МЕЂУНАРОДНИ ПОРЕДАК СЕ РАСПАДА: Свет се враћа у 19. век, али ситуација је много гора и опаснија

МНОГИМА је јасно, али не свима, да оно чему смо управо сведочили у првим данима 2026. године представља нешто много веће него што би се на први поглед могло чинити, пише у ауторском тексту за Адванце.хр Д. Марјановић.

Фото профимедие/танјуг/АП/принскрин телеграм

- Наиме, ако догађај у Каракасу схватимо не као изоловани ексцес, већ као симптом, онда више не говоримо о кризи међународног поретка, већ о његовој фактичкој смрти. Отмица актуелног председника једне земље, коју је извршила сила која се још увек формално позива на међународно право, представља прекретницу. Не зато што се такве ствари никада раније нису дешавале, већ зато што су до сада увек биле скривене иза слојева правних фикција, резолуција, ванредних тумачења и процедуралне магле. То овде више није случај. Остаје гола чињеница силе. Послератни међународни поредак, онај који је настао после 1945. године, изграђен је на претпоставци да сирова моћ мора бити бар формално каналисана кроз институције попут Уједињених нација. А када је Запад кршио сопствена правила, а то је чинио често, постојао је барем ритуал оправдања. "Хуманитарне интервенције", "одговорност за заштиту", "ванредне околности". Све су то били наративи чија је сврха била да очувају илузију да правила и даље важе. Каракас показује да та потреба више не постоји. Ако председник може бити отет и одведен у Њујорк, без објаве рата, без резолуције, без икакве правне мимикрије, онда је поредак не само еродирао, већ је и нестао - наводи он.

Фото: TheImageDirect.com / The Image Direct / Profimedia

У том смислу, питање није да ли ће УН ослабити, већ да ли ће уопште имати било какву функцију осим архивске, сматра Марјановић.

- Историјска паралела са Друштвом народа се намеће сама по себи. Друштво народа није пропало зато што је било лоше замишљено, већ зато што му је недостајао механизам да обузда велике силе када су одлучиле да делују једнострано. УН су, с друге стране, опстале деценијама управо зато што су биле корисне моћнима као форум и као параван. Ако параван више није потребан, све је јасно, више није потребно ни оно испред њега. Али кључна последица није институционална, већ ментална. Свет у коме се међународно право не примењује селективно, већ се једноставно игнорише, улази у фазу отвореног такмичења сила. То не значи нужно тренутни хаос, али значи повратак логике у којој се моћ мери територијом, ресурсима и војним способностима. Другим речима, враћамо се не у 20. век већ у 19. век, али са нуклеарним оружјем. У таквом свету, илузија да ће Европа остати ван процеса је посебно опасна. Европски пројекат се заснива на претпоставци да су границе затворено питање и да су империјалне амбиције ствар прошлости. Али ако се глобални оквир уруши, не постоји унутрашњи европски механизам који би могао дугорочно да ублажи повратак старих територијалних претензија. Оне нису нестале, већ су само замрзнуте. Историја Европе је историја потиснутих захтева, компромиса под притиском и привремених одрицања - навео је он.

Упозорава да ће сутра Трамп са посебним задовољством узети Гренланд и шта год му се још свиђа.

- Шта нас чека у будућности у којој међународно право више није ни мртво слово на папиру, већ је папир намерно спаљен? Наизглед бескрајан низ сукоба - написао је он.

Foto: Фото: ABACAPRESS, Abaca Press / Alamy / Profimedia

POGLEDAJ GALERIJU

Ипак, наводи да империјалне тежње не морају се одмах манифестовати тенковима.

- Оне се прво појављују као дискурзивна нормализација. Историјски наративи се преиспитују, границе се описују као привремене, мањине се инструментализују, а војним издатцима се даје морално оправдање. Све то већ видимо. Каракас је само сигнал да више нема црвене линије. У овом контексту, питање није да ли постоји изузетак, већ да ли уопште постоји држава која нема бар једну потенцијалну империјалну пројекцију. Теоретски, готово да је нема. Чак и оне које се данас представљају као строго дефанзивне, у тренутку слома поретка мораће да редефинишу сопствену безбедност у односу на своје суседе. А безбедност, у одсуству права, врло брзо постаје питање контроле простора. Оно што ову фазу чини посебно опасном јесте чињеница да се она одвија у свету дубоке економске неједнакости и мноштва других криза. Империјална експанзија више није мотивисана искључиво престижем, већ и приступом води, енергији, ретким металима и стабилним пољопривредним зонама. Напад на Каракас стога није само латиноамерички проблем, нити само амерички империјални излив. То је демонстрација да је владавина силе поново легитимна. Ако се овај преседан интернализује, а све указује на то да ће то бити, онда улазимо у период у којем будућност више неће обликовати само конференције и резолуције, већ сирови односи снага. УН брзо нестају у таквом свету. Постају споменик релативно краткој епохи у којој се веровало, уз пар анекса из претходне Лиге, да се сила може трајно обуздати папиром - сматра Марјановић.

Препоручујемо

Свет

0 6

ТРАМП ОТКРИО ШТА СУ АМЕРИКАНЦИ УРАДИЛИ: Побили смо Кубанце

06. 01. 2026. у 16:57

Свет

0 3

"ТРАМПОВ ТИМ ЈЕ СУРОВ" Медведев објаснио зашто је Америка извршила агресију на Венецуелу

04. 01. 2026. у 19:16

Свет

1 24

ЖИРИНОВСКИ ПРЕДВИДЕО СЦЕНАРИО ЗА ВЕНЕЦУЕЛУ И УКРАЈИНУ: Његове речи одзвањају након отмице Мадура

04. 01. 2026. у 22:24

Политика

3 44

"ДУГО ПРИПРЕМАНО РАЗБОЈНИШТВО" Шешељ после агресије на Венецуелу очекује амерички напад на још једну државу

03. 01. 2026. у 15:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације