСКИХ ПАРА: Квалификованом већином у ЕУ заобилазе Мађарску
Водеће језгро ЕУ пошто-пото је одлучило да руска залеђена средства на територији Европе искористи за финансирање помоћи Украјини, а у том потхвату нису их омели ни жестоко противљење Белгије на чијој територији се налази већина тог новца, претња Мађарске ветом, неслагање Словачке и оштри тонови из Москве да ће то сматрати непријатељским чином.
Фото: Горан Чворовић
Да би се избегао вето Будимпеште и Братиславе, врх Европске комисије, на челу са шефицом извршне власти Урсулом фон дер Лајен, дошао је до закључка да овако важна одлука, о мобилизацији руских средстава, може да се донесе и квалификованом већином, која подразумева сагласност 15 од 27 земаља чланица, уз обухватање 65 одсто становништва. Толика подршка је унапред обезбеђена.
На тај начин ресорни министри на савету за економске и финансијске послове (ЕКОФИН) потпомогнути амбасадорима земаља чланица (КОРЕПЕР) нису јуче на састанку у Бриселу имали препреке да "заобиђу" Будимпешту, у намери да се дође до око 246 милијарди долара, односно око 210 милијарди евра, колико се процењује да Русија чува на територији ЕУ.
Министри су јуче припремали правне, финансијске и техничке аспекте ове одлуке, док би све то формално, политички, требало да аминују шефови држава или влада на самиту крајем следеће седмице.
Мађарски премијер Виктор Орбан оштро се успротивио намери да се искористе залеђена руска средства, истакавши да би доношење такве одлуке квалификованом већином нанело ненадокнадиву штету ЕУ.
- Мађарска протестује против такве одлуке и учиниће све што је у њеној моћи да се поново успостави законито стање – казао је Орбан који овакву одлуку карактерише као "прелажење Рубикона".
Намера ЕУ је да, истовремено, привремено замрзавање руских актива на сваких шест месеци уз потребан консензус, замени одлуком о трајном замрзавању све док буде постојала директна опасност по економске интересе ЕУ. То је такође пут да се у даљем одлучивању заобиђу Мађарска и Словачка, али и да се евентуално одобровољи Белгија.
На територији Белгије налази се највећи део залеђених руских средстава који намерава да користи ЕУ за помоћ Украјини, око 185 милијарди, похрањених у финансијској институцији "Јуроклир" чије је седиште у Бриселу. Белгијанци се прибојавају да ће сами морати да враћају ове паре када Руси буду тужили Европљане.
- Потребно је разрешити још неке одређене забринутости, али се надамо да ћемо већ наредне недеље отворити пут ка доношењу одлуке на Европском савету – поручила је Стефани Лосе, министарка финансија Данске, земље која тренутно обезбеђује кружно председсавање ЕУ.
План помоћи Укјраини предвиђа слање 165 милијарди у периоду за следеће две године. Те паре Украјиници би морали да врате само у случају да од Руса не добију ратну репарацију, што, у ствари, представља антиципирано слање пара за покривање ратне штете.
Препоручујемо
ВЕЛИКА ШТЕТА ОД ОЛУЈЕ У КНИНУ: Села и даље без струје, настава одложена
10. 01. 2026. у 21:40
ВЕЛИКА НАЈАВА РОБЕРТА ФИЦА: Словачка следеће недеље потписује важан споразум са САД
10. 01. 2026. у 21:15
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)