НУКЛЕАРНА ДИМЕНЗИЈА УКРАЈИНСКОГ МИРОВНОГ СПОРАЗУМА: Шта треба да садржи договор Путина и Трампа (и НАТО)

ЗАВРШЕТАК рата у Украјини ће на крају захтевати неки споразум о нуклеарном оружју између САД и Русије.

Фото Танјуг/АП

Док Сједињене Државе, Русија, Украјина и већи део Европе разговарају о мировном споразуму за рат у Украјини, важан аспект решавања сукоба добија мало или нимало пажње, барем јавно. Тај аспект је питање нуклеарног оружја и његов значај у послератном понашању Русије, Украјине и НАТО-а.

Подсетимо се да се Украјина одрекла свог нуклеарног оружја и система за испоруку 1990-их у замену за споразум који су подржале Русија, Сједињене Државе и Уједињено Краљевство, а којим је гарантован будући суверенитет постсовјетске Украјине. Инвазија руског председника Владимира Путина на Украјину 2022. године учинила је тај споразум ништавним. Многи Украјинци су се вероватно питали како би се историја одвијала да су задржали барем део свог некадашњег нуклеарног арсенала. Наравно, недостајали су им руски нуклеарни кодекси и протоколи командно-контролног система, али уз одговарајућа решења, на крају би могли да развију скромне нуклеарне капацитете.

Срећом, са становишта неширења нуклеарног оружја, Украјина није изабрала да постане држава која тежи да поседује нуклеарно оружје или да је активно држава са нуклеарним оружјем. И након било каквог мировног споразума који би окончао борбе између данашње Украјине и Русије, ниједан преговарач није предложио распоређивање нуклеарног оружја „повратак у будућност“ у Украјини. Али питања нуклеарног оружја и нуклеарног одвраћања, попут Банковог духа из Шекспировог Макбета, остају да висе над многим предлозима за заустављање садашњег рата.

Од почетка рата почетком 2022. године, председник Путин је износио прикривене и експлицитне претње о првој употреби нуклеарног оружја ако, по његовој процени и према руској војној доктрини, акције Украјине коју подржава НАТО прете да нанесу одлучујући пораз руским оружаним снагама или представљају вероватну претњу опстанку његовог режима. Путиново вишеструко позивање на нуклеарну претњу вероватно је помогло да се Сједињене Државе и НАТО одврате од пружања Украјини неких од својих ракета дугог домета и најсавременијих ракета које су могле да нанесу одлучујуће ударце на виталне елементе руског војног естаблишмента и економске инфраструктуре.

Шта можемо очекивати од Русије у будућности у вези са њеним понашањем након мировног споразума и улогом нуклеарне присиле у њеној политичкој и војној стратегији? Ово питање поставља још једно: да ли мировни споразум треба да покуша да спречи послератне нуклеарне претње укључивањем протокола који се односе на распоређивање нуклеарног оружја, претње и могућу употребу?

Фото Танјуг/АП/МоД Русије

На пример, Русија је већ јасно ставила до знања да неће прихватити, као део било каквог мировног споразума, чланство Украјине у НАТО-у. Ако је то тако, онда се мора питати шта ће заменити чланство Украјине у НАТО-у као гаранција безбедности против још једне рунде руске агресије? Чланство у Европској унији је једна од опција, али ЕУ нема убедљиве војне капацитете за одвраћање Русије. Друга замена за чланство у НАТО-у могла би бити амбициозно поновно наоружавање европских земаља чланица НАТО-а, што је, донекле, већ у току, али је пред нама још много тога.

С друге стране, питање нуклеарног одвраћања остаје нерешено, чак и ако се конвенционални војни положај у НАТО Европи значајно побољша. Посебно је забрињавајући асиметрични однос између руског нестратешког или тактичког нуклеарног оружја распоређеног или лако доступног и оног распоређеног или лако доступног Сједињеним Државама и њиховим савезницима у НАТО-у.

Наравно, Француска и Велика Британија имају сопствене нуклеарне снаге, али се не може претпоставити њихова доступност за одбрану НАТО-а, а не за националну одбрану. Ова асиметрија у броју „употребљивог“ нуклеарног оружја испод прага рата са стратешким нуклеарним снагама ствара могући јаз у стабилности одвраћања под хитним условима нуклеарне уцене Русије.

Ту је и проблем да, пошто је НАТО мултинационално консултативно тело које захтева једногласан договор међу државама чланицама пре него што се упусти у прву употребу нуклеарног оружја или одмазду, не би могао да одржи убедљиво нуклеарно одвраћање.

Прво, различите стране треба да се сложе да се уздрже од експлицитних нуклеарних претњи једна против друге, без обзира на своје политичке или војне спорове.

Друго, НАТО, Русија и Украјина требало би да се сложе да Украјина неће производити нити распоређивати нуклеарно оружје на својој територији и да Русија неће распоређивати своје тактичко нуклеарно оружје у деловима Украјине које контролише Русија, нити у државама ван Русије које се граниче са Украјином.

Треће, Сједињене Државе и Русија требало би да наставе преговоре о Новом СТАРТ-у тако што ће се сложити са једногодишњим продужењем споразума које је предложила Русија, а који истиче у фебруару 2026. године, а такође би требало да се позабаве транспарентношћу за нестратешко нуклеарно оружје и, евентуално, да се договоре о ограничењима њиховог распоређивања.

Четврто, питање нуклеарног оружја следеће генерације и система за његову испоруку требало би да буде укључено у текуће будуће дискусије о контроли наоружања.

(nationalinterest.org)

БОНУС ВИДЕО - ШАМПИОНИ У ФОКУСУ: Анђела Вуковић - Радозналост је њена супермоћ

Препоручујемо

Свет

2 14

ПОВРАТАК МиГ-29 НА ВЕЛИКУ СЦЕНУ: Зашто су ови ловци и даље кључни за Кијев, упркос “напреднијим” Ф-16 и Мираж-2000 (ВИДЕО)

14. 12. 2025. у 21:33

Свет

0 22

(МАПА) ФРОНТ ВСУ СЕ ЛОМИ Руси разорили линије одбране: Напредују ка Славјанску и Краматорску, Запорожје пробијено (ВИДЕО)

14. 12. 2025. у 16:11

Свет

0 9

КРОЗ ОВУ ЦЕВ СУ РУСИ УШЛИ НЕСМЕТАНО У КУПЈАНСК: Украјински "Ахил" уништио тајни пролаз за инфилтрацију људства (ВИДЕО)

14. 12. 2025. у 08:50

Свет

0 4

СТРАНЕ ЛЕГИЈЕ ОСЛОНАЦ КИЈЕВА Бивши припадник СБУ: За Украјину на фронту највише гину Пољаци и Грузини

13. 12. 2025. у 21:55

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације