Свет

НИЈЕ САМО ЗБОГ НАФТЕ Иза кулисе крију се већи поводи због којих је отет Мадуро: Венецуела је пуна злата, колтана, и других ретких метала

Адванце.хр

06. 01. 2026. у 07:15

КАД год се говори о Венецуели у медијима, прича се врти око нафте. Спомињу се највеће резерве нафте на свету, санкције, кризе цена и преговори о производњи. Испод те површине скрива се пуно шира прича. Венецуела је једна од ресурно најбогатијих земаља планета не само по нафти, него по читавом спектру минерала и сировина које су кључне за индустрију 21. века. Ко год жели озбиљно да разуме зашто се Вашингтон упорно враћа на тему Венецуеле, мора да погледа у злато, колтан, ретке метале, боксит, железну руду и плин.

НИЈЕ САМО ЗБОГ НАФТЕ Иза кулисе крију се већи поводи због којих је отет Мадуро: Венецуела је пуна злата, колтана, и других ретких метала

Да, Венезуела има и огромне резерве природног плина, међу највећима на свету, што је већ само по себи довољно да буде дугорочна енергетска сила (или дугорочно покорена) чак и да нафта једног дана изгуби део централне улоге. Кључни простор где се концентрише не-нафтно богатство је југ земље, такозвана Гвајанска плоча. Онде се налазе лежишта злата, железне руде, боксита, дијаманата, никла, бакра и целог низа других минерала. Мадурова је власт тај простор 2016. формално претворила у Orinoco Mining Arc, огроман рударски појас који заузима око 12 одсто територије Венезуеле и који се често описује као подземни трезор вредан милијарде долара, пише Адванце у својој анализи.

Злато је прво што ту привлачи пажњу. Процене венецуеланских власти говоре о више

хиљада тона потенцијалних резерви, што би Венецуелу сврстало међу највеће светске "златне силе". У време међународних санкција злато је постало и својеврсна паралелна валута, роба која се може релативно лако изнети и претворити у девизе, другу робу или политичке услуге.

Није реч само о племенитим металима. Венецуела је још од прошлог века важан произвођач железне руде и боксита. На темељу тих ресурса градиле су се челичане и алуминијске фабрике у регији Гвајана, пројектоване као понос социјалног развоја, са идејом да земља не буде само извозник сирове руде. У комбинацији с хидроенергијом из велике бране Гури, та је индустрија требала да да кичму једној модерној, индустријској Венецуели. Данас се велики део те инфраструктуре распада, али сама лежишта нису нестала. У свету у ком расте потражња за челиком и алуминијумом, поседовати такву базу ресурса и даље је велика предност.

Оно што посебно привлачи пажњу у геополитичком смислу јесу такозвани критични минерали - без њих нема батерија, паметних телефона, електричних возила ни модерног оружја. Венецуеланске власти хвале се проценама о стотинама милиона тона никла, великим резервама бакра и цинка те забилеженом присутношћу ретких земних елемената и тзв. црног песка. Најзвучнији је пример колтан, руда богата танталом и ниобијем, која је предмет пљачкашке експлоатације у Конгу. Тантал је незамењив у производњи кондензатора за електронику и војне системе, а Сједињене Државе потпуно зависе од увоза тог метала! Ако се томе додају и ретки земљани елементи који су нужни за магнете у електричним моторима и софистициране војне технологије, постаје јасно да Венецуела седи на пакету ресурса који су једнако стратешки важни као и нафта.

Ориноцо Мининг Арц службено је замишљен као пројект којим ће држава уз помоћ партнера ставити под контролу то богатство. Путем државне рударске компаније Царацас је почео склапати стратешке савезе с приватним тврткама које добивају право експлоатације делова тог големог подручја. Власт говори о диверзификацији економије и изласку из овисности о нафти, о реформи која ће створити нова радна мјеста, нове извозне приходе и нову индустријску основу. Међутим, стварност на терену је, нажалост по народ Венезуеле, пуно мрачнија. Подаци који цуре из институција сугерирају да само мањи дио вредности ископаних минерала уопће завршава у државној благајни, док се остатак расплине између локалних моћника, приватних партнера и илегалних структура.

Дакле, Венецуела се тако претворила у огледни пример онога што се често назива "проклетство ресурса". На папиру, земља седи на богатству које би могло генерацијама да осигура пристојан живот, снажну јавну инфраструктуру и стабилну економију ослобођену зависности од једне сировине. У пракси, ипак, то богатство привлачи силе које га желе контролисати.

Када се данас говори о томе како САД планира "да управља Венезуелом" важно је имати на уму да је нафта само највидљивији дио приче. Иза ње стоји читав низ других ресурса који су подједнако важни за будуће индустрије и војне технологије.

(Адванце)

17. 02. 2026. у 08:01

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ЖЕСТОКЕ ПРЕТЊЕ МОСКВИ ИЗ МИНХЕНА: НАТО ће покренути ударе дубоко у Русији ако се усуде да нападну Балтик

Свет

3 5

ЖЕСТОКЕ ПРЕТЊЕ МОСКВИ ИЗ МИНХЕНА: НАТО ће покренути ударе дубоко у Русији ако се усуде да нападну Балтик

НАТО ће покренути ударе дубоко у Русији ако се Москва усуди да изврши инвазију на балтичке државе, упозорио је министар спољних послова Естоније Маргус Цахкна, одбацујући страхове да би Москва могла брзо да освоји територију на истоку.

16. 02. 2026. у 15:44

ВАШИНГТОНУ СТИГЛО УПОЗОРЕЊЕ: Не покушавајте да нарушите наше односе са Москвом

Свет

0 18

ВАШИНГТОНУ СТИГЛО УПОЗОРЕЊЕ: Не покушавајте да нарушите наше односе са Москвом

БЕЛОРУСКИ председник Александар Лукашенко изјавио је данас да је на почетку преговора између Белорусије и САД упозорио Вашингтон да не покушава да наруши односе између Минска и Москве.

16. 02. 2026. у 15:09